Ima sanse da napravi dve greške (koje će da plati), np. brza voznja, treci put se skida sa Osiguranja. A bez toga ne može da se vozi.

heheheh u kojoj si ti državi snajka kad tako mislis?

Davali smo im, al' na kratko;)

Jednom mi je sin dosao sa fantasticnom idejom da ide za Njuorleans sa drustvom, tricavih 4000 kilometara;) Tad nije imao još ni sedamnaest godina, samo sto je polozio...Ubrzo posle toga je kupio sebi auto, misleci da će to da mu resi problem;)

Provozao je tih 4000 kilometra kad je diplomirao, zaposlio se i otisao od mene..tada stvarno nisam mogla ništa;)

Uvek sam vise volela da moja deca voze, nego da neko njih vozi i zato smo im davali naše automobile.

Moja cerka se vozi gradskim prevozom. Ako joj trebaju kola neka zaradi, pa neka ih kupi.
Eventualno mogu da joj pozajmim auto, ili da je odvezem negde, ako joj je preko potrebno, inače na moja kola ne može da racuna kao da su njena.

Ja smatram da odrasla deca treba da budu samostalna, da rade i da zarade sebi ono sto im treba.
Naravno da su roditelji uvek tu da pomognu kad zatreba, ali ne treba decu navikavati da dobiju sve na gotovo, bez imalo truda i rada.
Meni, recimo, ne pada napamet da svojoj 26-togodisnjoj cerki placam letovanja, zimovanja i ostale provode. Mogu da je pocastim neki dinar.
Hvala Bogu, zdrava, je i prava, pa neka radi i neka zaradi za sebe.

Ako neću dati svom detetu, kome ću?

Nije u svim državama ista finasijska situacija, tako da ,,deca,, od 26 godina nisu u svakoj državi u mogućnosti da zarade sebi auto ili nekretninu. Ako mi dete u 26 godini završava fakultet koji ja finasiram i ulažem u njenu budućnost kao nekada moji roditelji u mene, naravno da ćemo joj dati/deliti auto kada joj treba i platiti letovanje!!!

Neću učiti predmete umesto nje ali ću biti tu da joj nešto objasnim ako treba i napravim omiljeni kolač, ni polagati ispite ali ću ih plaćati, ni vozačke ispite ali ću je dodatno obučavati iz ličnog iskustva ako zatreba...

Deca treba da uživaju život kod svojih roditelja a roditelji treba da umeju da iskanališu vaspitavanje deteta prema postepenom osamostaljivanju i da ih u tom vaspitavanju nauče da je normalno imati i obaveze u kući u kojoj živiš

Nemam nameru da pravim nesposobnog debila od deteta i da joj sve dajem na tacnu, ali sve što imam ja, podeliću uvek sa svojim ukućanima/porodicom.