Uoči i tokom Aprilskog rata 1941. godine komunisti bojkotuju mobilizaciju, a kada su naišli Nemci nisu se ustručavali da pucaju u leđa našim vojnicima, u oduševljenju zbog sloma države koju su toliko mrzeli.
Tako su u Kragujevcu 11. aprila 1941, dok su nemačke trupe nadirale prema gradu, sa krova kafane „Šumadija” (na tom mestu je danas tržni centar „Šumadija”, ispod hotela „Zelengora”) komunisti pucali u kolonu vojnika koja se povlačila prema Gimnaziji. Ubili su sina Bože Pešića iz obližnjeg sela Cerovac. Kafana „Šumadija” je slovila kao poznato stecište komunista, jer su oba gazdina sina, Živa i Mika Đorđević, bili poznati „partijci”.
Istog dana, neko je takođe s leđa ubio tri vojnika kod gradskog groblja: Dragoljuba Milutinovića iz sela Živice u Dragačevu, Obrada Dostanića iz sela Turice i Caleta Petakovića iz Užica. Nije dokazano da su i ovaj zločin počinili komunisti, mada drugih sumnjivih osoba u Kragujevcu nije ni bilo.

Iskoristivši savez sa komunistima, Nemci su u Jugoslaviji primenili jedno iskustvo iz slamanja carske Rusije 1917. godine. Tada su specijalnim vozom poslali Lenjina i njegove boljševike da izazovu građanski rat, kako bi oslabili Rusiju na frontu. Kada su u proleće 1941. Nemci videli da Srbi neće prihvatiti okupaciju, njihova tajna policija Gestapo je po okupiranim zemljama Evrope počela da sakuplja komuniste odbegle iz Španije posle poraza u građanskom ratu. Najviše ih je bilo u Francuskoj, gde su mnogi ležali u zatvorima zbog kriminalnih dela. Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova FNRJ, objavljenim 1951. godine u tzv. Beloj knjizi na engleskom jeziku, „Gestapo je poslao u Jugoslaviju 150 Jugoslovena koji su se borili u Španiji”.

Nemačke namere poklopile su se sa planovima Komunističke partije Jugoslavije, kojoj su za izvođenje revolucije bili potrebni borci sa iskustvom iz Španskog građanskog rata. Josip Broz Tito je tražio da se ovi „Španci” vrate u zemlju, istovremeno i od Kominterne i od poglavnika „Nezavisne Države Hrvatske” Ante Pavelića. Kominterna se zatim obratila Nemcima, dok je Pavelić intervenisao lično kod Hitlera. Tako je Gestapo dopratio buduće Titove generale Peku Dapčevića,Ivu Rukavinu, Ivana Gošnjaka, Vladimira Popovića, Kostu Nađa, Veljka Kovačevića, Vladu ćetkovića, Roberta Domanija, Srećka Manolu, Stjepana Milašinčića, Adolfa Štajnrbergera, Ivana Hariša, Izidora Štroka, Jakova Krščevića...

I spisak Titovih generala je sličan spisku koji je Steva Car postavio/međunarodni olo[ na okupu.

DNEVNIK HITLEROVOG GENERALA
(Glez fon Horstenau, ''Između Hitlera i Paveli?a'', ''Nolit'', Beograd, 2007)

Opisujuci jedan sastanak sa komandatom Jugoistoka, generalom Lerom, u Solunu, Horstenau navodi: ''Dobio sam priliku da govorim o politici zlo?ina u Hrvatskoj'' (164).
Potom on prepri?ava sadržaj jednog izveštaja o Hrvatima. ''Dodao sam da bi mi predstavljalo veliko zadovoljstvo kada bih sve ustaške zlo?ince mogao da postreljam'', piše Horstenau, a nema?ki oficiri su se na ovo ''nasmejali od srca'' (170). U tom izveštaju, koji se daje u fusnoti, Horstenau je zapisao kako ne bi ''ni trepnuo okom'' kada bi naredio ''da se postreljaju svi ustaški zlikovci i oni koji stoje iza njih''.

Horstenau takodj potvrdjuje da su komunisti, na početku operacije @Vajs@, silom naterali u zbeg veliki broj srpskih civila, ne dozvoljavaju?i im da odu na obližnju bezbednu italijansku okupacionu zonu ili na ?etni?ku teritoriju (172-173). J. B. Tito i drugi komunisti tvrdili su da je narod sa njima pošao dobrovoljno. Tada je od ustaša, ali i od gladi i zime, stradalo više desetina hiljada Srba, što je jedan od najve?ih zlo?ina komunista po?injenih tokom rata.
Horstenau otkriva još jednu komunisti?ku tajnu: da mu je glavni izaslanik J. B. Tita za vezu sa Nemcima, Vladimir Velebit, ''rekao svoje pravo ime''. O Velebitu piše: ''U Zagrebu smo ga lepo smestili, u komandi grada, a uživao je punu slobodu kretanja, pa je mogao da poseti svoje roditelje''. Horstenau je bio prijatelj sa Velebitovim ocem, bivšim austrougarskim oficirom. On je cenio familiju Velebit, jer su unazad još dve generacije dale oficire austrijskoj vojsci.
,,,

„ Velebit” je u Zagrebu je radio kao pomoćnik Josipa Kopiniča, agenta Kominterne u Zagrebu.U travnju 1948., suočen sa optužbom da je engleski špijun, podnosi ostavku. Vodi Komitet za ugostiteljstvo i turizam.
Na poziv generalnog sekretara OUN-a Daga Hamaršelda, postaje izvršni sekretar Evropske ekonomske komisije u Ženevi. Ovu dužnost je obavljao od 1960. do 1967. godine, kada odlazi u penziju. Bio je poznat kao vešt diplomata u međunarodnim krugovima. Kao emisar „Kernedžijeve” fondacije u izraelsko-palestinskom sukobu odradio je poslednji diplomatski zadatak.
,,,
Brozu je mnogo pomogao Vladimir Velebit, diplomata, kome je Engleska priznala čin generala, posle rata pomoćnik ministra inostranih poslova. U toku Drugog svetskog rata učesnik martovskih pregovora partizana s Nemcima, zajedno s Kočom Popopivćem i Dapčevićem i Đilasem - ističe u razgovoru za „Geopolitiku” Momčilo Joković. O pregovorima partizana i Nemaca dugo se ćutalo u našoj javnosti?

- O martovskim pregovorima ja sam prvi pisao. Svi su se rogušili, protestovali, da je to nemoguće, odakle meni svi ti podaci.
Drugo, taj Velebit će uključiti gospodina budućeg crvenog faraona Jugoslavije da radi za englesku obaveštajnu službu. Zanimljivo je da je Vladimir Velebit bio šef obezbeđenja za poletanje onog aviona s kojim je Lola Ribar trebalo da ide u vojnu misiju u Kairo. On je odgovoran za Lolinu smrt. Lola je preživeo tzv. bombardovanje, o tome su svi ćutali. Inače, pilot tog partizanskog aviona bio je musliman, ustaša, koji je pobegao, navodno, u partizansku jedinicu

Lola je preživeo prvo bombardovanje na Glamočkom polju?
- Da, da, preživeo je, bio je samo ranjen, tu su ga dokusurili. Mora se reći da je Lola bio živa legenda ondašnje mladosti, borbene, revolucionarne, iz izuzetne porodice. Ali, moram reći da je to isto ipak bila masonska porodica.

..Na 18 stranica Vladimir Velebit napisaće i pomoći Brozu da napišu tajno negativni izveštaj, na osnovu koga će Gorkića pozvati da dođe u Moskvu na raport. Posle tog raporta Gorkić se nije vratio..

Tito se sam nametao za sekretara partije i kongres je izglasao poverenje i dao predlog da to bude Petko Miletić, robijaš u Sremskoj Mitrovici. Svi kadrovi Srbi i Hrvati koji su tada glasali protiv Broza biće na enigmatičan način likvidirani, neki još dok borave u Španiji, a kasnije drugi dokusureni za vreme NOR. Među njima je Blagoje Parović, koga će ubiti Lajko Begović po naredbi Josipa Broza, zatim biće ubijani sukcesivno i svi drugi. I ubistvo čak i Marka Oreškovića je u vezi s tim, kao i ubistvo Pavlovića Čička legendarnog komuniste istočne Srbije i Prokuplja.

A Žikica Jovanović Španac?

- Žikica isto. Zbog toga što se zamerio Brozu Žikica je osuđen i ubistvo Žikičino trebalo je da izvede Jovanović Bradonja i to na predlog partijskog sekretara u tom delu Srbije. Taj čovek je bio Tanasije Mladenović. Ja se posle „divim” našim istoričarima koji tvrde da su neki navodno bili velike demokrate i veliki humanisti. Ne može se biti humanista krvavih ruku do lakata. Hoćete da kažete da je Tanasije Mladenović dao... - Da. Dao je saglasnost za ubistvo Žikice Jovanovića. Ko je izvršio ubistvo? - Bradonja je odbio da izvrši ubistvo. To Broz nikada Bradonji nije hteo da oprosti. I našao se ipak neko da ga ubije, našao se neko iz okoline, da ne kažem najbliže okoline, Tanasije je dao saglasnost, iako je sumnja išla prema Bradonji, a kasnije se proverom ispostavilo da nije. Ja sam imao prilike da se sretnem s tim čovekom koji je bio izuzetno hrabar. I tako je likvidirana čitava grupa kadrova, da naglasim - komunista idealista, nisu to bili komunisti slepci, nego oni koji su gajili ideale da stvaraju novi svet, novo društvo, svet socijalne pravde, humanosti, poverenja, poštenja, jedan svet u kome neće biti poniženih, ni uvređenih, ni zločina, ni patnje. Jedan san o utopiji, i oni su svi platili glavom.

Tako da su pravi kadrovi svi srpski, crnogorski, dalmatinski (i to se mora reći da je Dalmacija imala izuzetno dobre kadrove) svi su platili glavom. Svi koji su na putu napredovanja budućeg faraona Josipa Broza predstavljali smetnju, oni su likvidirani.

Sećanja jednog Crnogorca na ove prve partizane:

Posle ustanka cjelokupnog naroda u Crnoj Gori, po nalogu jevrejske kominterne Jevrejin Mosa Pijade u pratnji izvesne Jevrjke po imenu „Fiser” i još jednog Jevrejina, kojemu za sada ne znam ime, dolazi u Crnu Goru sa ciljem da organizuje gradjanski rat.

Nakon toga, komunisti u Crnoj Gori, pod komandom Mose Pijade vrse masovna ubistva sirom Crne Gore. Parola je bila da sve sto je nacionalno i religiozno orjentisano treba skratiti za glavu. Hiljade najboljih sinova i kceri iz Crne Gore je tih dana bilo ubijeno, najbrutalnije masakrirano i baceno u mnoge jame sirom Crne Gore.

Po nalogu Mose Pijade u Kolasinu, na Badnji Dan, ubijeno je i na najbestijalniji način masakrirano 240 ljudi. Ubice, pod vodjstvom Mose Pijade su pored leseva razapeli psa i napisali „ovo je pasije groblje”.
Drustvo srpsko jevrejskog prijateljstva je bilo pokrenulo inicijativu da se Mosi Pijadi podigne spomenik, navodno u znak sjecanja na ovu veliku barabu a inicijativu za to dao je otac danasnjeg predsjednika Srbija Ljuba Tadic.

No, nisu svi jevreji bili u partizanima.

Jevreji ustaški generali u ndh:
1. Alabanda inž. Hinko;
2. Aleman vitez Ladislav;
3. Angeli Edgar;
4. Balley Emanuel;
5. Cuš Oton;
6. Fritz Julijo;
7. Gamberger Josip;
8. Halla pl. Ferdinand;
9. Heilbich Dragutin;
10. Isser Ðuro;
11. Kirchbaum Oskar;
12. Kraus-Tudic Rudolf;
13. Kubin Rikard;
14. Metzger vitez Josip;
15. Miesler Milan;
16. Frauensperger pl. dr. Milan;
17. Resch Julio;
18. Rubler Dragutin;
19. Sach Julio;
20. Simovic Julio;
21. Steinfel vitez Nikola;
22. Šarnbek Ivan;
23. Šnur vitez Ivo;
24. Scholtz (Šolc) Josip;
25. Tartaglija Kvintijan;
26. Wanner Rudolf;
27. Zgaga vitez Mirko i
28. Zorn Božidar

Boljševici su za streljanje cara odredili ekipu ljudi koji ga nisu poznavali, niti su imali bilo kakvih afiniteta prema njemu.
Ne može se reći da Jevreji nisu imali nešto lično protiv cara, jer je za njegove vlasti svaka tenzija rešavana lokalnim pogromom Jevreja.
Imali su car i Jevreji neraščišćenih računa u kojima car nije bio nevin.
Meni deluje sasvim logično da su boljševici poslali ekipu Jevreja.
I u današnje vreme ne biste po Ajhmana poslali Nemce, zar ne?

I treba li napomenuti da cara nisu srušili ni boljševici, ni Jevreji, već njegovi sopstveni generali?
Međutim, ima nešto što se ne spominje u vezi s tim ubistvom.
Jekterinburg je tih dana bio sa tri strane opkoljen belogvardejcima. Iz nepoznatih razloga oni nisu nikad pokušali da uđu u grad i otmu cara. Čak nisi ni presekli železničku prugu, pa je pomenuti Jurasovski vozom otišao u Moskvu po instrukcije i vratio se, iako je grad faktički bio opsednut.
Misterija. Kao da su i beli hteli da se oslobode cara, ali da prljavi posao obavi neko drugi.

хтео је (или му је то, можда, било наређено) да сопственом руком убије Руског Православног Цара и Његовог Наследника. Пришавши Господару, Јуровски је рекао неколико речи, саопштавајући о предстојећем стрељању
--------------------------------------------------------------------------------
U tom trenutku Nikolaj Aleksandrovič Romanov je bio običan građanin. Nije više bio car, jer je potpisao abdikaciju još u februaru 1917., pred svojim generalima, među kojima nije bilo nijednog Jevreja.

Ni Aleksej Nikolajević nije više bio carević (naslednik), jer je tako navedeno u uslovima abdikacije. Nikolaja je na prestolu nasledio brat Mihail, koji se nakon samo 6 časova odrekao prestola. Nakon toga je vlast preuzela Duma i Privremena vlada na čelu s Rusom Kerenskim.

Prema tome, ubice su sviđale račune s bivšim carem, a sada samo građaninom Romanovom.
A posebna je priča da su „svetu caricu” i „svete princeze” jedva ubili, jer su se meci odbijali od njihovih tela. Ali ne zato što su bile svete, nego zbog veće količine dukata ušivenih u njihove korsete.

„The same evil prominence was obtained by Jews in the brief period of terror during which Bela Kun ruled in Hungary.
”...The fact that in many cases Jewish interests and Jewish places of worship are excepted by the Bolsheviks from their universal hostility has tended more and more to associate the Jewish race in Russia with villainies which are now being perpetrated..„ (End quote from Churchill).

Aleksandr Solzhenitsyn's biographer recounts what it was like to grow up as a Russian Christian child among the children of the Jewish communist elite: ”By the age of ten he had the cross ripped from his neck by jeering Pioneers and for over a year was held up to ridicule... Solzhenitsyn was, as a boy, exposed to students whose parents had an officially superior status. Most of the members of the Young Pioneers and Komsomol movements, at least in Rostov, were Jewish children...„ (Michael Scammell, Solzhenitsyn: A Biography, p. 64).

Auschwitz is on the tip of every tongue but who has heard of Kolyma, Magadan, the Solovetsky islands and the other infernal Soviet centers of human destruction in eastern Siberia? Who has seen films and books about the millions of human beings worked, frozen and starved to death in the construction of the White Sea-Baltic Canal, over which stood a triumphant, colossal statue of the Judaic Communist mass murderer Genrikh Yagoda?

The Judaic Communist epoch of mass murder has disappeared into history in one of the great vanishing acts of all time

(stavicu spisak u posebnu temu)

”

Newdawn,Lenjin je imao četvrtinu jevrejske krvi, po babi..zato ga izuzimaju..dobro si pročitala.Ostali imaju po 150 posto))

while Leon Trotsky came by ship from America with an entourage of 276 Eastside, New York City anarchists (apparently all or almost all Khazars) to commence the Communist overthrow of the Czar in July 1917.
---------------------------------------------------------------
Američki bankar (pogodite koje je vere bio i kom narodu pripada)) je finasirao ceo projekat.Ako me pamćenje dobro služi (knjiga ruskog autora Sokolova je u pitanju) dao je Jevreju sa pseudonimom „Trocki” 20 miliona dolara u zlatu za projekat rusenja carske Rusije.

Brod „sa 300 razbojnika” je imao problema u vodama nadomak Švedske.. zamalo da ih provale, ali nažalost, prošli su.

Prepričaj nam kad pročitaš.
Mada su te činjenice opšte poznate, ne mora Sokolovljeva knjiga.

The Rothschilds, through Milner, planned the Russian Revolution, and along with Schiff (who gave $20 million), Sir George Buchanan, the Warburgs, the Rockefellers, the partners of J.P. Morgan (who gave at least $1 million), Olaf Aschberg (of the Nye Bank of Stockholm, Sweden), the Rhine Westphalian Syndicate, a financier named Jovotovsky (whose daughter later married Leon Trotsky), William Boyce Thompson (a director of Chase National Bank who contributed $1 million), and Albert H. Wiggin (President of Chase National Bank), helped finance it.

The Rockefellers had given their financial support after the Czar refused to give them access to the Russian oil fields, which were already being pumped by the Royal Dutch Co. (owned by the Rothschilds and the Nobel brothers) and giving Standard Oil plenty of competition on the international market. Even though John D. Rockefeller possessed $15,000,000 in bonds from the Royal Dutch Co. and Shell, rather than purchase stock to get his foot in the door and indirectly profit, he helped to finance the Revolution so that he would be able to get Standard Oil firmly established in the country of Russia. As the Congress of Vienna (1814) had shown, the Illuminati had never been able to control the affairs of Russia, so they had to get rid of the Czar so he couldn’t interfere with their plans.

I još je opšte poznato da je Lev Davidovič Bernštajn 1879-1940,poznat kao Trocki živeo u Njujorku 2 godine (poveo je 300 kriminalaca, a ne 200)i radio kao novinar.
Jakob Šiif mu je dao 20 miliona dolara u zlatu, da napravi oktobarski pokolj (poznat kao „revolucija”)--Pare se seponovane u Warburg banku, a onda prenete u Nya Banken (Nye Bank) U Štokholm.
Brod je natovaren i krenuo je 27.marta 1917.na put.

. According to the Knickerbocker Column in the New York Journal American on February 3, 1949:

„Today it is estimated by Jacob’s grandson, John Schiff, that the old man sank about $20,000,000 for the final triumph of Bolshevism in Russia.”

Askanezi=Hazari=lažni jevreji.

Na mojoj temi interesantan podatak o možda najstarijem pomenu partizana pronašla je Mandalina u Starom Zavetu, vezano za jevrejskog kralja Davida.

Tito Zadok je bio Davidov partizan!!!

Zadok the priest, a partisan of David
(1 Samuel 15:24-29)