Ja ne znam kako ove dobro udate, ali evo, ja - ja bre non stop neshto raz-mushljam. Stalno. Nikad mi mozak nije na pashu. A zna se, da kad chovek neshto razmishlja, on mora da tjuti.

Eto npr, jutros, vozim na posao, razmishljam o sto stvari, pratim kola ispred, ali to onako, mehanichki primetjujem da je u njih neka dugokosa dama, menjam traku, ubr-zavam. Samo tako malo bacim pogled dok smo paralelno, da vidim kakva je. Ona po-gleda, ja se malo os-mehnem, ali ja neus-porim. I utaj chas raz-mishljam, ali neshto skroz drugo, vezano za tu damu u kolima. Dobra. I, opet nastavim da razmishljam o ono shto sam pocheo pre preticanja.

Zanima me samo kad dame razmishljaju. Jer, ako ne spavaju, one ble-betju. A kad chovek ble-betje, on ne-mozze normalno daraz-mishlja. Chak i kad jedu. U firmu, pauza za ruchak, svi po-sedali oko neki „piknik tejbl”, mi dzentlmeni tjutimo i zzvatjemo, i neshto malo pro-mrmljamo. I povremeno, vidim svi od-merimo onu od 25 i neku, recepcionerku. A ooone - zzvatju i blebetju istovremeno. Kako mogu? Juche je promenila lakitj na noge, i neke bele bermude. To, onako, videh ispod stola, dok je mlatarala nozzicama. Ne mozze bre ni s'mirom da sedi i zzvatje.

Kutji, stalno neshto ble-betje. Ako neble-betje, onda mora da zvrnda TV, opet neki „talk show”, tako, neke k'o i ona, utegle se i tjaskaju... a o chemu bi zzene.

Mislim, ne tjutimo mi dzentlmeni stalno, ali relativno, u odnosu na dame, is-pada kao da smo usta zashili. I onda stalno neshto zapitkuje, ipre-kida mi tok misli.

Josh thu posle, idem po kaficu, eno, stigla je i recepcionerka, neka svetlo-plava suknjica, malo iznad kolena, sa poprilichan razrez, primetih malopre. Nisam stig'o da vidim shta ima gore.