a šta trebaju englezi da misle? da su postali od njemaca jer su oboje germanski narod?

gluposti

sve ima svoje zasebno i zajednicko.

'Србин тада још није пио да заборави шта се догађа, а српска војска није знала за дневно следовање вотке – не бисмо ли лакше бежали из несносног живота.'

Rusi su najduže imali socijalizam i on ih je vise nacionalno i ljudski unistio. Oni su najduže imali 'crvenu kugu' od svih zemalja.

Znaju Rusi za svoje poreklo-Slovenima su imali svoje pismo daleko pre Cirila..

Этруски. Тайна славянской цивилизации
Год выхода: 2003
Жанр: Документальный
Студия: Киностудия „Отечество”
Режиссер: Алексей Муратов
В ролях:- - -
Длительность: 30 мин
Перевод: Оригинал

Древних римлян называют учителями западной Европы. Учителя учителей -- этруски! Одно время названия славянских племён складывались из добавления к корню рус приставок, отражавших особенности этих племён, по отношению к остальным русам, например, ЭТ'русски, П'руссы. Приставка „эт” перед самоназванием русов означает просветлённые русы -- носители высокой культуры, доказательства которой сохранились на севере Италии, в виде надписей на камнях и произведений искусства.
В фильме рассказывается о появлении славянской письмености задолго до Кирилла и Мефодия. Это подверждают древние находки неизведаной для нас письмености. Эта письменность была расшифрована.

В.Н. Татищев (1686-1750):

„Подлинные же славяне, задолго до Христа, и славяно-русы, собственно до Владимира, письмо имели, в чем нам многие писатели свидетельствуют.”

Екатерина II (1729-1796):

„Однако же, по словам Несторовым и иным, видно, что славяне до Нестора письмена имели, да оные утрачены, или еще не отысканы, и потому до нас не дошли.”

М.В.Ломоносов (1711-1765):

„Не предосудительно ли славе российского народа будет, ежели его происхождение и имя положить столь поздно, а отрицать старинное, в чем другие народы себе чести и славы ищут?”

Фестский Диск: „Место в мире божьем, что вам послал Господь, окружите тесными рядами, защищайте его днем и ночью. Не место, волю - за мощь его радейте. Где вы будете, чада будут, нивы будут, прекрасная жизнь. Расе юния чарует очи, никуда от нее не денешься. Не есть еще, будем ея мы, в этом мире божьем.”

http://www.youtube.com/watch?v=VpsyfzcMw_M

@pavlimir

Јелена или Елена је била друга жена кнеза Василија и летописци су забележили да ју је обудовели кнез узео за жену из љубави а не из политичких мотива,што је у то време било правило.Уочено је то да су риђа коса и брада Цара Ивана Грозног наслеђени од мајке,као и за Русе несвојствено кошчато лице,са издуженим јужњачким носом.Место у руској историји Јелена је заузела великим успесима.Године 1536 г.приволела је пољског краља Сигисмунда Првог да склопи мир повољан по русију,а Шведску обавезала да не помаже непријатељским земљама Ливонског реда и Литванији.Упркос свему због неруске крви,нарави и васпитања није стекла наклоност народа и бојара.

Јелена Глинска је рођена 1508г. У српској феудалној породици Јакшића,била је мати првог руског цара Ивана Четвртог Васиљевића Грозног,али и пет година регент и самодржац московске кнежевине,претече империје која ће се у наредним вековима проширити на три континента.Јакшићи чија крв је текла жилама Ивана Грозног,потичу од Јакше Брежичића,војсковође деспота Ђурђа Бранковића.Његови синови Стеван и Дмитар прешли су у Угарску по пропасти деспотовине са 1 200 коњаника.Од краљ Матије Корвина добили су Нађлачко властелинство и за то се одужили борбама против немачких и пољских владара.Дмитар је 1474 г. у боју код Кошица испресецао пољску војску заузевши градове Хуман и Михаловци.Његов син Стефан,прадеда славног руског цара,1490г. је у двобоју победио мегданџију пољског краља,после чега се лехска војска повукла са бојног поља.Стефан се оженио Милицом ћерком српског војводе Милоша Велмужовића,који се у угарској војсци огорчено борио против Турака до 1501г. и своје последње битке,где је и сам самртно рањен гледао погибију свога сина јединца.Из тог брака се родила Ана и удала за Василија Љвовича Глинског,литванског племића који ће пребећи у Русију.Њихова ћерка Јелена-Елена ће постати велика московска кнегиња и мати првог цара,,всеју Руси''

think-pink
Uvek smo vise pomoći ocekivali, nego sto smo dobijali. . i zato često ostajali razocarani. Oni su uvek davali prednost Bugarima u odnosu na nas. Itd..
Uz duboko izvinjenje ali moram da kažem da nemas pojma o Ruskom nacionalnom biću i odnosu prema Srbima.
Ja živim u Rusiji 14 godina i dobro ih poznajem. Oni nemaju problem ko je od koga nastao, takav problem imaju mali narodi, mislim po broju. Još nijesam sreo ni jednog Rusa da kaže da je od njih neko nastao. Jes da su bili 70 god. pod boljsevicima ali nijesu ni boljsevici uspjeli da ubiju Rusku dusu. Demokratama to bolje uspijeva.
Što se tiče odnosa prema Srbima imaju puno bolji odnos nego sto zasluzujemo. Naprimer kada je bio neki miting protiv bombardovanja i slično uvijek je bilo 98% rusa i ostalo Srbi. Čak su gadjali amer. ambasadu iz bacaca kada je pocelo bombardovanje.
Navodim to kao primjer iako sam u to vrijeme bio u Srbiji.
Narod voli prosto Srbe. Meni nije nije jasno zašto nas vole. Sreo sam mnogo Rusa koji znaju svoje srpske korjenje. U Krasnodarskom kraju ima mnogo naziva sa osnovom SRB, Srbino, Srbovo itd. Opsina je dala besplatno 10 000. m2 zemlje da se pravi srpska crkva. Ja besplatno projektujem.
Evo sada nijada Ruski politicar nije se izjasnio za priznavanje Kosova kao samostanog za razliku od Srpskih politcara. Rusima nude mnogo toga da priznaju Kosovo a oni neće.
Tadic kaže pred izgl. nezavisnosti: nećemo ratovati, nećemo iskljucivati struju, nećemo zatvarati granice, nećemo itd. Zalba pred međunarodnim sudom je samo zvaka da se zafiksira postojece stanje,da se pomire sa statusom.
Da nije Rusa kakvi su takvi su nebi nam se znalo za trag.
Da nije domaćih kroz istoriju izdajica nebi nas niko smio da pipne.
I sada ocemo u Evropu i NATO a Rusi treba da nas stite od Evrope i NATA. Gde ti je logika.

Nije tu stvar, ko je od koga nastao, vise ljudi to mnogi izrazavaju po NEKOJ LOSOJ inerciji,
Osnovna stvar ,koja je presudila razvoju naroda je DIVERGENCIJA,
e ONDA NIJE DOBRO RECI ,OVAJ NASTAO OD OVOGA,ONAJ OD ONOGA, JER SE TIME NE NALAZI ,ZAJEDNICKI IMENITELJ, ILI PREDAK.

////Augustin
21. novembar 2009. u 08.36

Ruski plemici su se uglavnom sa Nemcima i drugim Germanima mesali. Zato su zadnji Carevi bili manje-vise Nemci. ////

to je uglavnom istina, ali to je tako sa tadasnjim svim evropskim plemstvom...

odnosno, ako su se ruski plemici mijesali sa germanskim plemicima, onda su se valjda i germanski plemici mijesali sa ruskim plemicima, jel' tako?

pa onda, po toj tvojoj logici, analogno možemo zakljuciti i da su zadnji njemacki carevi bili manje-vise - rusi?
ili sloveni u najmanju ruku ?

da sad bas ne spominjemo bizmarka...

Dilema je na zalost pogresno postavljena,te ju je nemoguće u tom smislu i razresavati.
Niti su Srbi postali od Rusa,ni Rusi od Srba.
Ne moze biti da je brat postao od brata,nego da su od istih roditelja.
Srbi i Rusi su isti narod.Isti korijen,ista loza,dvije grane..

„Isti narod”, to je možda još vredilo kada su Srbi dosli na Balkan.
Ali kada su se pomijesali sa starosedeocima, to je postalo manje-vise irelevantno.
Sto Srbe i Ruse spaja je ista religija i sličan jezik.

„vlast postupa prema nama” - koliko znam nikada nam nijesu namjerno učinili ništa loše za razliku od drugih slovenskih grupa.

„Karadjordja Ruski car nije hteo da primi” - i da ga je primio ne bi se ništa promijenilo.

Rusi (mislim politicari)nijesu pravili razliku između Bugara i nas. Evo sada Bugari i Turci su potpisali dogovor za „juzni tok” bez ijednog glasa potiv a u nas je bila takva frka i da nije bilo pred izbore nebi ni NIS prodali ni „juzni tok” podpisali. A Sojgu je Tadicu otvoreno rekao uzmi ili ostavi. Ovaj se prepao (a i zapad) da će Rusi podrzati Koštunicu na izborima pa su spustili loptu. Tu Koštunica pod svaku cijenu insistirao na potpisu tih dogovora. To je jedini ispravan potez koji je Srpska vlast učinila u posljednjih 80 godina. Gdje još ima (osim u Beogradu) da da se skupljaju podpisi protiv dolaska Medvedjeva u posjetu Srbiji.

Ostavio sam link na kraju posta-to je prvi deo-nije teško pronaći ostala tri dela..

Zaista prečesto čujemo izjavu „Šta su Rusi učinili za nas...?”
Očigledno da propaganda čini svoje i deluje i na razumne ljude, kao npr. na našu think-pink.

Kontra-argument je obično: a šta su Ameri uradili?

Bolji poznavaoci istorije ne mogu da se načude što su nam Rusi i ovoliko pomagali.

Ja tvrdim sledeće (i obrazložiću): Rusija je jedina država na svetu koja nam je pomogla uvek, kad kod je mogla i bila u prilici. Najčešće je ta pomoć bila bez nadoknade, tj. o njihovom trošku. Nisu nam pomogli samo onda kad nisu bili u prilici.

Evo primera, pa vidite sami:

1. Prvi srpski ustanak
Ruski car nije primio Karađorđa?
Zašto bi car primio propalog ustanika, koji je najviše svojom krivicom izgubio rat? Da li je tog karađorđa primio austrijski car, preko čije teritorije je prešao?
Tokom ustanka Rusi su bili jedini koji su doturali oružje, municiju i hranu Srbima, a 1811. su i sami vojno učestvovali.
Poređenja radi Austrija je otežavala prodaju Srbima hrane i municije, ali prenos preko Save i Dunava se obavljao krijumčarenjem. S druge strane Austrija je snabdevala hranom turske trupe na putu ka Beogradu.
Rusija je morala povući svoje trupe 1812. pred Napoleonov napad na samu Rusiju, jer im je trebao svaki vojnik (ne zaboravite da je Napoleonova vojska bila jača od ruske).
Bastion demokratije, gorda Britanija je sve vreme trajanja ustanka bila u ratu s Francuskom, koja je opet bila saveznik Turske i neprijatelj Rusije. Englezi su 1806. Srbima poslali šipak, ali su zato našli za shodno da pošalju ekspediciju u Argentinu, da od Španije preotme Buenos Ajres. Saveznici...

2. Posle ustanka
Car nije primio Karađorđa u audijenciju, ali ga je primio da živi u Rusiji, inače bi ga Austrija morala predati Turskoj. Spasio mu je glavu, bar na neko vreme.
Kod nas je malo poznat rat 1829-1830. ali je ruska pobeda u tom ratu (u kom Srbija nije uopšte učestvovala)uticala na nas. Jedan od ruskih uslova Turcima je: veća sloboda Srbima. Rezultat - hatišerif 1833. i početak srpske slobode. Kao što vidite hatišerif ničim posebno nismo zaslužili. Dobili smo ga na poklon.

3. Revolucija 1848.
Mađarske težnje za otcepljenjem su pozitivne, ali su oni tražeći slobodu za sebe zaboravili da je ponude i drugim narodima u južnim austrijskim provincijama. Taj momenat, da mađarska sloboda ne znači slobodu za njih, su Srbi, kao i Hrvati brzo uočili i, paradoksalno, istupili na strani austrijske reakcije.
Po dogovoru tri kralja Rusija je poslala vojsku u Mađarsku da uguši ustanak. Zahvaljujući pritisku ruskih trupa Mađari su kod Sent Tamaša izašli sa slabim trupama i pretrpeli poraz od vojvode Šupljikca. Iako nam Rusi nisu direktno pomogli u bici ipak je njihov posredni doprinos bio veoma značajan, pa se danas mesto bitke zove Srbobran. Uzgred, tada oformljenu Srpsku Vojvodinu je austrijski car ukinuo devet godina kasnije. Zahvalnost za savezništvo...

4. Krimski rat
On nije imao direktnog efekta na nas, ali su tu založene neke buduće odluke.
Tada je, suprotno preuzetim obavezama, Austrijski car, tada još mladi Franjo Josip, umesto savezničke pomoći Rusiji mobilisao vojsku i spremio se da zarati protiv Rusije. Sukob s njim je izbegnut u zadnjem trenutku, ali je Rusija morala da drži u Moldaviji 200.000 vojnika da bi odvratila Austriju. Ta vojska joj je nedostajala na Krimu, gde je izgubila rat. Jedna od posledica tog rata je i ta da u narednih 20 godina Rusija neće moći da štiti balkanske države.

5. Bh ustanak i ratovi 1976-1878
Ustanka u Bosni i Hercegovini je prilično iznenadio sve u Evropi. Rusija još nije bila spremna za rat. Oporavljala se od posledica krimskog rata. U međuvremenu je ratom 1866. Austrija poražena, a 1871. i Francuska, i u Evropi se pojavio novi igrač - Prusija. Rusija je tek sa porazom Francuske 1871. polako počela da izvrdava odluke krimskog rata i da s evraća među velesile.
Upravo to „polako”, jer nije moglo naglo, je sprečavalo da zarati još 1976. kada je zaratila Srbija. Ipak, Srbiji je slala oružje, municju i oficire, isto kao i Bugraskoj.
Kada je Rusija 1877. obezbedila neutralnost drugih sila mogla je ući u direktan rat sa Turskom.
Cena koju je Rusija morala da plati za austrijsku neutralnost je bila - Srbija. Upravo tada Srbiaj postaje interesna sfera Austrije, dok Rusija maksimalno podržava Bugarsku. Reći ćete možda:„Znači da su nas Rusi prodali...”
Činjenica je da su sa nama platili mir s Austrijom, ali je zanimljivo da je hrišćanska Austrija pretila Rusiji ratom, umesto da sa Rusijom ide protiv Turske. De facto su Austrija i Turska bile saveznice.
I bez obzira na to, pobedivši u ratu (a Engleska je sprečila Rusiju da zauzme Bosfor) Rusija je kao jedna od uslova postavila potpunu nezavisnost Srbije i Crne Gore. To je i urađeno na Berlinskom kongresu.
Dakle, niko drugi sem Rusije nije tražio našu nezavisnost.
Iako smo nezavisnost dobili ruskom krvlju morali smo još platiti cenu Austriji (koja za našu slobodu nema nikakvih zasluga), pa smo morali napraviti prugu preko Srbije i uvezati našu privredu s austrijskom.
Na konto toga smo živeli sledećih 26 godina pod protektoratom Austrije.
Tu smo uspeli napraviti državni dug, započeti i izgubiti rat protiv Bugarske, moralno propasti i na kraju doći do ubistva kralja.

6. Majski prevrat
Bilo je dosta država koje su momentalno prekinule odnose sa Srbijom nakon majskog prevrata. Nemačka i Austrija su tražile intervenciju stranih sila u Srbiji. Ruska diplomatija je odnela tihu, ali značajnu pobedu. Majski prevrat je prošao bez posledica po Srbiju i to samo i jedino zahvaljujući Rusiji. tačnije, prevrat je imao posledice, ali veoma pozitivne - Srbija je doživela preporod.

7. Aneksiona kriza
Rusija je poražena u ratu 1904. protiv Japana, a zatim oslabljena revolucijom 1905.. Nije imala ni vojnih ni finansijskih mogućnosti da pomogne.
Ali je pomogla posredno. Sklapanjem saveza sa Engleskom i Francuskom otvorila je tržišta tih zemalja za Srbiju, kao i finansijske resurse da bi se carinska kriza prevazišla, i Srbija je ipak dobila tzv. carinski rat protiv Austrije. Moglo je biti i drugačije.

Primetite da nas Rusija stalno mora vaditi iz g...na u koja nas uvaljuje austrijska politika i naša pamet.

8. Prvi svetski rat
Posle atentata u sarajevu i austrijskog ultimatuma stvari su stajale na sledeći način: ili će doći do jednostrane intervencije Austrije u Srbiji, bez mešanja sa strane, ili će Rusija stati iza Srbije, čime sigurno ulazi u rat sa Austrijom, ali i sa Nemačkom.
Rusija bira rat, za koji nije bila spremna, za razliku od Centralnih sila. Da Rusija nije izvršila mobilizaciji desio bi napad Austrije na Srbiju i završilo bi se strašnim uništemnjem i pljačkom Srbije. Tj. svetlila nam je ista budućnost koja se desila 1915. samo što krivce niko ne bi kaznio.

Tokom 1915. Rusija savetuje Srbiji da Bugarskoj prepusti Makedoniju, zauzvrat će dobiti BiH i Krajine nakon poraza Austrije. Kraljević Alekasndar nije prihvatio predlog i time nam je zapečatio sudbinu do dana današnjeg. Umesto Srbije pojaviće se Jugoslavija...
Tada nas je Rusija konkretno zeznula, jer nije dozvolila preventivni napad na Bugarsku, sve u nadi da ćemo se opametiti i prihvatiti očigledno dobar predlog. Nismo se opametili...

Kada se u zimu 1916. srpska vojska našla na albanskoj obali saveznici su hteli da je puste da skapa od gladi. Pretnja Rusije da će jednostrano izaći iz rata je naterala zapadne saveznike da puni ljubavi i saosećanja za srpski narod pohitaju i brodovima evakuišu izmorene Srbe.

I na solunskom frontu je stigla ruska pomoć u oružju (koga ni sami nisu imali dovoljno), kao i dve divizije vojnika (iako su bili potrebni na ruskom frontu).

Nakon februara 1917. Rusija više nije mogla da pomogne.
Pomoć će nam sledeći put poslati tek 1944.

O pomoći u Drugom svetskom ratu, kao i 1999. ćemo drugom prilikom.

Toliko o istoriji.

Danilov
(student)Zaboravio sam prilično ruski-može li kratak prevod...
Интервjу с Валерием Алексеевичем Чудиновим, који испитује надписи на камену (руини). И он открива да словенски језик и писменост настала далеко прије Кирила и Методија. Например ведечска,черјановскаја - 3 до пет вијекова до нове ере.
http://www.youtube.com/watch?v=8yFbcxkAtXo&NR=1
Ту спомиње радове Ломоносова и Рибникова.
На тим рунима има до 150 знакова. Упоређује са глагољицом и налази 23 знака истих. Исто тако натписи пронађени на Криту (град Феста)су исти са протоћирилицом. Руска култура досеже до палеолита.

„A po cemu je to RUSKA kultura? Ne piše svuda Rus, rus, rus, nego Srb, Srb, Srb.” - vidis on ispituje kamenje sa teritorije sjevera (rusije). Nije uopste iskljuciv, bar po ovome sto sam ja vidio. Ja ne mogu da sudim jer sam tehnickog obrazovamja i u toj oblasti imam veoma malo znanja. me je zamolio da mu nešto prevedem. Mada sam siguran da ne bi postavio nešto a da ne zna šta je tu napisano.
Znaci on ispituje nadpise na kamenju. to su koliko sam zakljucio staro verske „crkvene knjige” ili papirusi. Ljudi su pisali na onome sto je trajalo dugo i sto je bilo pri ruci. Razni rukopisi pa ima i toliko znakova, slogova. Svi ti nadpisi (kamenje) je trajalo do 17 - 18 vijeka što se poklapa sa prestankom upotrebe staroga kalendara kod nas.
Pošto smo jedan narod mislim da je i naše i njihovo, samo sto obično kažu svi da je „naše”. To sto sam vidio ne negira nigdje recimo Deretica (to što sam procitao od Deretica) već se podudara a negdje se preklapa. Deretic vise ispitivao jug „slovenske države” a Cudinov sjever. To su kao dvije stranice jedne knjige. Ako zatvoris knjigu slike se preklapaju a ako iskines jedan list ne vidis polovinu.
Cudinov citira i neke Srpske istoricare kao potvrdu svojih radova.

Što se tiče imena,Ras, Rus, jer i oni kažu Ras, Rasija izgovaraju, to je predhodilo i bilo pre imena Srbin, Zapravo, ras = narod, E tek po rasijanju naroda, sticu samosvesnost i jedni i drugi, jedni da su rasijani, drugi da su sredisnji ,tj Srbi,
moguće je, zapravo istina je, da su Srbi bili dobri vojnici, ali iskustveni elementi ,koji se vezuju za ime Srbin, ne govori o tome, iskustveni elementi vezani za ovu reč govore, da su SREDISNJI,GLAVNI ,OSNOVNI, POCETNI,
Što se tiče simbola starog pisma ili Bukvice, normalno je da ih je u početku bilo puno vise, i to je potvrda mojoj tezi, da je istovremeno,ako ne i pre nastajalo pismo ,kod Srba, u odnosu na početak artikulacije govora ili razvijanja govora,
Što se kod drugih naroda ne može dokazati, i po tme znači da su Srbi najpre poceli da govore i pišu, dakle i materijalni tragovi govore o tome,
No i srpsko pismo je neodvojivo od govora i govor od pisma, sto ima onoliko dokaza,koliko trenutno ima simbola u srpskom pismu, sigurnih dokaza,Između tih 150, simbola, normalno da se mogu naći još neki dokazi, samo ako se uzme u obzir,da je srpsko pismo razvijano iz crteza, uproscavanjem shematizacijom,sto bi ovi tehnicki strucnjaci morali znati,a ako ništa razumeti,
Evo primera; simboli cirilicni O,K, SH, R, D, DA NE NAVODIM DALJE, VOLIO BI DA MI SE JAVI STRUCNJAK, KOJI BI POTVRDIO DA JE NEKI DRUGI NAROD UGRADIO ISKUSTVENE ELEMENTE,PRI STVARANJU OVIH SIMBOLA OSIM SRBA,
Ja kada postavim pitanje,svi ovde diskutanti,jednostavno zaobidju stvar i odu i povedu diskusiju na neku drugu stranu, Eto zar nije od mene demokratski i parlamentarno, evo izvolite, imate sansu, dokazite, kratko jasno, vidi se šta se trazi od vas,

Nije mi stalo da to dokazujem Antonov, Ja dokazujem da je ras srpska reč, da je Srbin srpska reč , a ostalo sve se rusi ko kula od karata, čitave pisanije istoricara i lazne teorije iz memljivih zidina vatikanskih pisane, kad ovo kažem šta dokazujem i nije samo to to je kap u moru, šta sve dokazujem,
Postavio sam ,gore pitanje i tvrdnju neka izvoli ko kod hoće da to dokaze suprotno,
Nemojte mi diskusije skretati na drugu stranu,pitanje koje se postavi mora se razjasniti,Pozdrav,jer ti su ovo dobro izneo Antonov, no stvar je jezicke prirode, svakako da i ovo dokazuje i podupire ove stvari,ali idemo u sustinu,
Ako je slovo K, NEKA MI BILO CIJE DRUGE ISKUSTVENE ELEMENTE VEZU ZA NJEGA OSIM SRPSKE, JA KAD OVO KAžEM MISLIM UOPSTE NA SLOVENSKE.

Vrlo rado bi prihvatio gospodine pod nickom, yugon(inzenjer),ali sam udaljen i dijametralno se daleko nalazim, na drugom kraju sveta, No planiram naredne godine neke moje radove pokusati da stampam i tada ću biti u Srbiji, ili u RS, PA CEMO SE CUTI I VIDETI I AKO BOG DADNE UPOZNATI, Sada radim punom parom i rekreativno navratim na ovu stranicu u momentima opustanja, ali ne zaboravi i to da mi dobro dodju stvari koje iznose ovde zaista ,dobri poznanici istorije, kaO i oni koji izlaze sa glupostima, i oni mi dodju kao inspiracija, i naprotiv oni meni uopste ne stete, ja naucim i na njihovim glupostima, kad to sve stavim pod lupu,vidim zašto su to gluposti i zbog čega ih iznose,Tako da čak i na taj način dolazim do istina, čak i kad njihove tvrdnje uzmem,kao premise, pravilnim razmišljanjem i odbacivanjem nelogicnosti dolazim do puta ,koji vodi ka trazenoj istini.Pozdrav,

Da kako, jer imam apsolutno dokaze, dok oni nemaju za svoje narode ništa od toga, i sve dok neko ne dokaze suprotno, tako ću im objašnjavati, a to se ne može desiti, bez obzira na sve napore koje ulazu, Ja sam covek,koji nikad nije podcenjivao ljude,ja i na tvojim glupostima seminole ,naucim dosta i čak su tavi potrebni, ne treba ih uopste odbacivati, šta bi bilo kad bi svi raspolagali istinama,

kakve bolan dokaze?
da su srbi prvi koji su rekli uga uga?

a šta si ti od mene naucio?
šta ti imaš od mene ucit...stipu me gatibo.

Hvala vam na odzivu na moju temu, drago mi je da vas je inspirisala :)

Patriotb, hvala ti na tvom dugom postu i izvini sto sam te previdela i nisam ti odgovorila. Posle tvog posta i novih saznanja odatle, menjam stav da nam Rusija nije DOVOLJNO pomagala. Pomagala nam je maksimalno koliko je mogla.

Pavlimire, čestitam na knjigama, za koje sam sigurna da će ugledati svetlo dana! Nadam se da nećeš zaboraviti da to ovde javis :)

Po proceni komentatora RIA Novosti Juzni Tok će u Srbiji otvoriti 100 000 radnih mesta..

Think-pink, Da malo utačnim tvoju tvrdnju - jesam sklon ruskoj politici, a ne Rusima (za razliku od Ruskinja).

Ja se, pre svega, rukovodim interesima Srbije u određivanju toga ko je prijatelj, a ko nije, sa kim treba ići, sa kim ne. Uz sve moje simpatije za rusku spoljnu politiku ja bih ti mogao navesti jednak broj veoma negativnih pojava u ruskom društvu, i više razloga zašto Srbija u svom unutrašnjem uređenju nikad ne bi trebala biti kao Rusija.

Ali ovde razmatramo rusku spoljnu politiku u odnosu na politike drugih država prema nama. Da, tu sam zaista Rusofil.

Ne treba Srbija da traži da je neko voli, niti da je iz ljubavi podržava. Da parafraziram Engleze: „Nemamo stalne prijatelje, imamo stalne interese”.

Mi treba da se povežemo sa onim državama sa kojima možemo naći stalni ili bar dugoročniji interes. Neki smatraju da je to EU. Na osnovu ponašanja glavnih zemalja EU je nisam stekao utisak da je to tačno. Počev od 1991. i Badinterove komisije praktično svaki potez EU prema Srbiji i Srbima uopšte je veoma diskutabilan, da ne kažem neprijateljski. Da ne pominjem da su nas odbili za članstvo 1987.
Neki gledaju u pristupne fondove, očigledno nameračeni da omaste brke ne tim fondovima. Veliko je pitanje za šta se daju ti fondovi. Uglavnom su na preuređenje admisitracije. I veliko je pitanje šta će narod od toga da vidi.

Svaki ekonomista će ti potvrditi da nema razvoja države bez izvoza, bilo industrijskih proizvoda, bilo sirovina. Uvek je bolje izvoziti industrijske proizvode.
U Srbiji je industrija uništena, sada će uništiti poljoprivredu, i postavlja se pitanje sa čime ćemo konkurisati na evropskom tržištu? Već sada je spisak robe koju izvozimo veoma kratak, a biće još kraći.
Čak i da nas sutra prime u EU pitanje je kako ćemo tamo da opstanemo.

Da okrenem jedno tvoje pitanje naopako: ako već Rusi neće da izvrše neki atentat na našeg politčara, zašto EU ne zatraži legalnu smenu istih tih naših korumpiranih političara? Da se pohapse! Ili im baš takvi trebaju?

S druge strane, Rusija je našla interes u našoj privredi (ne treba potcenjivati ni Kinu, ni druge zemlje neopterećene politikom), spremna je da otkupi veliki broj različitih roba (ako se mi samo malo potrudimo da ih napravimo kako valja). Nudi dobar projekat saradnje, kao što je Južni tok. Postoji još par ruskih predloga, koji nisu baš za javnost, od kojih se demokratama diže kosa na glavi (jer se Amerima diže kosa na glavi).

Sad ću te možda malo iznenaditi: Rusija nas uopšte ne podržava što nas voli. Naime, taj osećej bliskosti Rusa i nas nije duboko usađen, nego je razvijan propagandom u zadnjih 150 godina.

Ja sam ti naveo primere podrške Rusije koji sežu unazad do 1811. godine. Zašto su Rusi odlučili da nas podrže?

Da bi to shvatila moraš razumeti stratešku situaciju Rusije.

Rusija je najveća kontinentalna zemlja na svetu. Ako pogledaš granice Ruskog Carstva i SSSR-a onda je još i veća.
To je od vremena Petra Velikog (početak 18. veka) imperija i ponaša se kao imperija. Da bi postupala kao imperija mora imati trgovinu. Trgovina se i dan-danas najviše obavlja morem. Da bi zaštitila trgovačke interese mora imati mornaricu.
Ruski problem: sve ruske luke u određenom periodu godine zamrzavaju, čineći navigaciju kroz led (i trgovinu, i vojne akcije) nemogućom. Čak i moderni ledolomci ne mogu uvek da obezbede prolaz, a u prošla vremena drvenih brodova to je bilo nezamislivo.
Rusija je uvek strateški tražila izlaz na mora. Početkom 18. veka je „raspravila” odnose sa Švedskom i učvrstila se na Baltiku. Petar Veliki je preneo prestonicu iz Moskve u Sankt-Petersburg da bi „otvorio prozor u Evropu” (popularna šala iz sovjetskog vremena kaže da su Boljševici vratili 1918. prestonicu u Moskvu da bi „zatvorili taj prozor”).

Nakon toga se Rusija okrenula ka jugu i ratovala sa Krimskim Kanatom (što je jedno od kraljevstava u okviru Turske Carevine), iliti, drugim rečima, ratovala je sa Turskom.

Ako pogledaš da su svi carevi Rusije počev od Petra III, preko Jekaterine, Pavla I, Aleksandra I, Nikolaja I, Aleksandara II i III, do Nikolaja Poslednjeg bili - Nemci. Praktično čisti Nemci, sa tek malom kapi ruske krvi u sebi (Jekaterina nije imala ni kap, ali je po psihološkom sklopu postala Ruskinja).
Očigledno je da Rusija sa Nemcima na čelu, sa nepismenim stanovništvom, koje nije imalo pojma o geografiji, nije mogla imati nikakve predstave o Srbima, tek malom narodu u okviru Turske.

Krajem 18. veka je poražen Krimski Kanat i probijen izlaz na Crno more. To je prvo more koje ne smrzava, jedine sigurne luke tokom cele godine. Iz Crnog mora put vodi kroz Bosfor i Dardanele u Sredozemlje. Problem je očigledan - u Stambolu na Bosforu sedi turski sultan.
Od polovine 18. veka Turska je stalni i konstantni neprijatelj Rusije. Sa njom će se voditi niz ratova sve do 1921. godine.
Krajem 18. veka Rusija i Austrija imaju istog neprijatelja - Tursku. I Srbija ima neprijatelja, tu istu Tursku. Srbi u okviru austrijske vojske ratuju protiv Turaka, a povremeno se susreću sa ruskim trupama maršala Suvorova i Kutuzova.

Rusija je prvih godina 19. veka u ratu s Turskom. I iznenada se na mapi Evrope pojavljuje još jedno ratno žarište - protiv Turske je zaratila neka mala Srbija. Ruska logika - nije bitno koliki su, vezuju turske trupe, našim trupama u Moldaviji je od toga lakše, dajte da ih podržimo.

Nas i Rusiju je objedinio zajednički neprijatelj, jer tada o slovenskoj svesti nije bilo govora. I pismeni ljudi na obe strane su jedva čuli ili znali gde je Srbija ili Rusija.
Ali, baš tada polako počinje da se širi svest. Ispostavlja se da smo pravoslavni narodi, veliki plus. Govorimo sličnim jezikom, istog smo porekla. I imamo isti interes - rat protiv Turske.

U tom trenutku, početak 19. veka, smo uz Austriju jedini ruski saveznik. Naravno da će nas podržati, kao i Crnu Goru, upravo iz tog razloga.

Uticaj na Balkanu se odlično uklapa u ruski strateški interes - izlazak na toplo more zauzimanjem Bosfora i Dardanela. Bilo „okruživanjem” Bosfora sa severa, bilo direktno - bazom na Jadranu. Jasno je da za postizanje tih ciljeva treba na svojoj strani imati Rumuniju (Vlašku) i Bugarsku, jer bez njih nema puta do Srbije i Crne Gore. Uz to je iz Bugarske veoma zgodan put za napad na Bosfor. Odavde veoma logično sledi bezuslovna podrška Bugarskoj.
Čim su kročili na Dunav Rusi su se zamerili Austriji, čiji je strateški cilj bio „Austrijski Dunav, od izvora do ušća”. Tu se raspalo savezništvo i Austrija će polako krenuti putem koji će dovesti do Prvog svetskog rata.

I dalje kroz istoriju 19. veka Srbi i Rusi imaju istog neprijatelja. Turska je bila faktor objedinjavanja naših interesa, pa smo 1877. zajedno ratovali, a Rusi su nam zauzvrat obezbedili međunarodno proznavanje nezavisnosti.
Zatim je, početkom 20. veka zajednički neprijatelj bila Austrija u savezu s Nemačkom.
Isto se ponovilo 40-ih godina 20. veka, tokom Drugog svetskog rata.

Zbog sukoba sa Staljinom se naš interes pomerio, pa smo 50-ih i 60-ih više sarađivali sa zapadom i u jednom trenutku bili de facto član NATO pakta. I to je bilo u skladu s tadašnjim interesom Jugoslavije.

Potreba za sirovinama je učinila da 70-ih ponovo okrenemo SSSR-u i uvežemo privredu. Tamo smo imali dobro tržište i vukli sirovine.

Zajednički neprijatelj - Amerika i njen pas čuvar NATO su glavni razlog koji objedinjuje interese Rusije i Srbije danas.
Konkretno: Rusija veoma mnogo zarađuje izvozom nafte i gasa. Ameri su strateški „zuzdali” Ukrajinu i mogu da prave probleme Rusiji prilikom transporta. Iz razloga velike povezanosti stanovništva (slično kao Srbija i Crna Gora) vojna intervencija u Ukrajini nije prihvatljivo rešenje.
Jedan od načina je da zaobiđemo Ukrajinu. Ispod Crnog mora preko Bugarske, pa kroz Srbiju i dalje u Evropu.
Na taj način rešava se ruski problem (Ukrajina, tačnije pro-Američka vlast u Ukrajini). S druge strane dolazi se do zemlje čija vlast nije prijateljska, ali narod jeste, i vlast se svakog trenutka može promeniti. To je Srbija. Ali i Bugarska je veoma slična, a uz to je tradicionalno vrlo kolebljiva i lako menja stranu.

Dovođenjem gasa do Bugarske i Srbije daje se podrška tim državama, čvršče se vezuju za svoju politku i zaobilazi se problem.
Jasno je da će i Srbija i Bugarska, dobro zarađujući na ruskom gasu i ne smrzavajući se, biti veoma otvorene za ruske političke stavove.
A gde je gasovod tu je i logično pravo da se on zaštiti, pa ni vojna podrška nije daleko. Pri čemu u Srbiji imaju vojnike na licu mesta, ljude koji su dokazali da mogu i znaju da stanu protiv NATO pakta, samo da se doturi moderna tehnika i odbrambeni punkt je spreman.

Dakle, Rusi imaju interes da naprave Južni tok i poboljšaju pouzdanost snabdevanja gasom zapadne Evrope. Ako pogledaš kartu videćeš da su mogli to isto da urade kroz Rumuniju (kuda planira da prođe Nabuko). Odluka da se ide kroz Bugarsku i Srbiju je klasična finansijska podrška savezniku (bolje reći štićeniku) i to sam imao u vidu kad sam rekao da Južni tok „čist poklon”.
Očigledno je Rusi prevlače Srbiju, ali Bugarsku na svoju stranu. Je li ti sad je očigledno da su Bugarska i Rumunija primljene u NATO i EU bez ikakvih uslova, samo da se „zalupe balkanska vrata” Rusiji?

Je li ti sad jasnije zašto nama obećavaju EU? I ako uspeju da „spase” Bugarsku od Rusa onda nema potrebe da nas prime?

Ja razmatram kakve pogodnosti donosi savez s Rusima (u smislu para), a kakve s EU. Yugon je u svom komentaru dosta toga naveo.

Po meni - u ovom trenutku treba da idemo s Rusijom. To nam se i kratkoročno i dugoročno isplati.

Samo jedna detalj: gde će neko napraviti npr. fabriku? U pustari, gde nema ništa? Ili u zemlji s kvalifikovanom radnom snagom, resursima i jevtinim energentom (gasom)? Samo treba da je ta zemlja stabilna, pouzdana i da nije mnogo korumpirana. Nijedan od tih uslova trenutno ne zadovoljavamo.

Kako promeniti ovu vlast?
Pa na izborima. Isto kao kad smo skidali Miloševića.
Tada smo se svi okupuili oko najmanje korumpiranog političara, u to vreme malo poznatog Voje Koštunice (pored čuvenog Đikija, koji nije smeo da izađe lavu na crtu, a za Tadića još nisam čuo) i dobili Sljobu na izborima. Toliko smo ga dobili da nije smeo ni da ih pokrade, a probao je.

I sada isto. Okupljanje opozicije oko najmanje korumpiranog i pobeda na izborima.

Обратите пажњу на идеал људског савршенства, исконски садржан у нашим племенским именима: Словени – народ Речи, Руси – народ Светлости, племе Белих људи. Али смо данас допустили да наше име – Руси – и прогањају и клеветају. Ко све не кидише, као по команди организатора хајке, да помамно гризе, кида наше свето име. Стари, добро проверени метод: тамо где се славно име не може одједном уништити, може се истребити једино заједно са руским народом, то име треба оклеветати, упрљати, испоганити, вулгаризовати, наметнути му туђа значења, учинити га руглом, символом глупости, то јест толико одвратити од њега паметне и збунити незналице, да би се спремно њега одрекли, радосно прихватили други надимак, само да се не срамоте припадношћу обешчашћеном имену.
Нашим именом Рус, нескривено нам се изругујући, сада називају оно што никако није руско. Попут отровних печурака се множе „руски лото”, „руска банка”, „руски пројекат”, „руски радио”, „руски видео” и, дабоме, с посебним ужитком се сладећи – „руска мафија”. Ево се сада појавио пројекат одлагања атомског отпада под називом гробље „Руса”. И очито и сиволично маштају да бели свет сахране у атомској прљавштини. За многе од оних који активно експлоатишу наше национално име, показало се да је неко безочни гуликожа, неко прљави развратник, неко варалица-пробисвет. А прочепркајте ко су газде тих „руских установа”, тамо нећете наћи ниједног Руса, власници „руског лотоа” су Чеченци, „руски видео” је у рукама Јевреја, „руски радио” изричито изјављује да је руски само зато што се емитује на руском језику…
Истовремено правим Русима њихово национално име одузимају, у штампи и етру се појављују апсурдне фигуре – Татарстанац Иванов, Карелац Сидоров, Башкортостанац Петров, а сви се они скупа називају Росијани, као да су нахочад из племена за које нико не зна. Неко од нас у томе види нескривену спрдњу; како ли је Русу да из дана у дан слуша: Татарин Саитов, Чеченац Умалатов… Русијанин Кузњецов. Други у таквој замени виде запуштену болест раније бољшевичког, а сада демократског интернационализма – раније је име руски потискивано безродним совјетски, а сада се истерује помоћу безродног Русијанин. Али свима нам је јасно да истанчана игра око нашег националног имена заправо представља прорачунату обраду националног разума и народног памћења, и многи Руси, навикли на надимак совјетски, врло лако су га променили у Русијанин. Тако се бескућни, безродни пас одазива на било који надимак, еда би га нахранили. Садашњој власти су и потребни управо Русијани а не Руси, зато што Руси памте да имамо рођену земљу, јединствену Отаџбину, да имамо заједничку судбину, исту Православну Веру и свима нама матерњи језик, и историја је не једном показала да је водити рат против Руса опасно, претешко, нису случајно непријатељи о нама, Русима, говорили – „није га довољно убити, треба га још и срушити”. Зато се Русијани у историји никако нису испољили – нити имају славе, нити честитости, нити врлине.
Да бисте схватили ко смо ми – Руси – добро погледајте лица руске деце. Та, већ су нас малтене одучили од тога да уживамо у њиховим јасним очима што светло гледају на свет, престали смо да препознајемо сопствену расу у њиховим русокосим ликовима. Јер, ниједан народ нема такву косу – русу. Неизразита, неупадљива, она се изненада прелива племенитом сунчевом светлошћу, као одсјај доброте које су сви Руси пуни. Долази време када морамо одважно исповедати своју рускост и крепити се спасоносном мишљу о томе да смо још увек народ Светлости.
Треба памтити и деци својој завештати да смо ми, Словени – народ Речи, да смо ми, Руси – племе Светлости, ми смо нација Белих људи. Морамо памтити своја висока имена, бити достојни њих и никоме не дозволити да им се руга.

Татјана Леонидовна МИРОНОВА, Доктор филолошких наука, дописни члан Међународне Словенске Академије

Mislim da nisam u zabludi.
Izbori protiv Miloševića su regularno dobijeni.

Puč je bio ono što je usledilo 5. oktobra, a to je bilo nekoliko dana posle izbora. Na izborima se pobedilo, ali je još trebalo u praksi materijalizovati tu pobedu, i to je urađeno pučem.

Za ovu pobedu Tadića protiv Nikolića nisam siguran, previše, previše je bila tesna. Osim toga, par meseci posle tog poraza Nikolić je postao predsednik skupštine i to bi i ostao da se ZESovci nisu u zadnjem momentu skrpili da naprave vladu. Ako se sećaš, falilo je samo pola sata. Ivica je odigrao partiju života.
I velika je propaganda bila pred te izbore, te „EU sutra”, te „ukidanje viza sutra”, te „besplatnih 1000 EUR”, te „Fiat u Kragujevcu”, šta sve nisu lupali narodu o glavu.
Propaganda je čudo...

Uzgred, primećuješ da je meta svih napada, pa i ovog tvog, Nikolić?
Slučajno li je da trenutno najjačeg opozicionog političara i jedinog pravog protiv-kandidata Tadiću proglašavaju za izdajnika?

Kako to da niko ne proglašava Koštunicu za izdajnika, iako je bio u vladi sa DS, a kad je imao priliku da ih skine s vlasti sakrio se iza nekog pojma „legalitet” i „vraćanje mandata narodu”. DS je to elegantno iskoristio, napravio pomenuti konglomerat partija i, ne mareći za legitimitet, ostao na vlasti, a Vojo je ispao smešan i otišao u opoziciju.
Glupi potezi se valjda očekuju od „dobrog” srpskog političara, a oni koji bi mogli da urade nešto pametno (a pametan je već raskid sa radikalnim krilom Radikala) su a priori izdajnici?

Da narod nekako dobije izbore, a onda ćemo videti da li treba puč.