„Hotel mama”
Zato sto mama radi sve poslove na održavanju hotela ;ciscenje, kuvanje, pranje, a tata je kao vlasnik hotela. Obično ga dobio od firme, sada u penziji, sedi, cita novine i zameni osigurac i sitne opravke kada zatreba.
Mislim da mame previse rade, i odraslu decu služe.
Puste ih da u svoje slobodno vreme, gledaju TV, idu sa drustvom ili bilo šta, a nikada im ne pomazu u kuci. Makar je tako u vecini slučajeva koje znam.

Ja sam primetio, posmatrajući mnoštvo slučajeva u okruženju, da žensko, ako se ne uda do 30-te na primer, svu svoju negativnu energiju umesto na muža preusmerava na oca.

;)

koliki je procenat visokoskolski obrazovanih ljudi u Srbiji?

Mislim da nije veci od 6%.

Nasi roditelji jesu vise pozrtvovani od „zapadnjaka”. Mislim da obje strane idu iz krajnosti u krajnost.

Šta je tu nenormalno? Zašto da se neko cima i daje pola i vise svoje plate da bi živeo sam? Ok kada se stvore porodice, mislim kada se deca pozene i poudaju, ali pre toga je samo bacanje para.

--------------------------

Ovaj komentar je u redu do neke granice. Problem je to što se veliki broj „omladine” ne uda/ozeni prije tridesete, a neki i nikako. I nije u redu da odrasla osoba koja je sprcala 30-35 godina u goozicu koristi roditelje od recimo 60 godina kao sluge i ličnu banku. Red je da ti roditelji malo uzivaju u slobodi, opuste se i realizuju neke snove koje su zapostavili jer su odgajali djecu. Isto tako je i red da odrasla osoba preuzme odgovornost za svoj zivot i pocne da stvara buducnost.

Nije u redu ocekivati da će se djeca odseliti čim krenu na fakultet, niti odmah po zavrsetku. Isto tako nije u redu odugovlaciti studije 15 godina. Ja kad sam zavrsila fakultet zivjela sam sa roditeljima još 3 godine dok sam radila posao u struci i tako sam uspjela da otplatim sve studentske dugove. Hvala im za tu mogućnost neizmjerno, ali znala sam kad da je onda bilo vrijeme da idem svojim putem. Kad sam se odselila sa 25 godina, imala sam dobar posao i platu, $0 dugova, i bila sam spremna da stvaram nešto svoje i da doprinosim drustvu kao nezavisni pojedinac, a ne da se provlacim kao „dependant” – u prevodu neko ko zavisi od roditelja za opstanak... to im je bas odgovarajuci izraz na engleskom.

Zar nije smijesno da imaš 30 godina a i dalje ne možeš da opstanes sam?

Srbiji fali akademski obrazovanog kadra. Nizak je procenat, i to dobrano ispod 10% ulsed migracije i odliva mozgova.

Ona nije parazit, zaradjuje i ne uzima novac od roditelja. Vjerujem da doda para ako treba da se plati racun za telefon ili struju, na primjer.
I pored malih primanja, ko hoće, može da se osamostali da živi da momkom/djevojkom i da dijeli kiriju i troskove zivota ako oboje rade. Samo, to je malo vise americki sistem. Srbi nisu tog mentaliteta...ima primjera i kod nas ali nije masovno.
I ovdje u USA, zadnjih ovih godina sve vise je mladih koji žive sa roditeljima bas zbog ekonomskih razloga.

Ovdje samci koji rade dijele stanove sa nekim, uglavnom. Nadju dvosoban stan, dva kupatila, kuhinja zajednicka i tako žive godinama.

Potrebno više visokoobrazovanih

Cilj Srbije jeste povećanje broja akademskih građana jer je to uslov razvoja zemlje i evropskih integracija, izjavio ministar Žarko Obradović na konferenciji posvećenoj kvalitetu studija. Nedostatak kvalitetnog nastavnog kadra jedan od problema obrazovanja, istakao rektor Kovačević.

Povećanje broja visokoobrazovanih kadrova je strateški cilj Srbije, jer je to uslov budućeg razvoja zemlje i evropskih integracija, izjavio je ministar prosvete Žarko Obradović.

http://tinyurl.com/2epcsvd

eto vidis. Konacno da je Loko i ja u nečemu slozimo:)

Cudi me da ljudi ozbiljnih godina, kao sto su to sin i cerka, i dalje exploatisu mamu da im pere i pegla. To nije na mestu, mislim da bi oni trebali da preuzmu te obaveze na sebe i tako doprinesu zivotu u zajednici kad već ne mogu da placaju racune.

Loco, prave li kakav plan da zadrže obrazovane ljude u zemlji? Odliv mozgova iz Srbije je velika steta, ali mora se imati nekakav plan da bi ti akademici imali perspektivu tu. Naravno, recesija ne pomaze situaciji, a ni cinjenica da je Balkan jako burno podrucje koje malo-malo pa plane.

Zao mi je sto je tako... pogotovo jer sam sama dijete ciji roditelji su morali da migriraju jer nisu mogli da nadju perspektivu u Srbiji kad im je zivot srusen u ratu.

Koliko tu ima prilike za obrazovane preduzetnike sa idejama da zapocnu nešto novo?

Cilj Srbije jeste povećanje broja akademskih građana jer je to uslov razvoja zemlje i evropskih integracija, izjavio ministar Žarko Obradović na konferenciji posvećenoj kvalitetu studija. Nedostatak kvalitetnog nastavnog kadra jedan od problema obrazovanja, istakao rektor Kovačević.
`````````````````````````````

Možda, samo sto to u praksi ne izgleda bas tako. Zaposleni menadzerski kadar je preplasen od povratnika koji su se skolovali u inostranstvu, jer se plase, ako ih zaposle, da će ih ovi izgurati sa njihovih radnih mesta, sto je uopstalom i moguće, ali ih zbog toga ne zaposljavaju.
Brat i ja smo upoznali jednu preslatku devojku ciji su roditelji u US zbog svega što se desavalo, kada je ona bila jako mala. Sada je porasla, zavrsila Harvard, osim srpskog i engleskog govori još jedan jezik, i ima još neke kvalifikacije. Iz svoje ljubavi prema Srbiji i Beogradu, odakle su joj roditelji i otisli, resila da dodje i trazi posao. Naravno, njenom razocarenju nigde kraja i ne može da veruje da niko neće da je zaposli...:)
Ali, kako se već kaže 'ko zna zašto je to dobro', možda će negde drugo imati lepsi zivot...:)

U ovoj temi ima svega, ali koliko sam shvatila najviše pitanje egzistencije mladih. Naravno da će da žive kod mame i tate ako ne mogu da placaju. U tome nema ništa loše ako su deca odgovorna i znaju svoje 'obaveze i prava' u kuci, a to je opet stvar kucnog vaspitanja.
Moj rodjak živi sa roditeljima, ima čak 46 godina, i ništa nikome ne fali. On kupuje u kucu šta sve treba i svi skladno žive, ne vidim ništa loše u ovom slučaju. Nisam pristalica studiranja od 10 godina i 'eksplatisanja' roditelja, ali moj rodjak je zavrsio fakultet u roku i radi posao nevezan za svoju struku. Znaci sve zavisi od slučaja do slučaja...

Obrazovanje je bitno za mladi svet, ne samo da bi se dobila 'direktorska fotelja', nego za licni napredak, naravno i drustvo je naprednije sa većim strucnim kadrom, jel'.

Poteze se i brak kao 'izlaz' iz situacije kao nezaposlen, to je samo stvaranje većih problema nego sto je problem nezaposlenosti.

Poz

ono sto tje jednog fitj-fi-ritja ili devojku natera da se osamostali je to što ako su s'mamu i tatu, onda bre malo nezgodno kad je u pitanje, mislim, to, hapsenje i pri-vodjenje.

Intelektualac, akademski gradjanin i covek sa fakultetom ,..NISU ISTE STVARI.

Poserem se ja na americke skole i fakultete kada nemaju opste klasicno obrazovanje i kulturu.
Covek nije SARAF koji je TO i sluzi toj svrsi,..covek je umno fleksibilno biće,..a ovi na zapadu znaju stancati samo sarafe.

Kud ćeš dalje kada 80% amerikanaca malte ne, ne zna naći Pariz na mapi i misli da je to država u juznoj americi
kada isto tako ogroman opet procenat francuske omladine NE VERUJE DA JE POSTOJAO II svetski rat i da su ratovali protiv nemaca.

Kada oko Australije traže koreju,..ili kada smatraju da su bila 3 svetska rata

pare su lepak koji drzi svu tu bulumentu idiota da se ne raspu,..a pljacka slabijih njihovo sredstvo

„Nasi roditelji jesu vise pozrtvovani od ”zapadnjaka„. Mislim da obje strane idu iz krajnosti u krajnost. ”
-----------------------------------------------

Na osnovu čega je napisana ova izjava? Mislim da je nastala na pogresno tumacenim informacijama.

Pretpostavljati da je nekom roditelju MANJE stalo do svog deteta samo zato što nije „nas” je budalastina za medalju.

I druga stvar, ovo kuvanje rucka sinu i snaji za celu nedelju i slanje autobusom je znak BOLESTI a ne brige za ovo dvoje ljudi. To je mesanje u brak, znaci loše kako god da pogledas.

Baba i deda neznaju šta da rade sa sobom, pa žive tudj zivot.

Boze sacuvaj.

A po cemu se to kategorisu univerziteti sirom sveta ako ne po kolicini upumpanog novca. Cemu novac? Za istrazivacke radove koji privlace mlade i talentovane studente iz celog sveta, neke buduce genije ili nekog novog Teslu. Upumpanim novcem se placaju i katedre. Koliko ulozenog novca toliko je jaka i katedra.

Intelekt je intelekt, na njega novac nema uticaja. Niti ga obogacuje niti osiromasuje. Ili jesi ili nisi lav. U nauci, u bilo cemu vrednom. Od ideje do patenta ne treba velika lova. Ona igra ulogu u kasnijem usavrsavanju. U tom lancu zna se ko ubira lovorike, a ko samo glanca cipelu. BGD univerzitet po pameti ne zaostaje ni za jednim prestiznim, gore navedenim. Koliko je studenata BGD univerziteta bilo u proslosti, koliko ih je danas tamo gde se vrti velika lova,m? Zavidan broj. Problem svih naših univerziteta nije pamet kojom raspolazemo, dakle kapacitetom. Problem je u besparici. Otuda nam na postdiplomske odose sirom sveta. Većinom.

Sredjoskolci, gimnazijalci i studenti još za vreme studija u zemlji čak i u takvim uslovima vracaju se sa mnogih međunarodnih takmicenja sa mnostvom medalja.

Mira Adanja-Polak i Vi - 13. novembar 2010.

„Prof. dr Petar Radović, ginekolog i dugogodišnji direktor bolnice ”Dragiša Mišović„ u Beogradu, objavio je svoj metod veštačke oplodnje u više medicinskih časopisa u zemlji. Da bi nastavio primenu svog metoda, tražio je finansijsku pomoć, koju nije dobio. Taj svoj metod publikovao je i na međunarodnim kongresima. Desetak godina kasnije, u Britaniji je, po njegovoj metodi, rođena beba začeta veštačkom oplodnjom. To mu je i lično rekao kolega dr Robert Edvards, koji je ove godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu. Kako je tu vest primio dr Petar Radović, koji danas ima 94 godine? Posetila sam ga u njegovom domu u Beogradu.”

„Gost u studiju je učesnica međunarodne Bios olimpijade u Sankt Petersburgu, Ivana Đorđević. Na Olimpijadi je 10 učesnika iz Srbije na polju hemije i biomedicine osvojilo 7 prvih nagrada, 3 druge i jednu treću nagradu, u konkurenciji 600 učesnika. Njihov put je organizovala prof. dr Ivana Đujić, naučnik i biohemičar.”

itd...

I još nešto, nas svet u velikom broju slučajeva se živeci u stranoj zemlji druzi među sobom i nema puno dodira sa „domorocima”. To je jednostavno tako, čak i kada pocnu da se druže sa drugim ljudima to su Rusi, Grci, Poljaci, znaci sve dosljaci takođe. Bude tu i neki „domorodac” ali broj ostalih - pogotovu „svojih” - daleko nadjaca broj ostalih.

Kao posledicu ovoga imamo da emigranti (znaci ovo nije tipicno samo za naše, Rusi se druže sa Rusima, Kinezi sa Kinezima, itd) o odnosima u porodici „domorodaca” saznaju preko sredstava javnog informisanja. A u novine doslevaju samo otkacenjaci, iscaseni slučajevi.

Tako se prosecan emigrant, koji nema recimo Kanadjanina za prijatelja, ili Engleza, da kod njih u kuci vidi kako se oni odnose prema deci, kad vidi na TVu da je neko izbacio dete iz kuce ili ko zna kakve izvestaje, onda kažu „Vidis kakvi su Kanadjani”.

Ljude „domoroce” koje sam imala sreću da upoznam ne razlikuju se mnogo od naših ljudi. Žene svakodnevno kuvaju veceru i peru ves pored posla koji rade preko dana, idu u nabavku, kupuju muzevima gace i majice, brinu se o deci. Decu skoluju dokle god deca hoće da se skoluju, pomazu im da skupe depozit da bi kupili svoju kucu. Vode brigu o unucima.

Prema tome, ne razlikuju se mnogo od naših ljudi. Jedino ne pricaju ruzne stvari o emigrantima, a to je možda iz postovanja prema meni. moguće je da smo nekima od njih pravo doqrcili.

Ja, kratko i jasno, ne verujem da je tako.

a to je svim imigrantima baksuzna, ne samo nama „nebeskim”;)

I zamislite vi sad taj fenomen, tu situaciju u kuci gde žena-mati prebacuje svom muzu u porodicnoj raspravi na njegovoj majci dok u isto vreme privija na grudi svoju drugu musku glavu i svoje cedo. Biće za koje bi oci nekome iskopala ako mu primeti losu nameru, biće koje bi je sutra garant jako povredilo ako se prema njoj ne bi ponelo zastitnicki. I aj' sad ti razumi žene.

ma moz' da pricamo šta god hoćemo al' ja jedva cekam 30. decembar da odem 7 dana na maminu kuJnu...

Ispade da na svetu samo Srbi vole svoje majke i bake. Mnogo ste mi smesni ponekad.

ja bih rado živio kod svoje mame:)