Poruke Novaka Đokovića: Plaše se i hrabri i kukavice, samo što hrabri urade nešto

Tek kroz koju godinu, kada se strasti smire i slegnu, i mi ovde i oni tamo – o, posebno oni tamo – shvatiće koliko je veliki. Neka, dotad, i vama i njima u odgonetanju uzroka i posledica Novakovog uspona i uspona, pomogne najveći „ispit” jedne ličnosti, čuveni Prustov upitnik. Najbolji srpski sportista svih vremena i čovek koji dominira svetskim tenisom kao niko pre i posle njega, ispunio je ovaj svojevrsni leksikon, ekskluzivno za Nedeljnik, čija je to redovna rubrika

Oni dosadni i proračunati, oni nemaštoviti i racionalni, reći će da ni u sportu, kao ni u životu, ne postoji sudbina, niti bajke. Da sve zavisi od čoveka: koliko dobro radiš, tako će ti se i vratiti. Nije da Novak Đoković, suvereni vladar tenisa i prvi čovek koji je u profesionalnoj eri uspeo da objedini sva četiri gren slema, treći čovek u istoriji tenisa, a prvi od 1969. godine koji je osvojiti četiri najveća turnira u nizu, nije prolio dovoljno znoja na svakom treningu.

Ali, bilo bi prelako uspon dečaka iz Beograda devedesetih – što je priča koju posebno vole i na kojoj posebno insistiraju novinari sa Zapada, retko kada zalazeći u suštinu, kao da su se te bombe pod kojima je udarana jedna loptica desile same od sebe; no to je već sasvim druga tema – svesti samo na nečuveni talenat i neprekidni rad na sebi, rad zbog kojeg će ove jeseni svaki treći-četvrti đak prvak u srpskim školama odazivati na ime Novak.

Ne, tu mora da ima nešto više. Dan pošto se svet oprostio od najboljeg na svetu u jednom drugom sportu, gde je takođe prvo važno pobediti sebe, pa tek onda protivnika, dan pošto je otišao Najveći, planeti se dogodio jedan drugi Najveći. Muhamed Ali plesao je po ringu poput leptira i zadavao ubode kao pčela, Novak Đoković isto to radio je oblačnog popodneva na šljaci terena Filip Šatrije, ostavivši svog prijatelja iz Škotske, Endija Marija – s kojim je delio prvo parče profesionalnog hleba, i kojem već godinama ostavlja samo mrvice na srebrnim tanjirima – da se čudi i nemoćno širi ruke.

Bilo bi samo na prvi pogled pretenciozno reći da Novak ima mnogo toga zajedničkog sa Muhamedom Alijem, no to je istina od koje objektivni posmatrač ne može da pobegne: kao što je Kasijus Klej morao da se tuče protiv celog sveta, establišmenta i tuđih, bogatih favorita, tako je i Đoković upao u posh društvo belog sporta nepozvan, čudni klinac neizgovorljivog prezimena koji se pojavljuje da razmrda, preuzme i rasturi dosadnu žurku na kojoj su se godinama smenjivala dva ista di-džeja.

Alijeva zvezda sijala je sve jače sa svakim narednim uspehom, zato što nije prestajao da bude gladan i pošten, zato što nije prestao da sanja. O novim pobedama ili o boljem svetu, to je sasvim svejedno.

Nema razloga da ne verujemo da će se isto dogoditi sa Novakom Đokovićem: i tek kroz koju godinu, kada se strasti smire i slegnu, i mi ovde i oni tamo – o, posebno oni tamo – shvatiće koliko je veliki.

Neka, dotad, i vama i njima u odgonetanju uzroka i posledica Novakovog uspona i uspona, pomogne najveći „ispit” jedne ličnosti, čuveni Prustov upitnik.

Najbolji srpski sportista svih vremena i čovek koji dominira svetskim tenisom kao niko pre i posle njega, ispunio je ovaj svojevrsni leksikon, ekskluzivno za Nedeljnik, čija je to redovna rubrika.

Bio je sasvim ličan i mnogo veliki u svojoj iskrenosti, kao što je bio veliki u svakoj pobedi i svakom – istina retkom – porazu.

Koja je vaša predstava o savršenoj sreći?

Stala je u jednu jednostavnu reč – sklad. Za mene to znači: red, balans, snaga volje, razumevanje sebe i svih drugih, unutrašnji mir i harmonija između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Koji je vaš najveći strah?

Malo čega se plašim, ali za mene su najveći izazov životne okolnosti, jer na njih retko možemo da utičemo. Mada ne mislim da je strah loš, zbog straha smo opstali, zar ne? Mislim da se plaše i kukavice i hrabri ljudi, samo hrabri ljudi uprkos tom strahu nešto i urade u životu.

Sa kojom istorijskom figurom se identifikujete?

Ni sa jednom. Poštujem genijalne umove koji su unapredili svet poput Nikole Tesle i Mihajla Pupina. Sa druge strane divim se ljudima koji su bili spremni da daju svoj život za ideale ili za živote drugih ljudi.

Kojoj živoj osobi se najviše divite?

U ovom momentu najviše mojoj Jeleni. Zapravo zbog posebnog životnog trenutka u kojem sam očekujući svoje prvo dete – posebno se divim svim ženama i majkama. Sada malo bolje razumem koliko je zahtevna uloga žena.

Koja je vaša osobina koju ne podnosite kod sebe?

Veoma sam emotivan, takav sam u privatnom životu, ali i u poslu i humanitarnom radu. Ne bih rekao da mi je to mana, ali znate kako kažu za emocije – one su kao glukoza, ne valja mnogo, a ne valja ni malo. Težim da budem bolja osoba i neprestano radim na sebi.

Koja je vaša najveća ekstravagancija?

Jednostavnost i prijateljstva koja čuvam od detinjstva.

Koje je vaše omiljeno putovanje?

Kraj sezone i odlazak na Maldive sa Jelenom.

Koju osobinu ličnosti smatrate najprecenjenijom?

Rekao bih da ni jedna osobina koja ljudima čini dobro ne može biti precenjena.

U kojim prilikama lažete?

Nemam potrebu da lažem ljude oko sebe, izuzetno cenim ljude koji su iskreni pa se trudim da i sam budem takav. Mislim da sam dovoljno jak da uvek primam i izgovaram istinu.

Šta ne volite u svom fizičkom izgledu?

Zadovoljan sam onim što jesam.

Koje reči ili rečenice prečesto koristite?

Tako da.

Koje je vaše najveće kajanje?

Ne kajem se.

Ko je ljubav vašeg života?

Moja supruga.

Gde ste i kada bili najsrećniji?

Na prvom Jeleninom ultrazvuku.

Koji talenat biste voleli da imate?

Voleo bih da znam da pevam, jer bi mojim prijateljima bilo mnogo lakše da me slušaju.

Kako se trenutno osećate?

Ispunjeno.

Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

To što ne odustajem.

Ako biste se posle smrti vratili na ovaj svet kao osoba ili kao predmet, šta biste bili?

Kažu da je najveća sreća kada si zdrav, bogat i anoniman. Recimo da bi bilo zanimljivo vratiti se kao neko ko je anoniman.

Koji je najdragoceniji predmet koji posedujete?

Album sa fotografijama iz detinjstva.

Šta je za vas oličenje patnje?

Sposobnost da osećaš prezir i pokazuješ najgore emocije prema nekome ili nečemu. Takva emocija razara dušu i telo i oličenje je patnje kako za osobu koja je sposobna tako nešto da oseća tako i za sve one ka kojima je usmerena.

Kojim zanimanjem biste voleli da se bavite?

Da nisam bio teniser bio bih fudbaler ili skijaš.

Ko su vaši uzori u životu?

Jednostavni ljudi, dosledni sebi i drugima.

Ko je vaš omiljeni pisac, a ko slikar?

Srpski Nobelovac Ivo Andrić. Volim i cenim rad mog prijateljaBrendana Marfija čije slike imam u stanu.

Ko je vaš omiljeni fiktivni junak?

Možda Petar Pan.

Gde biste voleli da živite?

Živim na dve adrese stalno, a na bar još 15 radim. Ipak Beograd i Monte Karlo, baš tako u kombinaciji, su idealni za moj život. Voleo bih da tako ostane.

Šta najviše mrzite?

Ne mrzim. Tu reč nikad ne koristim.

Kako biste voleli da umrete?

Ako treba da biram – brzo i u dubokoj starosti.

Koji je vaš moto?

Imam dva. Veruj u svoje snove, zbog kojeg se trudim da krozfondaciju pomognemo da svi zajedno verujemo u dečije snove. I drugi, budi uvek ono što jesi jer se trudim da ostanem dosledan sebi i svojim uverenjima i ne dozvolim da me uspeh i bogatstvo iskvare.