Šta znam, nemam bas ogroman broj ljudi tako da uspijevam sve njih da obavijestim o dolasku.
Pošto budem kod kuce bar mjesec dana, svi znaju gdje sam i poovem ih da dodju. Mislim odemo i mi u goste, nekome po pozivu, nekome se sami najavimo. Ali lakse mi je da mi dodju iz razloga sto nas posjecuju i drugi, pa se sastanemo svi zajedno i lijepo bude. Volim vece drustvo, uvijek drame, humora i zeze.
Imam i komsije koji su se vracali 5-6 puta s' vrata. Najave se, hoće da budemo sami, da ne smetaju (takvi ljudi, stas'), a ono kod mene neko ima...i oni se vrate...neka kao mi smo blizu, navraticemo opet. Dolaze ponovo, oni pjesice u dvoriste, a gosti autom - istovremeno.
Ovi se opet vrate...neka, navraticemo kad budete sami.
Izluđivali su me, mogli su jednostavno da nas pozovu ako žele da pricamo nasamo. :-)

aj ovako,
secam se tog perioda, dodju moji drugovi, iz austrije. imaju a ja nemam.
zvali na pice, provod. ja sam retko prihvatao poziv. nemam da uzvratim.
bilo me je sramota. oni su ipak hteli da izlaze sa nekim i uvek su imali neki drugi ljudi kojima je prijalo da ih neko okuplja i da ne plate... ja sad ne znam da li si ti uvek placala i kakvo je bilo tovje okruzenje...
sada imamo vise nego ranije i već mogu da izvadim i ja koju paru i da platim i sve mi je draže kada moji gastosi dodju:)
a oni drugi od ranije pljuju po njima.
e sada ne znam da li je i tvoja sutacija ista ili sliucna, zato ne brigaj, ko hoće sa vama hoće, ko neće, nije ni važno.
samo se osmehni onako kiselo i biće ti jasnije:)
to je moje vidjenje, ipak ti znaš najbolje kako je tad i sad.

dobro baksuz, verovatno ne kapiram, ali u takvim situacijama, meni sve mirise na lovu:)
al dobro, kako kažeš, odoh:)

i sad pitanje, kad dodjete u maticu, je l' cekate da oni koji tu žive vas okrenu i „moljakaju” da se vidite ili kulturno okrenete telefon i prvi se javite, obelodanjujuci da ste stigli?
**********************

u međuvremenu je vecina naših ljudi puklo finansijski na zapadu, ostali bez posla, pozajmili novac familiji...

mislim da bi bio red da ih docekas sa 200gr kafe i izvedes na splavove, ali sa slauhom oko stomaka, da im ne padne na pamet da skoce sa splava

meni je dobro u ovoj krizi, mnogo je manja od prethodne:)

Upravo ti o tome pricam. Nisu oni otisli zbog gladi, nego zbog budala na vlasti. Već par decenija neko od gore te kljuca u mozak i pravi budalu od tebe i mnogima je pukao film. Ti si odlazila u drugo vreme i zbog ekonomske krize, a ovi zbog politicke. Razlozi su drugaciji, a zbog njih se sav svet gledaš drugacije. Nekad smo uzivali sa komadicem slaninice i po` kila rakije, al smo bili zadovoljni u dusi. Danas ti uz svu tehniku muka da sam sebe pogledas u ogledalo, a komo li nekog drugog.

Vecina normalnih ljudi nemaju vremena da tracare I uglavnom provode svoje dragoceno vreme sa sebi dragm osobama.

Baksuze, „rastemo” pa se i mijenjamo. Neki vise, neki manje.
Prošla sam kroz tu fazu, dolazenja/odlazenja i ne javljanja.
Bezveze period, ali izgleda neminovan.

Iako znam da je ova tema odavno prezvakana na svim forumima, prosto MORAM. Mislim da je dolazenje u Srbiju (Bosnu, CG i druge delove vilajeta) svake godine iz jedne Amerike, Kanade ili Australije na dve nedelje cista gubitnicka logika. Raditi kao crv godinu dana, a jedine dve nedelje odmora s!@#$ti na rodbinu koju boli uvo za tebe, prijatelje koji ti odaaavno nisu prijatelji, zemlju koja odaaaaaaaavno nije tvoja i koja te je izbljuvala onomad... a na sve to potrositi par jaaako tresko zaradjenih hiljada dolara... Gde je tu logika?! Davno je to neko opisao jednostavno: „Ko igra za raju i zanemaruje taktiku, zavrsice karijeru u nizerazrednom Vratniku!”

Ja mislim da tebi nema leka!!! Tebe je, definitivno, ujeo stratofilokokalnibrontosaurus, davno izumrla vrsta koja je prezivela jedino u Srbiji, posto jedino tamo nije bilo zaprasivanja dinosaurusa u 342. veku pr. Hrista, jer je tada Srbija bila pod sankcijama od strane Egipatske Unije (EU) i Sjedinjenih Azijskih Država-polisa (SADp).
Ipak, zbog dugotrajne krize u Srbiji, koja traje evo već punih 362 veka (sa izuzetkom kraceg perioda pod Nemanicima), pomenuta izgubljena vrsta se smanjila na velicinu Boneliae Viridis, iliti kisne gliste i teško ih je razlikovati. Ova autohtona domaća vrsta nema zube i ne ujeda, pa je domoroci koriste za ribolov i sl., ali stratofilokokalnibrontosaurus ima tri reda zuba, uvucenih u usnu duplju poput ajkule. Od ujeda ove zveri nema protivotrova i, ako žrtva ima vise od 50 godina, za manje od 40 godina nastupice smrt! (Izvor: Wikipedija)

:))) i tebe ujelo;)

Razumem tvoju ogorcenost, ali mislim da treba da razumes i njih.
Moj primer: zapucala ja prošle godine preko okeana prvi put posle 9 godina. Odmah sam se javila najboljoj drugarici i jednom skolskom drugu i nekoliko novih internetskih. Pa kad sam se prizvala sebi posle nekoliko dana (zbog vremenske razlike), krenem da pakujem stvari po stanu, prenosim kod roditelja, izbacujem...Praznila sam stan zbog prodaje. Toga je bilo toliko da sam ja bila premorena za bilo kakvo vidjanje i provodjenje. Videla sam se nekoliko puta sa ovo dvoje starih, a sa novim nisam. Neki su se uvredili, neki nisu. Idem ponovo u septembru, pa ću se videti i sa novim poznanicima, koji imaju razumevanja za prioritete.

Pa rekoh ti ja... Prosjecna povratna karta iz Kanade je oko $1,200, a da ne govorimo o dodatnom novcu za trosenje/boravak, poklonima, itd.

Ej ja sam onomad pokusala mnogima da ugodim, ali ne možeš nikad svima... Jedna mi se rodica ko malo naljutila sto eto nisam dosla i do Banje Luke da je vidim. :)

A moje putesestvije...eh, pa ovako:

1) Sletjela na Surcin, pokupio me ujak kolima (blago meni):)
2) Otamo u Vrsac kod babe i pokojnog djeda. Tamo mama ima dosta familije tako da sam se naposjecivala iha-ha.
3) A dok sam bila u Vrscu, odem s babom u Pozarevac na 1 dan u posjetu kod ujaka.
4) Avionom iz Bgd.-a za Tivat ( da stignem na krstenje rodicine cerke). Bukvalno, pravo iz aviona pod Ostrog na krstenje. Bila u Budvi 10-ak dana...tu sam se kao odmorila a i vidjela većinu familije sa tatine strane.
5) Iz Budve busom za Focu na krstenje kumice...tu bila par dana pa za Sarajevo kod muzevih.
6) Iz Sarajeva na Romaniju sa muzevima... a dok sam tamo bila, rodbinski izleti po Palama itd.
7) E onda opet za Focu na par dana na neki med. pregled.
8) Iz Foce za NS kod drugarice. E tu se čujem sa babom (koja inače živi u Danskoj) i koja mi ladno predlaze da 'skoknem' do Surcina bas u vrijeme kad je ona iz Kopenhagena letila za Tivat preko Bgd-a! Naravno, tad mi je već bio pun q svega pa sam ladno odbila i rekla - baba zayebi!
9) Iz NS ponovo za Vrsac kod babe i djeda do povratka u Kanadu. Opet odem s babom do Pozarevca. E tu se moja rodica nadje uvrijedjenom kako sam mogla 2x u Pozarevac a nisam mogla do BL da nju vidim (a BL mi bas onako usput, je l :)) Tu sam se mislila da l da je posaljem u pm, ali reko' neka...neću:)) Još malo pa ću kuci.

Konyche izgleda i tebe gricnuo stratofilokokalnibrontosaurus. Ajde zajdedno da lecimo rane, u drustvu je lakse :)

E moja Bax, šta kažeš pozvali te na rođendan preko mejla.
Pa takvima na isti način i uzvratis - posaljes virtuelnu čestitku i otaljigala si red.

Od kako je ove nove tehnologije mnogo toga se promenilo i modernizovalo.
Ne možeš vise ni saucesce da izjavis na starinski način. Pre neki dan za oko mi zapadne jedna umrlica na banderi.
Gledam sliku i poznat mi covek, pa hajde da procitam. Između ostalog na dnu umrlice piše:
„Ozaloscenoj porodici mozete izjaviti saucesce na mobilni telefon br. 064****, ili na email ****@***.com”

Ja tih problema nemam, odvojila sam poznanike od prijatelja. Sa poznanicima sam na zdravo kako si, kad se sretnemo možemo da popijemo kaficu i pojedemo po kolacic u nekoj slastici i to je sve.

Prijatelja nemam bas puno, ali ovi moji dijamanata vrede. U stalnom smo kontaktu, ma gde da se nalazimo.
Ne moramo nešto mnogo da se dogovaramo, dovoljno je samo da im javim kad stizem i neko od njih me već ceka na stanici.
Druzenje nam tece spontano, bez nekih posebnih zivkanja i dogovora.

Ja volim tako i takve ljude biram za prijatelje.
Sve ostalo usiljeno i izvestaceno, po principu ja tebi - ti meni ignorisem.

E moja ti, Kriskice... Izgleda da smo ti i ja ujedeni oboje i jedino možemo još da lezimo jedno kraj drugog i izjavljujemo saucesce jedno drugom... Možda neko dodje iz „vana” i nadje nas da lezimo `vaki polumrtvi, ali sa osmehom na licu i zadovoljni, i na ovu kafanu nalepe oglas: „Nadjeno dvoje nepoznatih ljudi, daju znake zivota, naverovatnije Srbi! Ukoliko imate leka za njihove boljke, udjite u ovu kafanu i popijte po jednu za njihovo zdravlje!”

Dogovoreno Konyche :)

nego, nikad mi neće biti jasno zašto su karte toliko skupe...

...
Povratna karta Sidnej-Bg-Sidnej je u vreme visoke sezona a koja je sada oko 2150US$. Koliko treba da plati porodica sa u proseku dvoje dece lako je izracunati.

Dalje, malo na temu dok bahuz spava (nešto rano otisla nocas :) ).

Ne može se ocekivati isto niti tretirati isto tako narod koji živi u Evropi ili van nje. Pretpostavljam da ovi iz Evrope dolaze cesce tako da imaju totalnu drugu semu vidjanja sa prijateljima.

Vreme prolazi, ljudi se menjaju, nije isto druziti se sa 25 ili 10-20 godina posle. NIti je isto kada si slobodan bez obaveza ili ako sa sobom vodis decu. Ovde bi lepo rekli: let it go. Pusti, batali. Sto je do tebe učini da bi ti posle bila mirna savest. Posmatraj, uci i radi samo ono sto ti prija. Lako je upasti u klopku i ocekivati da se sve(t) vrti oko nas ali, reala ne podržava takva ocekivanja.

Mene konkretno kada dodjem na prvom mestu zanima kako ću da organizujem podmladak i babe i dede. Kada su oni hepi i ja sam hepi a posle na red dolaze prijatelji. Prva dva dana je teško, budjenja su u 4-5 ujutro, u 2 popodne dusa ti spava, zuji u glavi, želiš sve a ne možeš mnogo. Prvo se javljam ljudima kojima nosim pare i sl. od njihovih koji žive ovde. Dam adresu i telefon pa kad im odgovara neka se organizuju da dodju i uzmu. Onda prijatelji. Dok sam isla na 2 meseca sve je bilo mnogo lakse. POsle sam promenila posao i ne mogu duže od mesec dana tako da je povuci potegni. Ljudi ocekuju i vidjenja po vise puta a to sa svima nema sanse. Možemo da se vidimo jednom a sa dvoje-troje vise puta i to je to, nema tu sad nekog druzenje jer nema vremena. Nije fer zapostaviti roditelje i decu, ostaviti ih i vitlati okolo i misliti samo na sebe. Prvi su zeljni drugih, drugi su sludjeni jer za njih je to totalno drugi svet, sve je drugacije pa u principu nikom nije nešto lako jer emocije samo rade.

Vremenom broj ljudi opada jer mnogi su otisli napolje, neki odu na odmor pa ih nema, drugi ne mogu da se organizuju da dodju kada meni odgovara ili obratno, jako je teško sve uklopiti. Od svega ispadne jedno ogromno emotivno cimanje ali, toga sam odavno svesna jer znam da drugacije ne može da bude. Najlepse mi je jednom bilo kada sam otisla solo, tada se mnogo vise stigne jer čim ne moras da vuces decu sve ima neku totalno drugu dimenziju. Dugo sam imala svoj fazon da idem svima 'na noge' jer ja sam slobodna-turista, uvek imam auto a ljudi rade, nemaju vremena da dodju do grada i sl. Kupim cokolade, pice, kafu, klincima uvek po 10-20$. Nikada ništa nisam ocekivala za uzvrat, gomilu toga sto bi dobili nisam mogla ni da ponesem. Retko se dolazi, okolnosti se menjaju, ljudi, njihova ocekivanja, svakom se svasta izdesava u međuvremenu i sve to utice i na naše susrete. Sve što se nema sa dragim ljudima po par godina ne može da se nadoknadi u mesec dana. Pa, i ako mi nije nešto po volji, nisam razocarana. Bude mi krivo što ne može drugacije a opet, znam da sam sve učinila sto je do mene da oni meni najvazniji budu zadovoljni za to vreme koliko smo tamo.

ja sam bila i neki me odusevili neki mi bili dosadni:)
Jedno vece sjedimo u kaficu, neki domaći a neki iz dijaspore i zezamo se, meni srce na potaman mjestu poslije toliko godina, svi se smijemo i onda jedan „Amerikanac” pita moju drugaricu jesam li ja to malo „popila” pa se zayebavam ko luda i kleberim se:(
elem domaći me zapamtili kakva sam bila, a njega Amerika syebala, uozbiljila pa sam trtlja o tome šta i koliko ima, hvali se kako dobro izgleda koje motore ima...ma daj, ostario u toj Amrici!!! I to me razocaralo:)

Svi smo mi krenuli naprijed, osnovali porodice, pregurali rat, mijenjali države, ucili se i radu i lopovluku ali nismo bas svi izgubili sebe u svemu tome...pa ako razumijete šta mislim...

Baxuz, možda sam ja jedna od tih koje ti spomenu. Kad odem u zavicaj ne okrecem uopste telefon, taman od toga želim da se odmorim. Prijatelji sa kojima odrzvam kontakt (uglavnom e-mail) znaju kad dolazimo i ako imaju vremena sastanemo sa bilo kod nas ili njih, javimo se samo da grilamo ili obrnuto, pa ko dodje dodje, ko nije to pravda mu se izostanak.
Moj muž uziva da ode u seosku kafanu na kaficu, iako nije tu odrastao. On se tamo isprica sa onim mjestanima i sve bjelosvjetske probleme rijese, kaže da ga to nevjerovatno opusta.
A kad dodjemo u BL, grad nas mladosti, rijetko koga sretnemo od starog drustva ko je ostao tu ili upravo dosao u posjetu i uglavnom se samo uvjerimo koliko su se naše interesne sfere udaljile.
Sa drustvom se ili održava redovni kontakt ili smo još samo poznanici. Sa prvima uglavnom znam gdje je ko kad. A druge prepustam slučaju. Tako i oni mene i to me ne pogadja.

„Nepravda, pa to ti je”:)))

Obidji komsinice, raspustenice, nadji im se pri ruci

izvinjavam se, „obično” i „putevi” stalno brkam zbog nikova.

(advajzor)
21. jul 2010. u 13.19
Profersorka pile, imash neku ideju ideju bre dais-pravim tu nepravdu? Shta jedan udat, vredan k'o crv, dzentlmen dau-radi u takvu situaciju? :)
________________________________________________________________________
Pa jedino ti preostaje da i ti pustis stomak i cekas šta će te snadje:))

Petkana

Kod tebe stalna podela na gastabajtere i domaće, a radi se o istim ljudima samo su na razlicitim geografskim sirinama. Onaj ko ti je veoma drag i ti njemu ova geografska sirina ne znaci puno, a ako nisi sa nekim bliska, nije ni bitno ako se ne javi, pojavi itd. Ljudi žive danas brzo i nemaju puno vremena, a svi imaju velika ocekivanja od drugih, jel'. Možda imaš puno poznanika koje smatrash prijateljima, zapitaj se ko ti je pravi prijatelj i možda nadjes odgovor na svoje pitanjce.

Stalno nešto merkash domaću i stranu berzu, tako i ljude delis na domaće i gastabajtere, opusti se malo, sestro slatka:))))

Poz