jesam, vratila sam se bivšoj ljubavi nakon 10ak godina, i ponovljena ljubav je iako intenzivna bila nešto bljeđa. I na kraju se ispostavilo da ipak on nije bio taj pravi, rastanak je bio bolan radi razočarenja u njega...

mislim da je nemoguće. sve ima svoje vrijeme, tako i ljubav, i ako je jednom ne probaš ili prevazidjes, nećeš je vise dozivjeti. Imaces nešto slično, ali to nije ljubav, nego strah da si sam ili nesposobnost da se osamostalis i tako to. KAo sto sam danas citao u novinama, covjek pred sudom jer je djevojku preko 20 puta zbo nozem. I pita nju sutkinja: da li je to uradio zbog ljubavi, a ona: pa nije, ljubav se drugacije iskazujue. Šta hoću reci: ljudi puno stvari drže za ljubav, ali to nije to.
Ti nisi nešto prvi put shvatila, i ako to ne razrijesis, to će opet izaci na povrsinu, tako je kod ove krasotice bilo. mislim da je sve uzalud.

Po meni je ljubav nešto astronomski, znaci kad se zvijede poklope i čitam univerzum. I porpusti to vrijeme i poslije hoćeš da ga nadoknadis, mislim da nije moguće, jednostavno se ljudi promjene, vide neke stvari drugacije, druge opet manje cijene i tako dalje. I kad covjek sam hoće da stvara ljubav i da joj daje neki razlog, u smislu interesa ili dokazivanja, to ne ide.

Starbucks, men' se čini da ti nemas problem sa njim koliko sa samom sobom i tripom kako ga vratiti...

trip znaci nešto drugo .. to je kao neka fantazija i putovanje u mislima, i ne provaljuj se,

ma proćiće te... a sad sam shvaio o cemu pricas, to još nije izgubljeno, ja sam mislio da su tri godine prošle, ali to je sve u par mjeseci, nisi ga mogla kontrolisati i otisao ti je. moras skontati sto je to tako bilo, biće ti lakse. šta on kaže, sto mu nisi vise dobra, ili je od početka ima plan d te ostavi ...

ma ima muskaraca koji to sve odaju, to je naravno najgore, i oni se hvale time sto ih ti ganjas poslije svega, a ako mislis da neće, možda mu se trebaš javiti, ali ja mislim da nema ništa od toga, kako si ti to objasnila, da te ne uzima ozbiljno i te stvari. ko zna, zašto je to tako. cekaj na nekoga druga ili na njega ...

Bas, bolan.
Zato i treba da istera na cistac.
Samo da prvo dobro smisli šta će biti, ako joj se „decko” vrati nazad, da ne bude to samo isterivanje napada sujete. Nije problem ako on kaže neću, ne interesuje me. Problem je ako kaže hoću, šta onda, šta da radite a da opet ne zavrsite u corsokaku i ima li tu stofa za dobru vezu.

Ja znam za jedan sretan zavrsetak te idi mi - dodji mi price.

Sa muzem sam od srednje skole, cekala sam ga da dodje iz vojske, a onda smo na 2 godini studija raskinuli (stdirali smo u razlicitim gradovima). U to vreme se oko mene muvao jedan lep kao upisan, ma ko Robert Redford u najboljim godinama. Malo po malo i Redford i daljina učinili su svoje, jednog dana rekla sam mojoj srednjoskolskoj ljubavi da je kraj i pustila sam mu „Bezdan” od Balasevica.

Redford je bio totalni krah, teska budala od coveka i u poredjenju sa mojim bivšim deckom neopevani kreten. Pratio me je svuda kao senka, svirao mi ispod prozora serenade,drzao me kao malo vode na dlanu i uzasno me nervirao. Pokusavala sam da ga sutnem ali bi se on toliko rastuzio da nisam uspevala da zavrsim recenicu već bih promenila mišljenje.

Sve u svemu jedva sam ga skinula sa dnevnog reda osecajuci se kao masovni ubica. Mislim, nismo bili jedno za drugo, ocigledno nisam umela da cenim njegove kvalitete.

Nije dugo trebalo da se procuje da sam ponovo na trzistu svezeg mesa :) al ništa se meni nije dopadalo. Pocela sam da patim za bivšim... Nazvala sam ga telefonom iz cista očaja, on se pravio blesav ali na kraju razgovora je ipak bio u panici da kad spustim slusalicu ko zna kad ćemo se ponovo cuti. Možemo li da se vidimo, onako, drugaski, na kokiski? Može...

Eto, ostalo je istorija.

Ja mislim i sudbina, nas dvoje smo kao crevca.