da si ih pitao koliko često imaju sex pa da ti i odgovore.

:-)))

Nemati vremena je drugo ime za ljenost i nekreativnost. Ljudi se u braku totalno ucahure, izgube interese za sav vanjski svijet. I ne samo u braku, žene, nekako, čim stupe u vezu, svijet im se zavrti samo oko tog muskarca i komforta. Postanu lijene i za drustvo, i za sebe same, zapuste se nekako. I onda, kao po pravilu, za koju godinu postanu nekako ogorcene, musicave. Kako neće, kad im je glavni dogadjaj u toku dana ako im pokipi mlijeko.
Treba naći balans u svemu.
Ja nemam puno drustva ovdje. Vidjamo se zajednicki sa nekim parovima, rijetko i to, doduse. A ja imam 1-2 svoje prijateljice koje su single i s kojima se vidim, tako, jedanput sedmicno. Ništa posebno, odemo na kafu, veceru, nekad u kino, shopping. A kad ih natjeram, odemo nekad i na hiking. Uvijek sam nekako za varijantu da se nađemovani, nego da zalegnemo na kaucima u kuci. :)

ja uopste nema „single” drugarice, sve su udate, ponekad idemo na lancic i to je to..nemam neku drugaricu da izlazim uvece a nešto ne znam ni kud bi..

Moje sve drugarice koje su sad single, bile su udate pre. To se sve porazvodilo. :)

Ma dobre su one. :)

ne volim kucna druzenja, izlazim najcesce sam u grad na kaficu, vino, pivce

doduse, kao samohrani otac ne mogu se druziti sa „normalnim” familijama, izuzev brata, tetke, rodjaka...

dok sam bio u braku, isli smo kod nekih familija u goste, ali su u međuvremenu prekinuti odnosi sa njima, ne fale mi uopste takvi prijatelji:) kad ih slučajno vidim, ljubazno ih pozdravim i kažem da nemam vremena za druzenje:))

A šta žena da radi elektra,da ostavi troje bolesne dece kuci i da ide i ona napolje u lutanje, pa da pored dvoje roditelja deca nemaju ni jednog.

može mu zaljucati vrata, pa neka prespava u garazi:))

sad mi zao njega, covjek se brine ne samo o njegovih troje, nego i o tudjih cetvoro djece

nije ona njemu rodila troje djece, nego oboma!

da žive u drugacijim uslovima, onda bi se ona pokondirila a on bi pushio:))

klasicna situacija:)

hajde Kriska, lupi onako otprilike, koliko uopste brakova živi srećno? Od paznje, postovanja, vjernosti, zadovoljstva u sexu, materijalno obezbijedjeno...?

po mojoj procjeni možda 5% brakova, beznacajno malo

vjerujem ti Kriska:) isto bih tako povjerovao gore navedenom bracnom paru, kada bi dali virtuelnu izjavu da žive u dobrom braku

zašto da ih zalim? oni se nisu razveli kao sto radi 50% ostalih bracnih partnera, nego i dalje žive zajedno

dramatiku smo mi napravili, oni žive zajedno, imaju troje zdrave djece, kucu, auto... možda im ništa ni ne fali, samo nagadjamo na osnovu par podataka od komshiluka

Čitam diskusije i na skoro svakoj temi na bilo kom forumu ljudi imaju tendenciju da o sebi uvek pricaju u superlativu. Svi su na internetu nekako lepi, mladi, dzebozovni, verni, pametni, dobre domaćice/domaćini, odlicni roditelji, u poslu uvek vrlo sposobni i van proseka, znaju kako da žive, šta da rade. Savrsenstvo :)

La_Gioconda,

to što se stekne utisak kako su svi sjajni je na neki način i za ocekivati. uvek druge lakse i „bolje” vidimo no sebe. najcesce mislimo kako bi neko drugi trebalo da se menja. ko zna kakve smo modele porodice nasledili, kako smo i gde živeli (veoma karakteristicno za neke iz domovine koji su otisli na zapad). s'druge strane: teško je biti objektivan. rukovodimo se emocijama, navikama, nasledjenim i stecenim, pa šta ispadne:)

koliko često? koliko želimo i možemo. najteze je steci i ocuvati pravsa prijateljstva. menjaju se i uslovi i mi kroz njih. oboje bi trebalo da imaju svoje prijatelje i svoje vreme. nema pravila kada i koliko puta jer to zavisi od obaveza, posla, dece, zdravlja. dobri prijatelji neće zameriti, ali zato se kontakt može održavati telefonom ako je problem vremena. nekada jedan roditelj ode na rođendan sa decom (ili zdravim detetom), drugi ostane kod kuce i neguje. sloga i podela obaveza u kuci prave stabilnu zajednicu. pa šta ako su kosarka, tenis ili fudbal placeni u sali unapred? neće biti smsk sveta ako tata ne ode jer mami nije dobro, ili je dete bolesno ili nešto deseto.

važno je stvoriti i ocuvati prijateljstva. kada se ljudi razvedu često izgube „prijateljstva”. ona to onda nisu ni bila. ili zbog braka zanemare prijatelje. neka onda žive sami. a šta ako se razvedu, neko umre, deca odu iz kuce,...nisu prijatelji na prvom mestu, ali moraju imati značajnu ulogu u zivotu svake porodice jer se to zove socijalizacija. čemu onda ucimo decu? da žive sami i budu samozivi? da nemaju koga pozvati kada im nije dobro, kada se sele ili kada slave svoj rođendan?

Upravo se vratih kuci , vece provedoh van sa još tri prijateljice. Izilazim sa zenskim drustvom bar dva put mesecno. Interesantnije I Zabavnije nego kad su parovi.

vrlo je važno ocuvati svoja prijateljstva, a izlasci sa svojim drustvom vjerojatno ovise koliko su stara djeca.

kad su mi djeca bila manja, obično bi izisle (mame) s djecom negdje recimo na piknik...sad kad su djeca odrasla srećemo se obično mjesecno - najcesce vecera i film, ili nekakva predstava...

ne pricam ja nego moj otac,

što se tiče mojih drugarica one me podržavaju ali biću daleko od njih tako da mogu jedino da im pišem email-s

nove drugarice će biti tamo, jednu sam zasad upoznala malo, mlada žena i udata i ima već dvoje djece (tek joj 20 tak godina sada)

Nema tu normalno-nenormalno. Koliko ti tempo života dozvoljava.
Ne valja ni previše pa da trpe djeca,muž... Ne valja ni nikako, jer žena mora imati vrijeme za sebe. Ne treba se pretvoriti u roba kuće,život je jedan i kad ode i vrijeme i mi povratka nema.

vjerovatno cesce izlazite nego se sexate