Cybersex

Orgazmi sa minimalnim ulaganjima: Od zabave do zavisnosti

Autorka: Tea Nikolić

Internet je, kao posrednik u interakcijama i saradnji ljudi i kom­pjutera, bez obzira na geografsku lokaciju, uneo revoluciju i u kompjutere i u komunikaciju. To je jedan od najuspešnijih primera ulaganja u razvitak informacijske infrastrukture.

Kao i kada je sve ostalo u pitanju internet nije delo jednog čoveka ili korporacije, već simultana ideja koja se razvijala više godina i u kojoj su nezavisno i ponekad nezna­jući jedni za druge učestvovali mnogi naučnici.
Prvi rad o teoriji prenosa paketa objavio je Leonard Klajnrok jula 1961. To je bio glavni korak ka povezivanju kompjutera. Sledeći začajan korak načinio je Tomas Meril koji je 1965. povezao dva kompjutera preko spore telefonske linije. To je bila ma­­la ali prva kompjuterska mreža koja je ikada napravljena.

U izveštaju o „Distribuiranoj komunikaciji” koji je Paul Baran 1962. napisao za Rand korporaciju i u kome raspravlja o tome kako američka vojska može da zaštiti svoj komunikacioni sistem od ozbiljnih napada dat je predlog interneta. U izveštaju se istražuju različiti modeli neuništivog komunikacionog sistema, i predlaže komu­nikacioni sistem u kome ne bi bilo očigledne centralne komande ili kontrolne tačke, tako bi sve preživele tačke u slučaju napada bile u mogućnosti da ponovo uspostave kontakt. Baran je predložio javnu mogućnost prenošenja kompjuterskih podataka, sli­čan načinu na koji se glas prenosi telefonskim putem. U septembru 1969. prvi ARPANET Information Message Processor instaliran in UCLA. Tako je i projekat Hladnog rata viđen je kao jedan od uzroka rođenje interneta.

Oktobra 1972 Kahn organizuje veoma veliku i uspešnu demonstraciju ARPANETa na Internacionalnoj konferenciji kompjutera i komunikacije. To je bila prva javna demostracija nove mrežne tehnologije. Elektronska pošta je takođe predstavljena 1972. godine. Od tada razvitak interneta kreće se vrtoglavom brzinom.

Zahvaljujući kompjuterima i internetu, otvorene su različite teme koje su se sada mogle neometano istraživati, u te teme svakako spada seksualnost. Internet je kao jedan od načina komunikacije otvorio „siguran” prostor za seksualnu komunikaciju.

Značajno različit od konzumiranja pornografije u knjižarama, kioscima i bioskopima, prostitucije, egzibicionizma i voajerizma ili anonimnog seksa u hotelima i parkovima, Internet ima nekoliko karakteristika koje ga čine idealnim medijumom za seks. Široko je rasprostranjen, anoniman, ne preterano skup, legalan, dostupan u privatnosti doma, siguran jer ne stavlja korisnika u rizičnu situaciju dobijanja seksualno prenosive bolesti, i na kraju, tajan – jer ne postoje očigledni dokazi seksualnog odnosa.

Istraživanja pokazuju da internet može posredovati u formiranju romantične veze. Zatim da povećava mogućnost za nalaženje pravog partnera, takođe da se preko interneta razvijaju veze ne samo na osnovu fizičke pojave već i na osnovu drugih kvaliteta. Putem interneta se, na kraju, može i dokazati sopstvena veština komunikacije. (Cooper & Spolari)

Iako je u istorijskim razmerama internet tek nedavno započeo svoj razvoj, porast internet servisa i njihovih korisnika sve je veći. Smatra se da je u 2001. godini 94 miliona ljudi imalo pristup internetu, a da stopa raste 25% svaka tri meseca (Cooper, 998a, Frenandez, 1997, Computerworld, 1998). O uticaju interneta na život može se pretpostaviti mnogo, naročito u zemljama čiji standardi omogućavaju da se sve mogućnosti Interneta iskoriste. Međutim, jedan od aspekata ljudskog socijalnog ponašanja koja je pod „dramatičnim uticajem” interneta jeste seksualnost. Seks je najtraženija tema na Internetu (Freeman-Longo / Blanchard, 1998). U aprilu 1998. približno devet miliona korisnika (15% online populacije) pristupilo je jednom od privih pet internet sajtova za odrasle (Cooper, Scherer, Boies, & Gordon, 1999) ovo istraživanje nije obuhvatilo druge načine koji se mogu koristiti za seksualno traganje – elektronsku poštu, newsgroupe, četove). Drugo istraživanje sa drugačijim uzorkom iz 1999. pokazuje da je 31% kompletne online populacije posetilo «vebsajt za odrasle» (Leone & Beilsmith, 1999).

Sajber**

Sajber veza definisana je kao romantična i/ili seksualna veza koja je inicirana preko interneta i uspostavljena najčešće kroz elektronske razgovore koji se odvijaju kroz email komunikaciju i/ili u virtuelnim zajednicama kao što su četovi, interaktivne igre ili newsgroup (Young, 1999a). Postoje brojni faktori koji online kontakte čine dinamički različitim i potencijalno zavodljivim.
Pored informacija koje se mogu dobiti o seksualnosti bez razgovora sa drugim ili odlaska u knjižaru/biblioteku kao i potencijalno iskrenijih razgovora u­ online disku­sijama, internet nudi i formiranje virtuelnih zajednica koje okupljaju ljude različitih seksualnih afiniteta. Internet, na kraju, dopušta i „sigurnije” seksualno eksper­imen­tisanje.

Iako neki autori definišu sajberseks kao razmenu seksualnih fantazija dva online1 korisnika koja često uključuje i seksualnu autostimulaciju (K.S.Young) definicija sajberseksa mnogo je šira. Zbog anonimnosti i ritualizovanog ponašanja koje vodi do ravnodušnog seksualnog oduška sajbersex poređen je sa seksom u javnim veceima i parkovima (Schwartz, Southern).
Scheider and Weiss, 2001, definišu sajberseks kao korišćenje digitalnog seksualnog sadržaja (vizuelog, zvučnog, ili napisanog) bilo preko interneta ili iz kompjutera radi seksualnog uzbuđenja i stimulacije. Pored svih navedenih definicija značajan podatak je da je sajberseks, odnosno bilo koji oblik seksualne ekspresije koja koristi kom­p­juter, nepoznat pre sredine 1980 tih.

Prema Delmoniku (1997) postoje tri glavne kategorije sajbersex aktivnosti: razmena pornografije, diskusije/razgovori putem interneta i distribucija kompakt diskova sa seksualnim sadržajem. Međutim sajbersex uključuje i sve druge aktivnosti koje su povezane sa online komunikacijom i razmenom seksualne energije. I na neki način je dokaz da je seks više od onoga što rade tela, da ima veze sa erotskom energijom i osećanjima. Sajberseks je samo poslednji korak u dugoj erotskoj revoluciji (M. Klein).

Trostruka A mašina

Pristup internetu (Accessibility) milioni web sajtova dostupni su 24 sata dnevno, sedam dana nedeljno, Dostupnost (Affordiability) korišćenje internet usluga je veoma povoljno zbog velike konkurencije i Anonimnost ljudi svoju komunikaciju percipiraju kao anonimnu – formiraju Trostruku A mašinu. Dakle ove tri prednosti interneta kombinuju se i uzrokuju ubrzane i pojačane seksualne interakcije koje vode do razvitka online seksualnog života.

K.S.Young daje model ACE (Anonymity, Convenience, Escape – Anonimnost, Udobnost, Bekstvo) koji je varijanta Cooperovog modela trostruke A mašine. Iako izgleda kao putovanje u „nepoznatu teritoriju” online seksualno ponašanje događa se u poznatom i udobnom okuženju kuće ili kancelarije i time smanjuje osećanje rizika i dopušta čak i izlete u nepoznato. Ovakve veze obezbeđuju emocionalno ili mentalno bekstvo iz svakodnevnog života.

Durkin i Bryant (1995) koji su proučavali kriminalno i devijantno korišćenje interneta zaključili su da instant zadovoljenje koje obezbeđuje online komunikacija podstiče i pojačava seksualne fantazije koje drugačije ne bi postojale. Drugi su ukazivali na opasnost za pojedince koji zapostavljaju svoje stvarne veze time što provode mnogo više vremena uključeni u „pseudointimne” online veze. Pristup, Anonimnost, Dostup­nost, izgleda povećavaju šanse da Internet postane problematičan za one koji ili već ima­ju problem sa seksualnom kompulsivnošću ili za one koji su tome skloni.

Neki istraživači isticali su da je važno da se online seksualno ponašanje sagleda kao kontinuum ponašanja koji raste iz adaptivnog u problematičao. Prema istraživanju iz 1999. godine koje je obuhvatilo 9177 internet korisnika 43% upitanih provodilo je manje od jednog sada nedeljno u traženju seksa preko interneta, dok je približno 8% provodilo 11 sati i više nedeljno angažujući se u takvoj aktivnosti. Ovi podaci sugerišu da je većina korisnika koji zadovoljavaju svoje seksualne interese sposobno da ograniči vreme provedeno na interntetu na razuman nivo, ali i da neki imaju probleme zbog toga.

Na osnovu „modela o kontinuumu” Cooper i Putinam postavili su teoretski model tri kategorije ljudi koji koriste internet za seksualne svrhe. U prvu grupu spadaju Rekreativni korisnici koji pristupaju online seksualnom materijalu više iz radoznalosti ili zabave i obično nemaju probleme povezane sa online seksualnim ponašanjem. Sledeća grupa su seksualno kompulzivni korisnici koji zbog skonosti ka patološkoj seksualnoj ekspresiji, koriste internet kao jedno od mesta za svoje seksualne aktiv­nosti. I na kraju je grupa rizičnih korisnika, koji nikada ne bi razvili problem sa online seksualnošću da nije bilo dostupan na internetu. Kod ovih ljudi moć Anonimnosti, Pristupnosti i Dostupnosti u interakciji sa izvesnim faktorima ličnosti vodi u Online kompulzivno seksualno ponašanje. Izolacija i fantazija faktori su koji doprinose da rizični korisnici postnu seksualno kompulzivni (Delmoniko).