Imala Sam prilike da slusam stare žene kad pricaju o proslosti pa mi uopste nije teško da verujem šta piše u clanku. Ako ne mozete da otvorite kopiracu kasnije .

Link se ne otvara kad se prenese ovde , ali evo kopija napisanog clanka. Vrlo zanimljivo za citanje.
______________________________________________________________________

Prosečna Srpkinja pre 100 godina se porađala poput psa, bila je tretirana kao maloletna i često izbacivana na ulicu
-------------------------------------------------------
Položaj pripadnica nežnijeg pola u Srbiji nekada je bio uređen zakonima i običajima koji nisu menjani gotovo sto godina. Evo sa čime su se suočavale žene početkom prošlog veka, bile one obrazovane ili neuke, udate ili same, seljanke ili građanke...

Ako ste se ikada zapitali zašto se kaže „pijan kao majka”, imamo odgovor. On leži u običajima sa početka dvadesetog veka koji su se negovali u velikim srpskim, najčešće brojnim i seoskim domaćinstvima, a vezani su za porođaj i negu porodilje.

Stručni časopis iz toga doba, „Narodno zdravlje” lepo je opisao porođaj „u kućnoj radinosti” koji se tada najčešće i praktikovao:

„U kući je povećan broj ukućana, pa se onda zbog toga, buduća majka mora od njih sklanjati. Zato ide u polje gde se često puta pod vedrim nebom na jakom mrazu i snegu rastavlja s bremenom, odnosno porađa. U dobu najvećih muka ona mora da ciči, a ne sme glasno da kuka da je niko ne bi opazio, ni čuo. I što je najvažnije, tada se obično oko nje niko ne nalazi”, navodi se u ovom časopisu.

Srbija je početkom dvadesetog veka beležila najveću smrtnost dece u Evropi. Možda zbog toga što, kako navodi „Narodno zdravlje”, dete na porođaju „pada na teme, te se odmah ugruva”.

Ni o zdravlju porodilje se, nakon dolaska deteta na svet, nije vodila naročita briga. Naprotiv. U mnogim sredinama, na ženu nakon porođaja gledalo se kao na „poganu, gadnu, nečistu” i ona je ostavljana da se oporavlja u nekom „čorbudžaku”.

„Tamo joj kao psetu prostru malo slame ili nečiste, pocepane i bačene haljine, a već je ona sama čim je osetila da će da rodi obukla najgoru košulju i opasala najgoru zavijaču, koju je odavno bacila, te su joj kokoške na njoj nosile jaja ili se mačke macile. Tako u tom čorbudžaku koji nema dovoljno svetlosti, na hladnoj zemlji, na nečistoj postelji, u nečistim haljinama, uopšte na celokupnoj nečistoći mora prebivati porodilja četrdeset dana. Ona neće sve to vreme preležati, već će se trećeg dana dići i latiti se redovnog poslovanja. Za to vreme ona mora imati naročitu ložnicu i naročitu kalenicu iz koje će jesti i koju za to vreme ne valja nikako prati”, piše u „Narodnom zdravlju”.

Tako dolazimo i do porekla čuvene izreke: „Nijedna porodilja za ciglo četrdeset dana ne sme da okusi vodu, a sme da pije rakiju koliko hoće”, zapis je lekara iz toga doba.

Na nesreću, nisu samo žene sa sela loše prolazile u srpskom društvu sa početka dvadesetog veka.

Njihov pravni položaj bio je uređen Građanskim zakonikom. U njemu je najzanimljiviji član koji se odnosi na položaj udatih žena, a koji ih izjednačava sa maloletnim licima.

Maloletnim se upodobljavaju i svi koji ne mogu ili kojima je zabranjeno sopstvenim imanjem rukovati. Takvi su svi s uma lišeni, raspikuće sudom oglašene, propalice, prezaduženici kojih je imanje pod stecište potpalo, udate žene za života muževljeva„, kaže ovaj član iz zakona usvojenog 1844. godine, koji je ostao nepromenjen sve do kraja Drugog svetskog rata.

Ovo pokazuje da su žene tog doba stavljane u istu skupinu sa ostalim ”problematičnim„ socijalnim kategorijama.

Sva prava su proizilazila iz tog, osnovnog položaja žene u to doba: tako je samo otac bio nosilac roditeljske vlasti, žene nisu imale nasledno pravo, pa su udovice isterivane sa imanja nakon smrti muža, i završavale kao beskućnici.

Dok su u ostatku sveta žene već uveliko tražile (i dobijale) svoja prava, na našim prostorima su i dalje živele utlačene drevnim običajima i zaostalim zakonima. Do boljeg društvenog položaja dospele su tek dolaskom komunista na vlast, kada su prvim posleratnim ustavom izjednačene sa muškarcima.

”

Mexiko , nemoj da mislis da nisam zahvalna sto živim u ovom vremenu a čak i za mesto gde živim. Citajuci naše novine, vidise da su u Srbiji žene i dalje u losijem polozaju u odnosu na muskarca. Govorim za drustvo u celini. Nije ni ovde perfektno ali kad je u pitanju zastita za ženu kad joj je potrebna, ovde zakon i drustvene organizacije puno bolje funkcionisu nego u Srbiji.

Hvala Kriska sto si muskim diskutantima naznacila da clanak opisuje polozaj žene na selima pre 100 godina. Ja clanak nisam izmislila da bih blatila muski rod, mada se njima tako pricinjava čim ja nešto napisem. Ovo je deo naše stare tradicije losiji deo koji ne treba da se precutkuje nego nešto treba iz njega da se nauci.

Što se tiče danasnjeg zivota:
Vesti na TV, vesti na Internetu, Crna hronika sve to ja nisam napisala. To su cinjenice da nasilje nad ženama postoji i dalje. Nasilje nad muskarcima takođe postoji ali u znatno manjoj meri i vise se odnosi na mentalno nego na fizicko.

Ne znam zašto čim se nešto ovako napise umesto da se diskutuje na normalan način ono preraste u „ti NYC ovo i ono” opet blatis muskarce, idi radi to i to, ili pak nije istina itd...

18. oktobar 2013. u 10.04

Ovaj clanak je obična bljuvotina:(

Prijo, nabroj nam desetak prava koja su ženama uskracena
------------------------------------------------------------------------

Na papiru ni jedna . A u praksi je druga stvar. Kao I zakoni ima zakomni za sve a dal se sprovode u praksi? E to sve zavisi do države do države.

Samo jedno pitanje: Zašto majka ne prisustvuje krstenju svog deteta u Pravoslavnoj crkvi?