definitivno sam za jaretinu:)

ja sam da idem jednom mjesecno na odmor ...

i no risk no fun

Eh otisla si iz firme a bila si na dobrom putu da dobijes zlatni sat...:))

Dok sam radila bilo mi je važno koliko zaradjujem pa sam se time i vodila. Dakle, posao sam gledala kao izvor prihoda i to je bilo to. Uvek mi je bilo interesantnije da planiram sve ono van posla...:)

„najnizi zajedicki sadrzalac”. ja pojma nema s matematikom, al mislim da je to to...

nisam karijerista, mada razumijem sve one koji traže „izazove”. doduse,kad imaš djecu i familiju, sve sto ide u prilog kvalitetnije provedenog vremena s istom, bolja je solucija. naravno ako finansijska situacija dozvoljava..

s part time poslom slabo da se može ganjati karijera ali se zato može i te kako vise vremena provesti s djecom sto u ovom sistemu nije mala stvar. koliko sam shvatila,lili upravo ima tako nešto ali bi da mijenja za more challenging..

Ja sam za karijeru... Sličan smo tip izgleda Lily. Ja sam npr iz Koka-Kole presla u firmu koja ima godisnji prihod oko $700 miliona, znaci znatno manja firma. Međutim, nakon 3 godine mi je postalo dosadno i u toj firmi tako da ću i ja da gledam da nešto promijenim po tom pitanju. Definitvno ne volim kad mi je mozak u leru, a na sadasnjem poslu je to upravo tako.

Znam bezbroj žena koje ne rade da bi bile kuci sa djecom, ali čitav bozji dan provedu kuvajuci, cisteci, razglabajuci na telefonu, u shopping-u ili na kafenisanju... a djeca su uglavnom prepustena sama sebi. Ali eto, uglavnom su u svojoj kuci u prisustvu mame.<<

Nije u redu da nipodastavas žene/domaćice bez skole i karijere koje su kuci sa djecom. Nije u redu.

Obično se kroz posao kompenzuje monotonija u braku. Međutim, kada i ako posao takođe vremenom postane monoton prvo se poteze za promenom posla pre promene partnera :)

ne kontam, jesi li ti to dobila „super” posao ili si dosla ovdje vjezbati za razgovor?

;-)

Neko je izracunao da domaćica u pravom smislu te reci „zaradi” izuzetno visoku platu tokom meseca. Još samo da bude za to placena :)

sunset
17. januar 2011. u 16.27
Obično se kroz posao kompenzuje monotonija u braku. Međutim, kada i ako posao takođe vremenom postane monoton prvo se poteze za promenom posla pre promene partnera :)
-----------------------------------------
Nikako se sa ovim ne mogu sloziti. To je klasican moderni bracni izgovor za sopsveni los izbor partnera.
Brak bi trebalo da predstavlja dvoje ipak individualnih ljudi ciji je ili se ciljevi podudaraju ili poklapaju. Ljudi koji iako zajedno, slobodno disu i razvijaju se. Brak ne treba i ne smije prestavljati bilo kakvo individualno gusenje, bilo da pricamo o karijeri ili intelektu. Ono sto bi mogli nazvati žrtvovanje karijere je u slučaju dece,..ali ne možemo i jare i pare često. Ljudska je potreba rasti i razvijati se individualno, ali takođe i imati potomstvo. Uostalom često moramo napraviti korak unazad da bi mogli dva unapred a takođe često će nam stvari ili dogadjaji koji nemaju veze sa Ciljem, doneti sasvim neke nove realnosti i korigovati prioritete

PS
na precious remark:
U ovom monetarnom sistemu i vrednostima,..karijera preko kreveta i dobijanje pozicije preko kreveta radi samog kreveta je prosto nemoguća misija. Osoba koja dobija karijeru preko kreveta i sama mora biti vrstan strucnjak za taj posao, a taj krevet će iskoristiti da dodje do pozicije. Ali ako je ona najbolja u krevetu i tuka za to što na toj poziciji treba da uradi, veruj danema tog i takvog kreveta i „tako zlatne” da i dobije tu poziciju,...bar ovamo na Zapadu

Uostalom, zaposlice se i te domaćice kada djeca malo porastu.

Dosta je Amerikanki koje poznajem, su zivjele imucno i nisu radile. Bavile su se djecom, radjale po 3 ili 4. Sada su dosle u situaciju da pocnu da rade, a djeca su im na fakultetima ili samostalni.
Rade jer ne mogu pokrivati troskove zivota. Drugi primjer, rade jer je doslo do razvoda braka u međuvremenu...and so on..

Žena treba da radi iz vise razloga.
Koja majka može da priusti da zbog djece ne radi, svaka joj cast i prelijepo joj je. Ne može zapostaviti djecu jer je odgoj djece zahtjevan.
Kad su djeca prepustena samoj sebi to su već porodice - socijalni slučajevi.

sunset
17. januar 2011. u 16.41
Nemojomo idealizovati izbor partnera. Neciji dobar nije i svačiji dobar izbor.
-----
Kad sam rekao :
„To je klasican moderni bracni izgovor za sopsveni los izbor partnera”, nisam mislio na TVOJ izbor partnera, nego na poreklo te floskule kada ljudi kažu: „Obično se kroz posao kompenzuje monotonija u braku.”,...mada ne kažem,..kod nekoga može biti i to po sredi, ne iskljucujem.

hajdemo o kompenzovanju losheg braka dobrim poslom:)

calla_lily
17. januar 2011. u 22.31Malisani imaju 2 i 4 godine
____________________________________________________________________

Ako je finasijski moguće sedi kuci i cuvaj decu sad kad si im napotrebnija. To je moj savet a ti kako hoćeš.

ne znam ko je okrenuo pricu na „ostajenje kod kuce” kad se prvobitno radilo o part time vs. full time kod postavljacice teme.

tri dana radis znaci finansijski doprinosis, četiri dana si kod kuce: 2 radna + vikend.

na zapadu nema mnogo ispijanja kafa ni lencarenja jer su djeca maksimalno angazovana tako da ih stalno treba negdje voditi, dovoditi, ići „gledati”, „povesti” i drugare, citati, pricati, igrati se, setati, pomagati da zavrse „projecte” za domaći, kupovati, kupati, prati, kuvati, spremati „lunches”...

pod ganjanjem karijere se podrazumijeva i napredovanje u poslu koje opet iziskuje duza ostajanja, posvecivanje firmi, sastanci, putovanja, izlasci, vecere, dupeljubljenje...

nazalost, ovo je 'svijet muskaraca„. žena da bi napredovala često mora da uskrati sebi neke druge stvari, a okurvarlucima po ofisima znaju i ptice na grani..”

na koja god vrata pokucas, nisi promasio:)

„...a o kurvarlucima po ofisima znaju i ptice na grani..”
Znaju...ali nisu i svi kurvaluci po ofisima lov na pozicije.

Mislim, ljudi rade skupa i provode zajedno ipak ogromnu kolicinu vremena, tu i tamo kresne koja iskra pa rezultira da i najviše procentualno prevara je upravo sa kolegama sa radnog mesta.

Svaki iole dobar menadzer ili sef ili rukovodioc na kraju krajeva,.. će se drzati podalje od toga...

Postoji i nasa stara izreka
„yebi slugu da ti bude gazda”,..pametnom dosta

Pa dobro kolega Svabo, u tvoj slučaj to mu vise dodje kao „aj da prekratimo notj... kolega, da li možda znate nešto sto bi nas odrzalo budne...”

Kolega temudjin vise prica o dnevne smene. Moratju i ja da se prekvalifikujem, zavrsim neki kur-sitj za knjigovodju ili, još bolje, da radim u banku na salter. Sto ih tamo imaaaa... i najbolje od svega, svake godine ih menjaju. Odem posle par meseci u banku, pola onih sisatih premesteno, a doveli neku novu krv.

svabo-Stuttgart
(besposlicar)
18. januar 2011. u 17.46

eto ja provodim po 11 sati nocu sa koleginicama, ali nema iskrica:))
=========================

pa sad zavisi ko su 'koleginice'

naravno, tad će da nadje 30 godina mladju (i treba)...posto će mu baba biti pun k... :)

Svaba ima idealan posao. Nije lud sad da se ženi. Može da se ženi, ali kad ode u penziju.
********************

nemacke penzije su dobre, nema potrebe da se zenim:))

ovi penzioneri u D kažu da ga pare dizu iz mrtvih, milim usluge za pare a ne pare kao pare:))

možda se i zaljubim, takve sam prirode, vi ste prvi koje će tu radosnu vijest saznati:)

nisu bre njemice, nego multi-kulti žene

malo iz dosade, malo iz sazaljenja:)) mislim, one mene zale, pa se zaljube, ko zna zašto

malo se zna o nama bosancima, izuzev da smo bili zlochinci

eh, ja sam im primjer njeznog bosanca koji obara njemacku propagandu

Da, biće da je radi toga.

Moje lično vidjenje:
ja ne radim samo zbog mjesecne plate (iako je ona značajan faktor), radim i radi drugih socijalnih aspekata: zdravsteno osiguranje, osiguranje za vrijeme kad ostanes bez posla, penziono (isto jako bitan faktor). Zato mi je bitno koliko mjesecno zaradjujem jer to odlucuje i koliko će se uplatiti u fond za penziju u fond za bolovanja, za lijecenje i njegu, za fond za nezaposlene (tj. koliko ću dobijati kad ne radim)... Visina plate mi omogućuje da sebi priustim i dodatne sigurnosti, kao i lagodniji zivot.

Davno je bilo vrijeme kad sam mastala kako ću biti istrazivac i zivot posvetiti nauci, kako ću se baviti samo necim sto volim i sl.
Zato je za mene odlucujuce koliko ću mjesecno zaraditi, pa iako mi neko radno mjesto bas ne pricinjava veliko zadovoljstvo ostat ću na tom radnom mjestu da bih sebi ostavrila druge zivotne ciljeve i zelje. Mada često poso koji je bolje placen i nosi i neke druge povoljnije aspekte: vodeca struktura, vise samostalnosti u odlucivanju, ali i vise posla sto nije loše jer se ne dosadjujes na poslu.

Pitanje: posvetiti se samo djeci i biti kuci ili raditi kod mene se nije nikada postavljalo. Kad mi je dijete bilo malo nisam sebi mogla to pitanje postaviti jer to nismo mogli sebi priustiti iz raznih razloga: trebale su nam pare, morali smo sebi ovdje osigurati minimalne uslove existencije, morala sam se borti da dobijem i održim radnu dozvolu... Mada nisam niti dana provela kuci uz dijete ne vidim bas da sam nešto bitno propustila, čak neke stvari vidim i pozitivno. Sin je jako savjestan kad su u pitanju obaveze:naucio je od malena da svako od nas obavlja „svoj dio posla” kako u kuci tako i van kuce kao sto su posao, skola...Zatim, zna da raspolaze sa novcem: ucio je od malena da se novac zaradjuje a ne dobija i da se sa tim mora izaci do kraja mjeseca i još nešto i ustedjeti...Naucio je da ne kuka ako je nako jelo na brzinu spremljeno ili nije njegovo omiljeno: zeljama se ugadja kada se za to ima vremena a ne svaki dan. Mogla bih još nabrajati ali nema potrebe, vecini je to poznato.
Ne osuđujem majke ili druge domaćice koje su se posvetile kuci i djeci, ako je to njihov izbor i ako su time zadovoljne neka tako žive. Jedino one koje su kuci a kukaju i kažu kako ne mogu sve stici i kako imaju mnogo obaveza, kako namaju dovoljno vremena za sebe i sl. su mi STRANE OSOBE. Jer ja sam kao zaposlena „SVE” stizala i stizem da uradim, možda ne sve najbolje ali zadovoljavajuce.

Koleginica „obično” je, koliko god se mi slagali s'nju ili ne, jedini glas razuma među ovi razulareni gosti. Odmereno, na temu... svaka cast.

obična ima strasno dobro rezonovanje...i ja obozavam da je čitam...to sam mnogo puta izjavila, pa da ponovim još jednom...steta što se retko javlja...

problem je sto je neozbiljni ne vole bas zato što je odmerena :)

nego lili da ja tebi čestitam na novom poslu... :)

-------
obična ima strasno dobro rezonovanje...i ja obozavam da je čitam...to sam mnogo puta izjavila, pa da ponovim još jednom...steta što se retko javlja...

problem je sto je neozbiljni ne vole bas zato što je odmerena :)
--------

Ko je ne voli? Pa nje bre da nema ponekad ovde među nas, mi bismo slobodno mogli da promenimo naziv od ovi separe u.. npr „O svemu i svačemu, a najviše o, mislim to”

hahahahaha :)))

naravno da i meni prijaju pohvale... a kome ne prijaju... :)

a tek sto znam da se ponosim sama sa sobom, to je fascinirajuce...
znaš ono kad napravis/uradis nešto, pa ti to ispadne savrseno...pa ja se onda izdivim samoj sebi, samo još fali da sednem ispred ogledala i da se ispricam sita.. :)

Ma otkud ti ideja da sam se ja uvrijedila za frizuru...čula sam je i gore komentare na racun toga, onako uzivo. Samo me to ne tangira mnogo, ja sam takva od davnih mladih dana i čini mi se da ću ostati do kraja zivota. Nedavno sam bila kod frizera (idem svake 3 sedmice)pa kad su nam prijatelji dosli u goste kaže mi prijateljica: kad ćeš već jednom ostaviti tu kosu na miru? Ja sam se samo nasmijala a moj muž kaže: ma eto jadan ja ne preostaje mi ništa drugo nego da se prijavimm za sledeću gej-paradu... U sustini on me uvijek opominje kad trebam da „skratim” kosu, ne voli kad mi ide na usi, kaže djeluje neuredno.

-----
vid', vid' sto je fin... :)))
-----

Mislis, zbog toga sto sam upotrebio izrazi blebetju i laprdaju? Pa dobro, mora se nakad biti i fin :))))

????

Nova krv? Ništa neobično da se cuje od jednu dobro udatu. :))

Pitanje je koliko vam je važan posao/karijera? Da li trazite da vas to donekle ispunjava ili vam je samo važno da imate posao i platu, a šta se desi između 9 i 5 nije ni bitno?
-------------------

Ja lično moram da radim posao koji me ispunjava, na kome ja nešto novo ucim svaki dan. Kad posao postane samo 9-5 rad, postane mi dosadno, ne koristim svoj potencijal i ne razvijam se nego čini mi se samo lapim.

Ako se na poslu desi period u kome nema puno posla tad se bacim na ucenje /polaganje nekog certifikata. Ako me posao ne ispunjava duzi period onda tražim nešto novo.

U svakom slučaju, ako se mora raditi, treba napraviti neki balans između porodice i karijere.

Što se tiče ostajanja kuci sa detetom, to bi najradje uradila da mogu, ali bi za to vreme nastavila da se skolujem (kao sto sam radila kad je bebac bio manji).

Srećno na novom poslu!

Jel mogu da izaberem nešto treće, kao npr. familiju ;o)

Radije bih radio, tj. radim za manje para ali sa srećniji i opusteniji.

Jednom recju ladovina.

E sada, isti taj posao u gradu, dosta vise je placen, i normalno u tim kompanijama bi bilo i napredovanja u karijeri, al' šta mi vredi kada sam od rane zore do mraka na poslu (i to letnje doba da naglasim), a iste sate radis.

Bolje sit gladan nego sit glup ;o)

Daj tu jaretinu vamo ;o)

Pozdrav