Diskusije : Istorija

Komentar
Da li biste bili toliko ljubazni
Fishbed
(pivopija)
17. novembar 2009. u 19.12
Da ovo stivo usporedite sa nekim drugim istorijskim izvorima da vidimo šta je od ovoga svega tačno i da li se stvarno desilo u godinama koje su tu zabiljezene.

Slidi kratko ukazanje od starih kralja slovinskih i događaji koji se u stara vrimena zgodiše u državam slovinskim, iz različitih knjiga izvađeni i na svitlost postavljeni
Prvi kralj ilirički zvaše se imenom Ilirik, od koga se Slovinjani Ilirici prozvaše. Posli ovoga mnogi vladaše, ali njiova imena knjige s kojim se ja služim, ne meću.

Na 3522. po stvorenju svita Farani Dalmatini naseliše otok Vis.
Na 3606. po stvorenju svita vladaše slovinskim državam kralj Bradilio, Slovinac, koji imade žestok rat s Filipom, kraljem od Macedonije, koga Bradilio dobi i pod harač podloži.
Na 3629. Glaucio i Klito, sin rečenoga kralja Bradilija, kraljevaše u državi slovinskoj, i ove Aleksandro Veliki, sin kralja Filipa, jako oblada i pridobi.
Na 3655. Demetrio glasoviti bi učinjen kralj od slovinskih banovina.
Na 3685. Vlahahu slovinskim državam Brem i Bolg, hercezi oliti duke, Slovinci, i ovi porobiše grčku zemlju.
Na 3726. Agran, Pleuratov sin, bî učinjen kralj slovinski. Ovi kralj puno snažan biše i zato podloži mnoge banovine. Imadiše sto navâ od boja, s kojizim ode protiv Etolom, razbi i porobi njiovu državu, pak napunivši rečene brodove svakoga bogatstva, slavodobitnik povrati se u zemlju slovinsku.
Na 3732. Umri kralj Agron, i njegova žena Teuta poče vladati slovinskim državam.
Na 3733. Bihu poslani rimski poklisari Lucios i Kajo kraljici Teuti, da je mole neka bi pokarala svoje podložnike koji činjahu mnogo zla Latinom po moru; ali puna ženske oholosti činila ih je pogrdno smaknuti.
Na 3734. Kraljica Teuta poslala je vojsku na Skenderce, osvoji grad Dračevo, Korčulu i mnoge druge. Đenera prid vojskom biše Dimitar Faranin, koji se izneviri Teuti i sa svom vojskom pridruži Rimljanom, koji porobiše svu Dalmaciju i osvojiše kraljestvo Teutino.
Na 3743. Dimitar Faranin, vladalac od vojske slovinske, vojevâ je po moru i porobio grčke države. Ovi je imao za ženu Triteutu, Pine, kralja slovinskoga, mater.
Na 3744. Rimljani osvojiše Far na otoku i Dimal, misto jako u Dalmaciji.
Na 3745. Serdilaida, kralj slovinski, diže vojsku i porobi Macedoniju, da mu nije platio Filip, kralj macedonski, potroške za pomoć koju mu je bio poslao suprot Etolom i Lacedemonom.
Na 3762. Filip, kralj macedonski, hotijući pridobiti Serdilaidu, kralja slovinskoga, i njegovo kraljestvo podložiti, bî od rečenoga Serdilaide pridobiven i istiran iz zemlje slovinske.
Na 3773. Kraljevâ je u slovinskim državam Pleurat, Slovinac, i ovi porobi grčku zemlju do Korinta.
Na 3781. Kraljevâ je nad Slovincim kralj Gencio.
Na 3784. Gencio, kralj slovinski, po nagovoru Perseja, kralja macedonskoga, učini se neprijatelj Rimljana, koji s velikom vojskom dođoše u Dalmaciju ter mu mnoge gradove osvojiše, najposli Skadar u koga se biše zatvorija. I tada kraljestvo slovinsko i macedonsko pod oblast Rimljana pade.
Na 3840. Drugi Slovinjani, zvani Ardijeji i Palari, udariše na Slovince dalmatinske, koji se bihu Rimljanom podložili, ter ih neprijateljski porobiše.
Na 3900. Peraštani Dalmatini dignuli se jesu suproć Rimljanom.
Na 3901. Dalmatini gornji udariše na Liburneže Kotarce, kojizim grad Promin osvojiše. Dođoše Rimljani na pomoć Liburnežem, koje Dalmatini pridobiše, đenerala rimskoga i svu njegovu vojsku isikoše.
Na 3920. Po smrti Julija Cesara Dalmatini Slovinci rimskoga zapovidništva jaram svrgoše, koje Bebius, rimski vojvoda, pokoriti hotijući, on i sva njegova vojska od Dalmatina bî pobijena. Ali opet Rimljani veću vojsku poslaše u Dalmaciju, koja veće od pedeset godišta š njimam se bijući, najposli od Rimljana pridobiveni ostadoše Dalmatini.
Na 3926. Digoše se Posavci suproć Rimljanom, puno vrimena š njima boj biše; ali dođe cesar August s vojskom i podside stolno misto posavsko Sigečicu, koju u dvajest dana na silu osvoji. Otolem se dili u Dalmaciju, razbi vojsku kralja dalmatinskoga, Tutima imenom, i osvoji mu veliki grad Promin.
Na 3927. Cesar August opet s vojskom dođe u Dalmaciju, i zarad velika glada, koji tada u Dalmaciji biše, cesaru se podložiše, davši mu harač i u tutiju aliti u poručanstvo sedam stotina mladića.
Na 3948. Daci Pridunajci robili jesu Slovince, a Dalmatini digoše se protiva Rimljanom
Fishbed
(pivopija)
17. novembar 2009. u 19.13
Događaji posli porođenja Isusova.
Na 7. po Isusovu porođenju bihu kralji od Dalmatina i Slovinaca Batana i Pinet. Ovi se digoše protiva Rimljanom, a imadihu vojske osam stotina iljada pišaca i dvista iljada konjika, kako piše Velejus Rimljanin, to čini miljun u sve. * Na puno mista Rimljane isikoše na ta način, da nisu nikadar bili u većemu strahu, tuzi ni žalosti.
Na 8. Dođe rimska vojska u Dalmaciju ter same Makarane oblada.
Na 9. Rimljani razbiše slovinsku vojsku i ufatiše Bata i Pineta, kralje slovinske.
Na 57. Sveti Pava pripovida je rič Božiju po slovinskim državam.
Na 244. Vladao je svim slovinskim tada državam kralj Svates, Slovinac. Ovi Slovinci tada zvaju se Avari i Abari.
Na 254. Bribirani Kotarci ubiše svetoga Maksima.
Na 350. Kraljeva je ovo vrime nad Rvatim Suring.
Na 400. Dođe s vojskom iz Scitije Radigost u Dalmaciju i u ostale slovinske države ter se mnogo jaki učini.
Na 401. Kralj Alarik gotski slovinski osvoji Rim i Italiju.
Na 417. Goti Slovinci zadobili su španjolski orsag.
Na 421. Počeše se Mleci ziđati.
Na 451. Atila, kralj ungarski, rečen bič Božiji, mnogu krv po svim proli.
Na 453. Atila osvoji svu Dalmaciju.
Na 453. Atila razori Akvileju i mnoge gradove po Italiji.
Na 454. Atila, star od 124. lita, oženi se mladom divojkom i posli velike igre i veselja svojom se krvlju zaduši.
Na 457. Vladaše slovinskim državam kralj Ardarik, koji s vojskom slovinskom udari na sinove Atilove i posiče veće od 30.000 Ugričića, u komu boju pogibe Elak, mlađi sin Atilov, a stariji jedva uteče.
Na 460. Vladaše Liburnijom kralj Kunimund, Slovinac, protiva komu dignu vojsku Dinčiš, sin Atilov, podside grad Bošanje; udari na njega Kunimund, vojsku mu razbi, ali i Kunimund u tomu boju pogibe. Tada skonča posve kraljestvo Atilino. Koga vas svit dobiti ne može, od Kotaraca Slovinjana bi pridobiven.
Na 473. Teodemir kraljeva je u Slavoniji. Osvoji grad Nišu i mnoge ostale; podside Salonik, ali s velikim jaspram podmićen ostavi ga i to isto lito umri.
Na 474. Teodorik, sin rečenoga Teodemira, za kralja je slovinskoga stao, i ovi oslobodi Dalmaciju, Reciju i svu Italiju od usilnika i progonitelja.
Na 493. Teodorik, kralj slovinski, ubivši Odokara, kralja latinskoga, učinio se da je kralj od Italije.
Na 526. Kraljeva je ovo vrime u Dalmaciji i rvatskoj zemlji Selimir, Svevlada kralja sin.
Na 541. Dođe (kako niki oće) u ovo vrime kralj slovinski Ostroilo u Dalmaciju, ter istiravši stare Slovince iz Država slovinski, svoje iznova naseli.
Na 548. Diže Ostrivoj vojsku i osvoji sve do Dračeva.
Na 549. Osvojiše Slovinci s Ostroilom mnoga mista i porobiše Drinopolje.
Na 550. Bi za kralja u Dalmaciji Svevlad, sin Ostroilov, koji diže vojsku na Grke, razbi je i porobi kruto.
Na 552. Kralj Svevlad osvoji Macedoniju i Iliriju, ter se ove države tada slovinske prozvaše.
Na 564. Dođoše drugi Slovinjani, imenom Avari oli Abari, na onu stranu Dunaja u zemlju slovinsku, koju osvojiše, ter se mnogo jaki učiniše. Posli toga udariše na Istrijance i mnoge druge države, pak ji porobivši pod arač staviše. Glavar njiov zvaše se ban, od koga vojvode oliti duke slovinske do dneva današnjega bani se prozvaše. Ovi se puno moguć učini, jer istoga cesara carigradskoga, osvojivši države, pod arač podloži, na godište po sto iljada zlatni dukata dajući mu.
Na 584. Slovinci Abari grad Zemun kod Dunaja i mnoge druge do zemlje razoriše.
Na 585. Slovinci Abari drinopoljsku zemlju porobiše.
Na 591. Abari rečeni na Dalmaciju udariše i dosta zla učiniše.
Na 592. Isti Abari Slovinci vele zla učiniše u istočnim stranam.
Na 593. Kralj longobardski s pomoću Slovinaca osvoji Paduvu.
Na 599. Slovinci Abari četrdeset gradova u Dalmaciji razorili jesu.
Na 600. Slovinjani, pobivši vojnike grčkoga cesara, svu Istriju opustili jesu.
Na 614. Bi za kralja slovinskoga abarskoga Kajan, i ovi porobi i osvoji vas Friul, obside grad veliki Vidam, u komu zapovidaše udovica Romilda, i videći iz grada rečenoga kralja Kajana zaljubila se biše u njega, komu posla virna poklisara dajući mu na znanje, da će mu grad pridati, ako je uzme za ženu. Obeća se Kajan, i pusti nesrićna žena Abare u grad, koji sve posikoše građane i nevirnost veliku učiniše. Kajan prvu noć spava je s Romildom, posli toga pridavši je u ruke mnogi bludnika, napokon čini je na kolac nabiti. Dilo nemilo i sasvim opako. Discant mulieres.
Na 620. Opet Slovinci Abari porobiše zemlje istočne do Carigrada, i zato cesar od kralja abarskoga mir je pitao.
Na 637. Dalmatini Slovinjani obsidoše grad Sipont u latinskoj zemlji, ubiše Aja vojvodu i svu njegovu isikoše vojsku.
Na 638. Dođoše Avari Slovinci, porobiše Dalmaciju pak priko mora odoše robit Italiju.
Na 639. Avari Slovinci razasuše Dalmaciju i razrušiše gradove, među kojim veliki i glasoviti grad Solin, stolno misto cesara Dioklecijana, spored zemljom izporediše. Stari također Dubrovnik razoriše i posve opustiše.
Na 639. Dođoše Rvati od gore Babine, i istiravši stare pribivaoce Slovince, rvatsku naseliše zemlju; a prozvaše se Rvati od bana Rvata imenom, koji njima vladaše.
Na 644. Bi kralj slovinski abarski Kajm, koji se pobi s Vukom, vojvodom furlanskim; za tri dana bili se jesu, četvrti razbi Vuka i vojsku njegovu.
Na 667. Slovinci razbiše Francuze, u komu boju pogiba sin kralja francuzkoga Pipina, imenom Astijagis.
Na 677. Kraljeva je u Bulgariji Butaja, Slovinac.
Na 688. Francuzi bihu zapovidnici u rvatskoj zemlji i velike propasti činjahu Rvaćanom. Između ostali ovo: malu dicu izdirahu materam iz ruku pak ji raskidivahu i psom bacahu. Taku opačinu Rvati podnit ne mogući, isikoše sve glavare francuzske po svojim državam; i cića toga velika vojska francuzska došla je na nje, s kojom se Rvati sedam godišta biše i sve š njiovim vojvodom isikoše.
Na 706. Slovinci porobili su furlansku zemlju i Lumbardiju, porazili bana furlanskoga Ajaidu sa svim plemićim, koje su ufatili. Posikli su također i Ferdulfa, vojvodu longobardskoga, zarobili mnogu čeljad, zaplinili plino i odnili neizbrojena bogastva u svoje kraljestvo.
Na 756. Budimir, kralj sveti, ovo je vrime vladao.
Na 763. Iza Crnoga mora opet jedan slovinski narod dođe, stade krajem vode Atarne.
Na 813. Mihajlo cesar bi razbijen od Bulgara.
Na 818. Ban Ljutovid, vladalac od Požege, Srima i Slavonije, odvrže se od cesara Ludovika i poče robit banovine tuđe.
Na 819. Biše u ovo vrime kralj dalmatinski imenom Borna, koji podiže vojsku na Ljutovida, bana od Slavonije, pobi se š njime kod vode Kupe i bi pridobiven od bana Ljutovida.
Na 820. Udariše sa tri strane silne vojske cesara Ludovika na bana Ljutovida, i ne mogući mu ništa učiniti, sramotni se natrag povratiše, a mnogi od banovaca bihu posičeni.
Na 821. Pođe s ovoga svita kralj slovinski Borna, ter na misto njegovo bi učinjen Ladislav, sin rečenoga Borne. U to isto vrime udari na Ljutovida neizbrojena vojska cesara Ludovika, kojoj ne mogući Ljutovid odoliti, pobiže u srpsku zemlju i bi primljen od vojvode srpskoga u dvor svoj; ali se Ljutovid ukaza nepoznan i žestoko neharan, jer pogubivši svoga dobročasnika učini se gospodar od njegova grada i svega bogatstva. Pravo je rečeno: »Ne čini dobra nepoznanu, da te zlo ne nađe«.
Na 823. Pobiže Ljutovid u Dalmaciju i bi ubijen od svoji prijatelja.
Na 827. Dalmatini i Slovinci odbaciše rimsko i carigradsko vladanje
Na 829. U Dalmaciji i rvatskoj zemlji kraljeva je Tomislav.
Na 832. U drugim slovinskim državam kraljeva je Gostumil.
Na 837. Kralj dalmatinski i rvatski Trpimir.
Na 839. Senjani robili jesu Friul.
Na 864. Bihu vladaoci slovinski Demogoj i Inik.
Na 872. Po smrti Demogoja kraljeva je u Dalmaciji Šebeslav.
Na 879. Umorio je kralja Sebeslava vojvoda Branimir.
Na 880. Metodius, veliki i razumni, slovinski apostol rečen, ovo je vrime bio.
Na 890. Vladao je u Slavoniji Branislav, a u Dalmaciji i u ostalim državam slovinskim kraljeva je Mučimir.
Na 891. Slovinci razbiše Bavare i Francuze.
Na 920. Zapovida je ban Mihajlo ovo vrime.
Na 936. Razbiše Rvati vojsku Simeona, kralja bulgarskoga, i svu Bulgariju jako porobiše, ubivši još istoga kralja Simeona.
Na 938. Primislav i Boleslav glavari su rvatski bili.
Na 949. Pribina ban ubio je Miroslava, kralja slovinskoga.
Na 966. Slovinci Neretvani pobiše Turke Saracene u latinskoj zemlji i iz gore Garganske iztiraše
fishbed
(pivopija)
17. novembar 2009. u 20.02
Ovo je napisano 1750-te pod jedan, a pod dva ne interesuju me rusi nego može li nešto od ovoga da se usporedi sa nekim drugim hronikama iz vremena kad se navodno dogadalo.
Ne tvrdim da su svi sloveni nastali od srba ali je vrlo moguće da su na balkanu živeli sloveni i prije 6 ili 7 vjeka.
Čak se ovdje negdje navodi da su slovene koi su zivjeli na balkanu napadali sloveni iz drugih krajeva.
Dakle nas balkanski primitivizam izostavimo iz svega ovoga i pokusajmo da vidimo da li su se sve ili samo neke od ovih stvari desile u ove godine i a li su neki drugi navodi imena ili sl,..stvarni.
Fishbed
(pivopija)
17. novembar 2009. u 20.03
i da li su neki drugi navodi imena ili sl,..stvarni
Fishbed
(pivopija)
17. novembar 2009. u 20.20
Zove se Razgovor ugodni naroda slovinskoga napisao je Andrija Kacic Miosic.

Razgovor ugodni je jedna od najčešće objavljivanih dopreporodnih hrvatskih knjiga. Tekst je stekao iznimnu popularnost u svim hrvatskim krajevima, a njegova je recepcija potvrđena i na širem južnoslavenskome prostoru. Djelo je zborničkoga tipa, sastavljeno od epskih pjesama i kronikalnih zapisa. Građu za knjigu Kačić je počeo skupljati oko 1730. iz pisanih i usmenih vrela, s osnovnom namjerom da pripomogne etničkomu i političkomu osvješćivanju naroda.

Proštij pomljivo!
I. Znadem da će niki mrziti na pisme moje nahodeći u njima ljude od svake vrste i zanata, ali da ih hoće procinjivati i razgledati onako kako ih starac Milovan gledâ i razmišljâ, ne bi našâ među njima toliku različnost, dali bi ih vidili u zanatu slične i jednake. I neka me čisto razumiš, moj štioče poštovani, kažem ti bistro i otvorito da moja svrha nije bila iziskivati od koga je ko roda i plemena, koga je dila i zanata, nego je poglavita moja misâ i svrha bila posli králjâ i gospode znati i svitu prikazati ko je junak bio, je li glave turske odsicao i koliko je koji odsikao. Nahodeći se dakle mnogi od ovoga rukodila i zanata, premda u drugim stvarmam neslični i nejednaci, u moje ih pisme metnuh i svitu pokazah. Nikomu dakle to nejma mrsko biti ni sramovat se gledajući svoje stare u broju ljudi od svake vrste, kakono se ne sramuju cesari, kralji, principi ni gospoda plemenita stati u jednomu gradu u komu su od svakoga zanata ljudi, zli i dobri, pošteni i nepošteni. Ako li je pak komu sa svim tim mrsko, neka se očituje: brzo ću, ako Bog dopusti, iste pisme prištampati te ću ga lasno izvrći. Ali da može promisliti kako smo svi od jednog oca i matere rođeni, tu bi ispraznu misâ od sebe daleko bacio.

II. Hvale se niki (kako čujem, ali malo virujem) da će mi činiti pjesme porugljive. Mogli bi lasno kad bi htili, ali virovati ne mogu, jer uzroka neće naći, zašto oli su u mojim pismam njihovi stari oli nisu: ako su u pismam, to će mi vratiti zlo za dobro starca Milovana pogrđujući, koji njih hvali i uzvisuje; ako li se u mojim pismam ne nahode, ja kriv nejmam biti što oni junaci nisu bili. Ako li su bili taki, jer starcu Milovanu ne pokazaše svoje karte s pečatom od vladalaca utvrđene kadno se s guslam skitaše od Skadra do Zadra, od Mostara do Kotara? Jeda cine da će ih s kapam u ruci moliti da njihove stare zapijeva junake? Vaisto nije ta prilika ni pomisliti. Nejmadu pak uzroka mrziti na pjesme Milovanave, jer su mnogi spored njihovim starim pohvaljeni, zašto bi se ukazali samoslavci, što ne stoji dobro; niti Milovan toga može učiniti, jer je njemu po naravi svakoga hvaliti i slaviti, ne samo prijatelje, quia etiam ethnici hoc faciunt, negoli jošter i one koji ga i danas zlo gledaju kako je nikim po naravi tuđe poštenje, čast i slavu u zemlju zakopavati. Ako li se pak kogod ne dostoji svoje stare vitezove gledati u mnoštvu ljudi različitih, neka se vari u pritilini samoće svoga veličanstva: ja mu dobru sreću nazivam i molim da se prođe siromaha Milovana, stara, bolesna i nevoljna, koji ne misli zla ni tičici u gorici. Je li se pak kogod naoštrio protiva njemu zapjevati, bilo mu u sto dobrih čâs! Ali neka znade da će mu siromah Milovan na onu staru crnogorsku otpjevati koliko umio bude; ako li mu brzo brada padne, kako se boji da hoće, da ako se kogod nađe od sve Dalmacije, Kroacije, Ungarije, Bulgarije, Rašije i Skenderije, koje kraljevine puno je slavio, a najveće privedroga dužda mletačkoga, ter ga lipo osveti i viteški otpjeva.

III. Dajem ti, moj štioče, na znanje da ja ovi trud nisam činio za ljude koji latinski i talijanski jezik posiduju, jer oni znadu iste i puno veće stvari nego sam ih ja u moje knjige postavio. Samo dakle ovo učinio jesam za službu onih ljudi koji izvan slovinski drugim jezikom govoriti ne znadu, niti se mislim radi toga slaviti pod imenom istorika, jer je to jizbina ljudi sveznanaca kojim ja nisam vrstan sluga biti. Mnoge stvari jesam iz knjiga izvadio, mnoge iz diploma, dukala i atestata, kako se štije u početku mojih knjiga, a nike po svidodžbi mudrih i velikih ljudi koji su veće štili nego ja i kojizim se virovati ima brez sumlje svake. Ako li pak kogod virovati nektio bude, ni zato se odsuditi neće. Sa svim tim primalo ćeš stvari naći koje nisam oli iz knjiga štampanih oli iz karata autentikanih izvadio.

V. Mučno će ti bit virovati da su naši vojnici tako lasno turske glave odsicali, ali imaš znati da navlastito rata Bečkoga tako je na nje pokaranje božije bilo došlo, da su ih iste žene i dica sići mogle, kakono je prija toga, navlastito rata Ciparskoga, došlo bilo pokaranje na kršćanluk, u koja vrimena turski osinj kršćane bijaše; daklem se tomu, moj prijatelju, čuditi

http://hr.wikisource.org/wiki/Razgovor_ugodni_naroda_slovinskoga
pavlimir_ratnik
(Edukator)
17. novembar 2009. u 20.35
Pa dosta toga se može naći kod Plinija starijeg, pa taj Bato, je bio iz plemena Desnijata, koje Plinije pominje, 12, god , uz još neka plemena , i broj regruta koje su dali svako pleme u rimske legije,
Dosta tih dogadjaja i vladara , se podudara sa mnogim antickim piscima iz doba pre Hrista,i kasnije sa Mavrom Orbinijem, kao i sa srpskim istoricarom Jovanom Rajicem.
To oko godina bi se moglo reći da ima i nepreciznosti, ali tu su ukratko samo pomenuti dogadjaji, Npr, daleko je bilo puno vise ratova,koji su vodjeni sa Fruscima, ima i nekih netačnih stvari, po pitanju godine i nacinima smrti pojedinih vladara, tako Bugarski car Simeon je 927, g umro prirodnom smrcu,
Sto ipak u osnovi to nije izmišljeno,
Ovo bi bilo jako dobro za uporedjivanjem sa mnogim ,dogadjajima koji su izneseni u mnogim djelima i zapisima,i tako izvrsiti proveru,
To toliko, da više ne pravim poredjenja na brzinu,to nije dobro,
Samo jedno me zabrinjava ,što se nigde ne pominju Bosnjaci, možda je i Plinije loše preveden možda su umesto Desnijati ili Desnice, ipak Bosnijati ili Bosnjani?
pavlimir_ratnik
(Edukator)
17. novembar 2009. u 20.59
Jedi go@na,solone, samo sa Srbima razgovaram,
fishbed
(pivopija)
17. novembar 2009. u 21.04
-On kaže slovinci ili slovinjani a ne srbi druže solone ti samo unosis smutnju u ovu diskusiju i ides po onome zavadi pa vladaj.
-citiram
„Mnoge stvari jesam iz knjiga izvadio, mnoge iz diploma, dukala i atestata, kako se štije u početku mojih knjiga, a nike po svidodžbi mudrih i velikih ljudi koji su veće štili nego ja i kojizim se virovati ima brez sumlje svake. Ako li pak kogod virovati nektio bude, ni zato se odsuditi neće. ”„-Sa svim tim primalo ćeš stvari naći koje nisam oli iz knjiga štampanih oli iz karata autentikanih izvadio.”

mandalina
(vila)
17. novembar 2009. u 21.20
Mene oduševljava taj Kaćič.
Srbin, guslar a pri tome katolik i franjevac koji se nije odrekao srbstva.
Fishbed
(pivopija)
17. novembar 2009. u 21.30
Druže solone mene trenutno me ne zanima ni sto rusi imaju da kažu ni da li se srbi s tim slazu.
Zato i jesam postavio rukopis hrvata k tome i fratra da bi pokusali da utvrdimo šta se od ovoga slaze priblizno ili tačno [imena godine itd,..) s drugim hronikama i ljetopisima napisanim u ranije vreme od ovog.
fishbed
(pivopija)
17. novembar 2009. u 22.12
Niko ne voli da se brije uz dlaku solone ni obrazovan ni neobrazovan.
Postoi pametan i inteligentan s tim da je pametan naucio ono sto zna teskim trudom dok inteligentan to sve sto pametan zna može pokupi uz put.
Dakle pametan nauci sve sto mu je dostupno pa iz toga dobije neku svoju teoriju kao ovi što se ti s njima ne slazes na drugim topicima, a inteligentni su ko papagaji oni ponavljaju sto su čuli od nekog rusa možda.
Mocan si onoliko kako se prestavis kao jedinka solone a ne koliko ti mocni ili mocniji dozvole da budes mocan jer onda nisi covjek, ni pametan, ni inteligentan oda si sluga i rob solone, a svi znamo da se roblje sutira naokolo kako se kome digne.
Fishbed
(pivopija)
17. novembar 2009. u 22.41
Nek ti je bog na pomoći solone i sva sreća nek te prati,trebace ti s takvom pameti.
Pentium4
(master)
17. novembar 2009. u 23.45
haahaha, ovaj solon je prejak:

najjači argumenti u diskusiji su mu: 'ne seri' i 'budalo'...

argumenti ko da je hervatski 'znanstvenik'...
solonPoruka negativno ocenjena. Pokaži

solon
(f)
18. novembar 2009. u 01.10
ZASTO NIJE NIJEDAN RUSKI ISTORICAR PODRZAO TEZU DA SU SRBI/SLOVENI AUTOHTONI NA BALKANU?
benin
(student)
18. novembar 2009. u 04.40
solon
(f)

Pa to ti je prosto.

Na primer, zašto Rusi nisu priznali da su ukrali planove aviona Konkorda i napravili kopiju u vidu Tu-144..??

Danas se dobro zna da su je ukrali u Parizu...

Nikome nije do priznanja onoga sto mu ne odgovara, ono sto ga zulja.Takav ti je narod, danas.

Zašto bi oni branili teoriju koja će ,eventulano, da ukloni njihovu dominantnost među Slovenima ? Zar mislis da su naucnici nad-ljudi ? Zar im ide u prilog da jedna mali narod, kao sto smo mi sada, velicaju iznad sebe samih..?? Ne kažem da su sve teorije tacne, ali da li je logicno da bi to radili i da je tačno..?? Kaži mi jedan segment nauke da nije ispolitizovan ? Naročito nauke kao sto su istorija i slične gde se sa cinjenicama može lako manipulisati. Nije to ekzaktna matematika gde je 1+1=2...ovde govorimo o starim tekstovima,iskopinama,izlomnljenim predmetima...sve to se može tumaciti na jako mnogo nacina. Tek zamisli istorija od pre 8000 goidna i slično...ko sa sigurnoscu može reći da zna istinu..??

Nisu Rusi jedini koji se bave Slovenima i pitanjima njihovog kretanja, pa prema tome nisu jedini koji mogu doneti sud o tom pitanju. Tek kod njih je uticaj politike ogroman i nemerljiv u odnosu na nešto slobodnija drustva.

Pa kod njih i dan daans ubijaju novinare ako se usprotive sistemu.
Skoro je jedan casopis napisao kako Putin ima ženu pored svoje regularne supruge. Posle dve nedelje zatvorise taj list..!!! To su slobode u Rusiji.

Zamisli naucnika koji bi nešto napisao protiv velicine njihovog naroda. Ne verujem da bi se dugo bavio tom istom naukom. Imaju oni još dugacak put ispred sebe da bi se razvili u slobodnije drustvo.

Pozdrav

yugon
(inzenjer)
23. novembar 2009. u 23.09
04.40solon
„Na primer, zašto Rusi nisu priznali da su ukrali planove aviona Konkorda i napravili kopiju u vidu Tu-144..??”
- koliko znam T-144 je napravljen 8-9 mjeseci prije konkorda.
Postoji vise modela aviona istog tipa koji su prethodili T-144 od istog instituta a koji nijesu dobili podrsku za dalju proizvodnju. Vise izgleda da su prodali Rusi te planove zapadu posto je bilo jasno da se taj avio ne isplati. Veoma mnogo trosi.
Ista je situacija sa buranom i F-117.
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Lava Rock Bracelets?
.