Ako ćeš da me zoves na Leskovacku rostiljijadu dolazim i nepozvana :)

Pun je prasine, al` ukusnijeg nema na kugli zemaljskoj. Majke mi!

Zemo ulepsa mi dan. Nešto sam u P.M. Letos sam bila u LE...pisaću ti sutra.

DOGODOVŠTINE IZ VRANJSKE KAFANE „VIKAJ TURU”

DAJ POLA 'LEBA UZ ćEVAPčE!

• Specijalni jelovnik: „Baba Talina pica”, „Deda Jevremovi kraci” i neizostavno pile • „Pićovnik” sadrži rakiju „šumoglavku”, hladni raso „rastreznušu” i 16 puta „proprano” vino

Da u „Vranje nema laganje”, govori priča o čuvenoj vranjskoj kafani „Vikaj turu”. Ona je čuvena po svom konobaru Mikici i osoblju, po stalnim gostima: pobratimima Mitku, Arsi, Stojanu, kao i po specijalnom jelovniku i „pićovniku”. Za srpsku Novu godinu, karte su razgrabljene, ali može da se nađe po neka, (za dobri drugari, podrazumeva se). Za srpsku Novu godinu glavni specajaliteti su: „Baba Talina pica”, „Deda Jevremovi kraci” i „Rolovana ukrućena magaretina”. Za meze, taze omlet „M... od labuda”, a za piće rakija „Šumoglavka” i po 16-ti put proprano vino kominjak, uz češanj belog luka protiv uroka i hladni raso „rastreznuša”.
Ako niste spremni da Srpsku novu Godinu dočekate u „Vikaj turu”, dođite kad vas put nanese u Vranje. Mikica, sa prljavo-belom krpom preko savijene leve ruke, željno vas čeka. U svako doba okreće se pile i crveni, po malo od radost, a poviše od zor što mu nanosi žar. Da je pile kult kafane saznaćete iz razgovora konobara Mikice sa gostima.- Mikico sinko, pogledaj, bre, ovo pile. Samo kosti i koža.
- Pa, šta hoćes, bre, i perje li da služimo!!!
Ili: - Mikico nesrećo, kad je zaklano ovo pile?
- Gospodine, mi uz piletinu dajemo krompiri, salatu ili neki drugi prilog, a ne i njegovi biografski podaci!!!

Svaki konobar - Mikica

„Vikaj turu” je kafana koja se nalazi u sastavu pozorišta. Ovim imenom su je krstili brojni gosti, ali nije uvedena u knjige pod tim imenom. Svaki konobar je Mikica. Bio star ili mlad, konobara svi zovu „Mikico, dete ili sinko”, a na slici je Marjan Ristić.
Na slici - Vranje - koju sam ti juče poslao, s leve strane prema desno, u poslednjem delu zgrade je kafana i pozorište.

Pored pečenih pilića, nezaobilazne su i šnicle. Ima ih raznih.
- Mikico, donesi mi brzo jednu šniclu.
- Hocete li „milansku”, „bečku” ili „vranjsku”?
- Svejedno, jer toliko sam gladan da neću da joj pružim šansu da progovori!!!
Ipak, nije svejedno, kad dođe vreme da se plati:
- Mikico, molim te da mi objasniš kakva je razlika između bečku šniclu od 40 dinara i ovu od 30 dinara?
- Gospodine uz šniclu od 40 dinara serviramo najoštriji nož !!!
Da je Mikica izuzetno snalažljiv govori sledeće:
Donoseći posluženje Mikica se obraća gostu:
- Izvolite lepo, pivo i sir.
- Ali molim vas, to je tražio gost za onim stolom tamo.
- Nema problema gospodine, samo zamenite stolove.
Ili: Nezadovoljan gost ljutito se obraća konobaru Mikici:
- Kažite mi da li vam je hrana svakog dana ovako loša?
- Nedeljom nije loša!
- A zašto tada nije loša?
- Pa zato, pobratime, što u nedelju ne radimo!!!
Desi se ponekad i da neko iznervira Mikicu, ali retko. Kao, na primer, pobratim Stojan iz Banju. Ušao Stojan u kafanu i viče na Mikicu:
- Dete, daj mi jedan hleb i jedno ćevapče da si ručam !
Mikica se malo začudi, ali mu donese što je tražio. Ne prođe mnogo vremena, a Stojan viče ponovo:
- Detee!, daj još pola hleba da dojedem ovo ćevapče !!!
Kafana „Vikaj turu” nije samo poznata po konobaru Mikici, već i po gostima, pre svega, Arsi i Mitketu. Sede pobratimi, spremaju se za Srpsku novu Godinu i razgovaraju. Dok smo ispijali i mi po jednu trofaznu rakiju, nismo mogli da ne čujemo šta govore:
Arsa: Vidiš li pobratime, kakvo vreme dođe. U zimu leto, i obrnuto. Ovu godinu teško da će popijemo dobru trofaznu rakiju.
Mitke: Ne plaši se pobratime, toliko. Ima još u naše Vranje domaćini što nisu popili prošlogodišnju rakiju. Naše je samo da se primaknemo i sve ima da bude onako kao što Englezi kažu „fajn”.
Arsa: Imaš pravo, pobratime. Kako se to nisam odmah setio. Nego, da te pitam nešto, pobratime. Vide li ovih dana pobratima Stojana iz Banju?
Mitke: Nisam , ima evo nekolko dana kao da je u zemlju propao. Da nije bolan?
Arsa: Mnogo je bolan. Ali, odakle znaš? Ko ti reče?
Mitke: Ma, onomad sretoh onog mog komšiju, doktora što radi u Hitnu pomoć...
Arsa: Znači on zna da je Stojan bolan.
Mitke: Ma ne. Ispriča mi što mu se desilo onomad kad je bio dežuran.
Arsa: I, što ti reče?
Mitke: Pa, priča on, bilo je ovako:
- Alo... alo, to li je Hitna pomoć?
- Jeste.
- Mogu li da čujem doktora?
- Ja sam doktor , izvolite.
- Doktore, mnogo sam bolan. Steže me nešto u grudi. Možete li da mi pomognete?
- Pa, naravno, gospodine, ja sam zato ovde, ali morate prvo da mi date vašu adresu kako bih mogao da dođem do vas.
- Ma, doktore, ne treba vam moja adresa ja sam tu blizu do vas.
- Pa, dobro, recite gde ste.
- Ja sam doktore evo već treći dan na interno, ali niko me nije pogledao.
Arsa: Pobratime, to je on. Sad, sto posto znam da je Stojan. To mi na njega mnogo liči.
Mitke: E, po čemu znaš da je on?
Arsa: Sećas li se, pobratime, kad ga ono beše boleo zub?
Mitke: Sećam se, kako se ne bi sećao.
Arsa: Nije li otišao tad kod mog komšiju zubara i pre nego da ga ovaj pregleda pitao ga: „A bre, doktore, pošto ti je vađenje na zub”?
- Za vas gospodine, 20 evra.
- Leeeeeleee... Aj´ molim ti se rasklati mi ga za 10 evra, a ja ću ga kući sam izvadim.
Mitke: Arso, ne mi više pričaj za Stojana nego diži se i da idemo da obiđemo čoveka. Možda mu je to stezanje u grudi od to što je kući sam vadio rasklaćen zub, a sigurno mu je ostalo malo u flašu od onu njegovu proslogodišnju trofaznu rakiju.
Arsa: Imaš pravo, nego ajde da požurimo dok je nije utrošio na ispiranje rane od izvađen zub.
Eto, dragi pobratimi, vi koji ste u inostranstvu, Mikici i osoblju vranjske kafane „Vikaj turu” mnogo je žao što ne možete da sa njima dočekate srpsku Novu godinu. Svima vama, oni žele puno zdravlja, ljubavi i naravno para. I, ne zaboravite, „u Vranje nema laganje”! <đŽ>iveli!

Mrsolje veterinare vidi se da cel Dan praci obrces I ostale zivotinjke Kroz ruke pa I ovuj pricu od tri prasici isprica mlogo lepo na leskovcanski način. :) Iscepi se od smejanje! :)
A znajes li I da pojes?

Zemo malo si pobrkao glagole:)
Pojes zanaci pevati, a ono drugo pojes( pojedes) se kaže omlatis:)))
Pokusavam da se setim kako se kaže pikavac i ne mogu da se setim:))

Najjača koju sam čuo:

'bezi ki qurva od debeli qurac'

hahahahahahaha

evo suze vrcaju

Pozdrav

Anegdota iz vojske:

Zakasnio Leskovcanin na jutarnju vezbu i komandir voda ga pita: gde si ti do sada? Prase. Koje prase? Slonce.Kakvo te slonce snaslo,šta buncas? U tom će drugi Leskovcanin; druže komandire,kaže da se umivao sa loncetom?

prase = umivao
slonce = sa loncetom.

Gos`n marvenjak,koju krcmu u Leskovac preporucujes za naj-rostilj?

p.s.poseticu uskoro nekoliko mesta na juznu prugu,pa ako nije tajna;)?

Berisa, posto planiras da obidjes neka mesta u j.Srbiju, spusti se dole ,još jedno 20-tak km do motela Predejane ( sa leve strane autoputa) ili motel Dzep ( sa leve strane),pa da vidis šta je rostilj:)
Vranje-Kalimati,birtija ali nema boljeg rostilja i obavezno Przar.

Zemo, posto sviras armoniku možda možeš da mi odgovoris na jedno pitanje.U subotu me ubeđuje jedan nas poznati koreograf da leskovacka Vlasinka ima 5-takta a Vranjanaska 6.Zamalo da me ubedi, ali se nisam dala i do poslednjeg daha sam tvrdila da je Vlasinka-vlasinka i da se isto igra u celoj juznoj Srbiji.

Hvala mama-2 na preporuci. Nameravam pored ostalog posetiti Borino
Vranje kao i neke od manastira - kao npr. Prohor Pcinjski.Pozdrav;).

Još jednom hvala veterinar, primljeno k` znanju.