Obično, kada imash sreće da se izvucesh iz neke teshke bolesti ,zhivot ne dozhivljavash vishe obično.Već tada shvatish lepotu zhivota i tih sitnih dragih momenata.To su ti srećni trenuci koji zapravo zhivot znace i guraju te da svakodnevnu običnost zhivota prevazhidjesh.
Taj odbrambeni mehanizam je dobar kod tvoje poznanice,znam ljude koji suprotno se secaju loshih trenutaka.

Suaocavanje sa prolaznoshcu zhivota je nashe najtezhe breme.

http://www.youtube.com/watch?v=WfgVpt01aVI&NR=1

Momenat suocavanja sa sopstvenom smrcu za mene je ustvari bilo budjenje. Pošto se sve desavalo bukvalno u trenutku ta neka razmišljanja dolazila su neposredno posle.
Ne mislim da sam se nešto drasticno promenila ali sam shvatila koliko sam nekih lepih zivotnih i sasvim običnih stvari propustila do tada.
To je valjda i doprinelo da volja za zivotom bude još veca, da se svaki trenutak prozivi u svoj svojoj punoci.
Vise nemam strah da pogledam u sebe, cackam po svojoj dusi i ispunim sopstvene zelje.
Malo luckasto izgledam u ocima nekih ljudi jer pokazujem svoja osecanja bez trunke zazora ali ako me sutra ne bude bilo svi koje volim će znati to i ništa neće ostati neizreceno:)

ps.

kad covjek ima tako neku tesku nizljecivu bolest, mislim da nije bas pametno pitati ga o cemu razmišlja jer se zasigurno brine i previse... za buducnost djece, strah ga je, razocaran itd. treba okrenuti neku ohrabrujucu i neobaveznu pricu, nazvati često da osoba zna da ima drugare koji misle na njega.

Licitarsko srce
obično
(.)
09. februar 2011. u 03.35

Noces sam loše spavala jer me mucila misao na nešto sto sam juče dozivjela. Jednostavno moram o ovome da pricam , možda najlakse ovako inkognito, gdje niko nikoga ne poznaje.

Juče posjetih jednu poznanicu u bolnici, mladja žena, teško bolesna. Nismo bile neke prisne prijateljice, vise poznanice prako zajednickih prijatelja, ali od kada sam čula da je u bolnici obidjem je kad god mogu, bar na 5 minuta. Juče je nadjoh samu, sjedi u hodniku zamišljena. Ostala sam malo duže i onako pricamo neobavezno, „ogovaramo” osoblje u bolnici, ostale pacijente… Onda je, poslije duzeg razgovora, upitah o cemu najviše razmišlja. Kaže o djeci, muzu, ostaloj familiji, ali kako vrijeme vise odmice sve vise joj naviru sjecanja na ranu mladost i na neke lijepe momente iz zivota. Kaže najradije se sjeca jednog davnog vasara u obliznjoj varosici kad je bila djevojcica od 14-15 godina i kad joj je jedan djecak, njena simpatija poklonio licitarsko srce. Kaže da sada često o tome razmišlja, ne o djecaku i o tom srcu, već o osjecaju sreće koji je tada obuzimao: srce je htjelo da iskoci iz grudi, da je imala krila letjela bi, zagrlila bi čitavi svijet… Kako bi zeljela još samo jednom da može da osjeti takvu sreću.

Ovaj zargovor je ostavio na mene strasan utisak, pokusala sam da se sjetim takvih momenata iz moga zivota. Imam dosta sjecanja ali ni jedan dogadjaj ne mogu tako opipljivo i sa toliko zara opisati kako ga ona juče opisa. Valjda za to postoje samo rijetki momenti u zivotu kad sjecanja ozive do te mjere da su na dohvat ruke…

Zadržimo lijepe dozivljaje u nama, trebat će nam.

-----------------------------------------------------

Tuzhno

:/
Kakav je ovaj zivot, buran i posesivan...Dogadjaji i dozivljaji se smjenjuju takvom brzinom da nemamo kad ni da razmišljamo ni o finim, a ni lošim sjecanjima. Sve do jednom...

I kad ugrabi malo vremena, pitam se, da li covjek vise razmišlja o finim ili ruznim stvarima iz proslosti?

Sjecam se kada mi je brat od strica poginuo, mlad u najljepsem dobu, saobracajka...njegova majka onako ranjena jeca: „eh da mi je ikada nešto ruzno rekao, nasekirao...pa da mogu na to da mislim...da mi bude lakse. Ali nema, nema ništa...”

A pogotovo njen najnoviji nick - Pljuc!

Pretpostavljam da je sledeći - Štrc?

Jao ljudi, koliko meni ova Munjoslava ide na živce, pa ne mogu da vam opišem!
Mislim ovo, kad iskopira ceo inicijalni post, da bi na njega odgovorila samo jednu jedinu svoju reč, pa stvarno to može samo BUZDOVANKA!!

-----------------

ti chesh biti mnogo gadan kad te uvati demencija

poradi na tome

p.s ali ne sa petim brakom jer to ti neide nikako od ruke

Samo opusteno :)

A ja licidersko srce, jer se tako kaže u mojim krajevima..

kaj got...

cujte, ...ma, nikaj...

ustvari

idi v rit ;))))

Bas ti hvala sto si to podijelila s nama. I sama se često zapitam isto.

calla_lily
09. februar 2011. u 14.16
Nije pajseru, sljedeci je „Srk”

./.

mala je maksimalno perverzna osim sto je, kao bi bi jedan forumski analiticar rekao - inteligentna, pametna, lepa i zgodna ;)

;)

evo, da probam da je zamislim...kolega :p

http://www.youtube.com/watch?v=_fYWs0AWjIk
http://www.youtube.com/watch?v=OFuaSOAQunA

pa, tako kaže dobro obavesten izvor ;)