Ako obavljaš part-time posao u trajanju od 12 meseci, zašto bi se neko mučio da ti dâ otkaz, ne razumem? Kako znaš da ti sleduje „povećanje plate”, osim ako to nije unapred definisano ugovorom, a čisto sumnjam da jeste? Bez ljutnje, ali ako želiš da napredujes o ovoj zemlji, moraćes malo da se okaneš tog balkanskog mentaliteta.

Što se same satnice tiče, poslodavac ne može da te manje plati, nego što je to navedeno u ugovoru, a taj iznos svakako treba da bude isti ili veći od zakonski propisanog minimuma. Ne znam iz koje provincije se javljaš, ovde u Ontariju je minimalno primanje $10,25/h čini mi se. Ako te poslodavac zakida ili neće da ti plati, ništa sudovi, samo mu pripreti inspekcijom Ministarstva rada. Radno vreme i uslovi su takođe definisani ugovorom, niko ne može da te natera da radiš 8h dnevno na part-time poslu. Opet ista priča - prvo opomeneš poslodavca, zatim ako se stvari ne promene nabolje - zoves inspekciju. Imaš i raznorazna druga prava, npr. pravo na javne praznike, koji se razlikuju od provincije do provincije, itd.

Ako hoćes više informacija, evo ti zgodan link o pravima zaposlenih:
http://www.labour.gov.on.ca/english/es/pubs/tips_youngworkers.php

Inače, da odmah budemo jasni - da je u pitanju moja firma, da nemaš licencu (kao što kažeš), da se sve razlikuje od onoga što ti znaš (kao što kažeš), i da ne znaš najbolje engleski jezik (ovo svakako nije na tebi da proceniš, nego na drugima), i ja bih ti verovatno dao otkaz, ne zato što si Jugoslovenski imigrant, nego zato što nisi odgovarajuća za dotično radno mesto.

i da..može da te otpusti u svakom trenu(ugovor je ne obavezuje, dovljno je da kaže da nisi sposobna za posao koji obavljas). ne znam koliko si placena jer ispod „minimum wage” ne možeš da ides a pretpsotavljam da će ti studenti raditi bas za „minimum wage” tako da će poslodavac uvijek ići za jeftinijom radnom snagom..

nisam sigurna je li u tvom slučaju u pitanju diskriminacija koja u ovoj zemlji i te kako postoji..

Ne plasi se! Ukoliko ti da odkaz (nemoj ti prva dati odkaz ukoliko nije u pitanju neka prisila) onda ides na service Canada EI insurance.
Bitno je da imaš minimalno 800 radinh sati legalno uknjizenih, sa tim ostvarujes pravo na EI (unemployment insurance u trajanju do 6 meseci)i daljnju pomoć pri zaposljavanju ili dokvalifikaciji.

Gde se nalazis u Kanadi koje mesto?
Možda se znamo ukoliko si ti K...a iz Brazila tj Vojvodine :)
Pozdrav

Dobro doshla uovu lepu, veliku i bogatu zemlju srećhnih radnih ljudi. Nishta novo. Naravno da cesh dobiti shutku ako tvoja shefica ima nekoga ko će da radi za manju kintu nego shto tebe placha. To je kapitalizam i kanadska ekonomija. Nije ljubav ili lichno u pitanjun nego dolar a za dolar kanadjani prodaju sve i daju zadnjicu. Mislim na profit.
elem a ovaj zemljak shto kazhe da bi te i on otpustio nishta cudno on je postao vechi Kanadjanin od ove tvoje shefice. Taj bi ti tek uvalio. I kada bi na tvom otpushtanju mogao da napravi kvotera. Elem ziva bila i nadam se nachi cesh jednog dana posao dostojan tvojih kvaliteta i obrazovanja. I ako postanesh shef nemoj da budesh ista kao ova pokvarena AngloSaksonka rođena u ovoj najleposhoj i nadasve bogatoj zemlji u kojoj se svi foliraju a najvishe nashi uspeshni emigranti poput ovoga shto je dao komentar da bi te i on otpustio. Jajara ostaje jajara hiljadama milja daleko od sela iz kojeg je doshao u ovu razvijenu i bogatu ( do mojega) zemlju Kanadu.

„Ipak neću morati da tražim socijalnu pomoć posto imam ”

EI je employment insurance i nema veze sa socijalnom pomoći. Deo od plate ti odbijaju sa svakog paycheck-a za EI, bas za slučaj gde ostanes bez posla, da ne bi isao na socijalu.

P.S. nevezano za temu - ako si sama i nisi vezana za toronto, zašto ne potrazis posao sirom kanade? ima i drugih mesta gde se može naći posao, a nisu tako skupa...

nevjerovatno! kad te „tudji” „lupa po glavi” mnogo je lakse i ljepse nego kad to radi „svoj”.. ne razumijem ali nije mi te zao..

Ja nisam iz Srbije bre i niko me ne lupa po glavi,ne živim na ivici bijede kao ova..

I ti kakis bespotrebno. Nije li rekla da je nogirana zato što je imigrant à u srbiju neće mada joj je isto i tamo bilo. Ako je logika ne spasi neće niko.i još nešto,ja da Sam iz Srbije ovdje ne bih ni bila.,,

to da se radi dosta je tačno, ali da se mora biti nešto pretjerano strucno, nije..u jednom Chrysleru, Fordu ili GM-u radi iskljucivo FAMILIJA. da bi dobio i najobičniji TPT(temporary part time) MORAO si imati nekog ko je već tu radio, obično otac.put do tih velikih firmi(koje vise to i nisu) je vodio preko 10 godina „manjih” firmi, naravno ako ides samo na „resume” i nemas nekog da te „ubaci”.

nije ni tačno da svako radi istim kapacitetom i intenzitetom. imigranti i te kako „vuku” naročito u fabrikama i manjim „shops”. ovjde se boje i svoje sjenke, ne smiju da pisnu, dokazuju se kao da će dobiti nagradu za pregalstvo a Kanadjani se samo smiju krisom..

amazonki se desilo on osto sam pretpsotavila,sad može da proba one savjete koje joj je ovaj iznad ponudio mada stvarno msili mada nema svrhe. ja ne likujem, nego me nervira rezon: nek me drugi ponizava, mnogo je lakse nago kad to radi svoj..

„ Nije li rekla da je nogirana zato što je imigrant à u srbiju neće mada joj je isto i tamo bilo”

a gde si ti majke ti procitala kako je njoj bilo u srbiji? imaš neki carobni pasulj u koji gledaš? daj onda kakvu kombinaciju za sedmicu na lotou pa da nam svima svane :p

i to što je nogirana ovde, ne znači da neće naći novi posao i da joj neće biti bolje. svaki početak je tezak.

i ok - ne moras vise da potenciras, svima je jasno da nisi u srbiji i da tu gde si uzivas ko carica, maze ti tabane, a ne ko ove jadne imigrante sto lupaju po glavi. evo skidam kapu (koju ne nosim)... „ti si moj idol... ajde sad idi, radimo”

ja ne znam u kojoj Kanadi alt živi ali ovdje bez PROTEKCIJE nema da dobijes psoao ni u Mekdonadsu. I tu će prednost ima brat klinca koji je već unutra. ecc kriza odavno traje, provincija Alberta je još u najboljoj sitaciji ali pouzdano znam ni je i tamo veza pri zaposljavanju potrebna(naročito ako trazis psimeniji posao pa i sa isustvom)

ovdje(bar u mom gradu u Ontariju) se dovodi i Kunto i Panto na izmišljne pozcije, high school drop outs, koji nemaju dvije cuke u glavi, priucavaju ih i obucavaju,drugi vuku za njih a oni deru platu.supervajzore otpuste u jednoj firmi zbog nesposobnosti, oni dobiju još bolji posao u drugoj..

što se tiče postavljacice teme, ostalo je nedefinisano je li ona doktor veterine ili tehicar. ako je doktor, poslodavac je naravno iskoristio znanje koje je na mnogo vecem nivou od jedneg kanadskog tehicara pa je zapsoslio(ali čim je nasao jevtiniju radnu snagu nogirao). ako nije doktor, u tom trenu mu je trebao neko jer kao sto rekoh u Alberti posla ima..

previse je supacki reci„ona tu sansu nije iskoristila” jer je ocigledno da je otpustena samo iz razloga stoje poslodavka nasla nekog ko će raditi za manje para.(8 mjeseci joj nije smetao njen engleski, sad kad je skola gotova, odjednom ne razumije rijeci) to je ono sto ti je prof. Gale rekao, alglosaksonsi mentalitet pokodnirenog srbina.garanturjme da će svaki srbin koji dodje u ovu zemlju dati vise od sebe i biti posteniji radnik od bilo kog kanadjanina. zato ljudi i zapsosljavaju„ svoje” i vrlo rijetko se pokaju.od tipova poput tebe kome nas covjek dodje na vrata za pomoć a ovaj ga gleda s visine i draži mu je Kandanin,mi je muka.

što se tiče skole,za master degree treba prvo bachelor diploma koj uako ova ima prvo mora da nostrifikuje. potom joj treba student loan da plati 4 godine skolovanja najmanje i da se dobro zaduzi jer s part time psolom s kojim i sad jedva živi ne može platiti skolu i prezivjeti.

za ovu gospodju sto bi u stilu svog nika htjela nešto da se svadja, nek procita pazljivo postove prije nego pocne da optuzuje. fino piše i to dva pita da amazonka ne želi u Srbiju ni za zivu glavu jer poslodavci mltretiraju, da svi rade kao robovi bez palta i doprinosa(ja sam mislial da se u Srbiji ne radi uopste?!)e sad će u kanadi da vidi šta je robovlasnistvo i kako se živi na ivici egzistencije sam u tudjoj zemlji. FYI ja u ovoj zemlji radim kao stoka. imam i nasu i njihovu diplumu VSS a radim tezak psoao koji nije ni blizu mojim kvalifikacijama. i pogodi šta još, 90% imigrnata je u istoj situaciji kao i ja. ako to za 20 godina koliko ste ovdje niste naucili, nešto nije redu s vasim mozgom!!

Meni su najsimpatichniji likovi koji pochnu diskusiju sa Ovde bre mora da se radi ...Pa naravno da mora bre da se radi. Kanada se vracha u vreme 30tih proshlog veka. Znachi rad, rad i samo rad za sitnu kintu, part time da ti ne placaju benefite sa stalnom pretnjom da će da ti ukinu radno mesto. Satnice su smeshne a tek će postati josh smeshnije. Kanada je josh raj samo za likove iz mrachnih rupa Vijetnama, Filipina, Bangladesha, Indije, Kine (unutrashnjost mrak), Somalije, Etiopije...
Struchnost na poslu je zadnja stvar ako si rođeni beli Kanadjanin i imash vezu za posao. Uostalom vechina poslova u Kanadi je srachka. Menadjment ovoga i onoga ustvari prodavanje muda za bubrege. Tu i tamo postoje struke u kojima mora da znash znanje jer ne mogu da izvezu posao u Kinu i Indiju pa mora nemko da zna da im se most ne bi srusio na glavu ili vishespratnica. Sve ostalo je ziva k*ita.
da sam na tvom mestu cinkario bih ovog anglosaksonskog hohtaplera Labor relation boardu ili bih se obratio zaduzhenima za proveravanje diskriminacije na osnovu jezika. To je ovde u ovoj lepoj i kurturnoj zemlji srećhnih ljudi ilegalno. Pa neka je propitaju.

u isto vrijem smo kucale. vidim da si ipak dobro informisana i da se nije mnogo promijenio od prije 10ak godina..

amazonka, poslala sam ti email na adresu koju si ostavila...

Pogledaj ovde za dobijanje licence za practical nurse, ja sam se bas nedavno raspitivala za rodjaku i ako imaš visu medicinsku iz Srbije mislim da bez problema možeš dobiti licencu, ako želiš da se bavis tom profesijom a ne veterinom
http://www.bowvalleycollege.ca/programs-and-courses/health-care/practical-nurse-programs/practical-nurse-di... oma-for-internationally-educated-nurses.html

to je koledz u Kalgariju.

Što se tiče EI, ako ostvaris pravo na to možeš imati dodatni posao ali primanja od tog drugog posla ne mogu preci 40% od EI primanja. Kad ostvaris pravo na EI možeš posle dobiti neku finansijsku pomoć za doskolovavanje.

vjerujem da ćeš nešto naći, Alberta je još i najbolja u Kanadi što se tiče poslova.

ja bih ipak opet provjerila Altov prijedlog o Master studijama.Idi na web site nekog od Univerziteta i pod Graduate school vidi šta nude. posalji email i trazi informacije. Srećno!

Zbog prirode svog posla, znam dosta o ovom, pa da pokusam da napisem nekoliko primjedbi.

Koliko god se čini da je ovde što se tiče posla i zaposljavanja opsta ludnica i poslodavac može da radi šta hoće bez ikakvih posljedica, to ipak, na sreću, nije istina. Za razliku od Amerike, gdje je u vecini država zaista totalni Divlji Zapad, što se tiče odnosa na poslu, Kanada je nešto civilizovanija.

Prije svega, da se razumijemo, poslodavac ima pravo da te otpusti kad hoće. Ali, to mora da uradi na način koji ne povrijedjuje zakon o standardima zaposljavanja, koji svaka provincija u Kanadi ima. Ovi se zakoni, ponekad i drasticno, razlikuju od provincije od provincije, i svi su na raspolaganju na internetu. Ja živim u Ontariju, pa mogu reći da sam do u detalje upoznat sa zakonom ovde.

Da napomenem, ovi zakoni uglavnom ne pokrivaju sve aspekte „unionized” poslova, koji uvijek imaju i bolje uslove od onoga sto je napisano u zakonu.

Za poslove koji nisu „unionized”, važno je zapamtiti da kad god imaš posao uvijek postoji ugovor, čak i ako nije pisani. Naime, to tako tretiraju kanadski sudovi kad dodje do sudskih sporova između zaposlenih i poslodavaca. Ovi „wrongful termination (dismissal) slučajevi nimalo nisu rijetki.

Osnovni princip je da sto duže radis u jednoj firmi, sve su ti veca prava, ukljucujuci i prava kad dodje do toga da izgubis svoj posao, da li zbog opravdanih razloga (firma u gubitku, mora da smanjuje broj zaposlenih) ili, sto normalan covjek smatra za neopravdane razloge (sef te ne gotivi zato što si brza i efikasnija u poslu od ostalih. Vjeruj mi, i ovo se desava).

Kada imaš pisani ugovor, nikad ga ne potpisuj ako nisi potpuno sigurna šta svaka riječ u tom ugovoru znaci. Znam da to mnogima nije na pameti kad pocinju posao, ali jednog dana kad dodje do gubljenja posla i ako zavrsis na sudu sa poslodavcem, svaki ugovor i ostali papiri koja si potpisala imaju veliki značaj.

Već sam rekao, poslodavac može da te otpusti kada hoće. Jedino pitanje koje se postavlja koliku otpusninu mora da ti da kada te otpusta. Minimalne sume su napisane u zakonu o zaposljavanju tvoje provincije. Ako, ipak, stvar dodje do suda i možeš da dokazes ”wrongful dismissal„, sudije na civilnim sudovima se ne rukovode napisanim zakonom nego ”common law„ praksama, i ta odsteta može da bude mnogo veca. Visina odstete zavisi od specificne situacije. Ja lično znam za covjeka koji je dobio dvogodisnju platu na sudu (to je mislim i neki maksimum koji sudije propisuju i nije bas često, ali je moguće) i sve troskove sudjenja placene.

Ali, to su veoma komplikovane stvari, i zavise od slučaja do slučaja, od mnogih faktora vezanih za tu specificnu situaciju. Ako bilo ko razmišlja da tuzi svog poslodavca, prije svega gledajte da se obratite advokatu, jer on može procijeniti da li imate slučaj koji pobjedjuje ili ne. Ako izgubite na sudu, može se desiti da placate troskove sudjenja svom bivšem poslodavcu, a to može finansijski da vas unisti. Ali, ako imate pobjednicki slučaj, onda ne treba odustajati, jer kakvi smo ljudi ako sami sebi ne stitimo.
Uostalom, kad imate pobjednicki slučaj, u 90% slučajeva poslodavac će da se dogovori sa vama oko odstete i prije nego sto stvar dodje do sudjenja.

Drugi način da zastitis svoja prava je da se obratis provincijskom Labour Board, ili kako se već zove u svakoj provinciji. Oni mogu da donesu presudu samo na osnovu napisanog zakona o zaposljavanju. Dakle, ništa ”common law„, samo ono sto je napisano i odsteta je novcana. Ne možeš istovremeno da ides pred Labour Board i civilni sud, moras se odluciti za jedno.

Treci način da zastitis svoja prava je ako ti se desi da si otpustena sa posla i ako je poslodavac povrijedio tvoja ljudska prava. Samo, ”ljudska prava„ nisu ono sto ja ili bilo ko drugi misli da su ljudska prava, nego ono sto stoji u zakonu Kanade. Niko ne smije da te diskriminise zbog tvoje boje koze, vjerovanja, religije, itd itd. Ako te neko otpusti zato što ne govoris engleski, to nije povreda ljudskih prava, ali postoji mogućnost da je ”wrongful dismissal„.

Što se tiče ljudskih prava na radnom mjestu, ovdje, u Ontariju, zalbe takve vrste se razmatraju ispred Ontario Human Rights Commission. Ne znam kako je u drugim provincijama.
Ova komisija je jedina u Kanadi koja može narediti poslodavcu da te vrati na posao, ako su prilikom tvog otpustanja povrijedili tvoja ljudska prava. Naime, ni civilni sudovi ni Labour Boards ne mogu narediti poslodavcu da te vrati na posao. Oni se samo bave novcanom odstetom. Izuzetak je Kvebek, gdje sudovi mogu narediti poslodavcu da te vrati na radno mjesto ako je dokazana ”wrongful dismissal„.

Sve najbolje u Kanadi i nije bas toliko crno kao što se čini što se tiče prava radnika, ali moglo bi i bolje.”

Još.

Prilikom otpustanja, poslodavac ne mora da da nikakav razlog zašto te otpusta. Da bi se izvukli od placanja bilo kakve otpusnine, nerijetko će pokusati da se vade na „just cause for dismissal”, ali to dokazati na sudu je veoma teško, osim ako nije ocigledan slučaj, recimo, da nekog svog kolegu mlatnes tastaturom po tintari. :)

Ja lično sam vidio slučaj da je sud odlucio da alkoholizam radnika nije sama po sebi „just cause for dismissal”, jer sve vise sudija na to gleda kao ovisnost, pa, kao i svaka ovisnost, je blazi oblik invaliditeta, te su zbog toga sudije veoma oprezne da to ocijene kao „just cause for dismissal”. Sve naravno zavisi od specificnosti svakog slučaja.

Recimo, ako firma ne posluje dobro i mora da otpusta radnike, to pred sudom nije „just cause for dissmissal”, i ti poslodavci moraju da plate otpusninu otpustenim radnicima, čak i ako gube novac.

Nekompetencija radnika nije sama po sebi „just cause for dismissal”, jer da bi to dokazao na sudu, poslodavac će morati proćikroz pakleno ispitivanje da to dokaze, pogotovo za radnike koje duže rade.

Izuzetak su radnici na probnom periodu (tri mjeseca, uobicajeno), koji mogu biti otpusteni bez ikakvih posljedica i sa bilo kojim razlogom, osim, naravno, zbog razloga koji krse ljudska prava.

Sorry, Labour Board ne može da razmatra ugovore, nego samo zakon o zaposljavanju i njegovo postovanje, ukljucujuci Termination i Severance Pay. Ako u relevatnom zakonu Alberte ima neka tacka koja pokriva tvoju specificnu situaciju, a poslodavac to nije ispostovao, e onda to može da se naplati.

Ali, posto me nervira način na koji su te otpustili, dodatno sto bi ja vjerovatno uradio je;

Napisao bi im pismo, po mogućnost i sa potpisom advokata, u kojem bi tražio da mi isplate preostala četiri mjeseca koja su predvidjena ugovorom i sve to zapaprio sa raznim citatima zakona, itd. itd.

Gledaj, moje generalno iskustvo govori da radnik, pogotovo oni sto duže rade na jednom mjestu, ako je dovoljno uporan i ima pravog savjetnika, uvijek može istjerati svoje pravo sa poslodavcem, posto poslodavci, mada mocniji i sve oprezniji, ovdje uvijek pogrijese u nečemu na cemu padnu, prije ili kasnije.

Sad, ti si na ovom poslu bila kratko, i vjerovatno sve nije vrijedno sekiranja i komplikacija, ali za ubuduce treba nauciti da profesionalan odnos ne podrazumijeva samo da ti radis najbolje sto možeš za svoje poslodavce, nego podrazumijeva i da te tvoji poslodavci tretiraju na ispravan način, za vrijeme tvog rada, a i u situacijama kad moraju da te otpsute, inače mogu da snose posljedice.

Želim ti sve najbolje tokom tvog skolovanja, i slazem se sa onima koji su te savjetovali da ti je to najbolja opcija ovde za početak.

Neću vise pisati. :)

Po zakonu o poslovanju u Ontariju, ako poslodavac nema „just cause” (pravedan razlog) za otpustanje;

Svaki zaposleni mora da dobije Termination Notice, znaci obavjestenje da ti se prekida radni odnos. Ovo mora da se da minimum dvije nedelje unaprijed, s tim da vremenski rok se povecava za jednu nedelju do maksimum osam nedelja. Za to vrijeme, otkad ti daju obavjestenje od stvarnog prekida radnog odnosa, poslodavac je duzan da te zaposljava pod potpuno istim uslovima isa istom platom i beneficijama.

Ako ti poslodavac ne da ovo obavjestenje, duzan je da ti plati novac (i beneficije) koji bi zaradio da su ti dali Termination Notice po zakonu.

Plus

Ako radnik koji radi za poslodavca preko pet godina i ako firma ima platnu listu koja prelazi 2 i po miliona godisnje;

Prilikom otpustanja, radnik ima pravo da dobije Severance Pay koji je jedna nedelja redovne plate po godini zaposlenja, do maksimuma od 25 nedelja.

Ponavljam, ovo je samo minimum po zakonu. Ako se desi da se ide na sud, i dokaze se da je radnik bio „wrongfully terminated” onda sudije imaju pravo da odrede Severance Pay za koji oni smatraju da je pravedan. Tu se uzimaju u obzir mnogi faktori da se odredi odsteta.

Da razmotrimo prvo situaciju sa EI.

Ako si dobila Record of Employment (ROE), na tom papiru mora stojati razlog, napisan od poslodavca, zašto si izgubila posao. Ukoliko formulacija, po tvom mišljenju, nije tacna, to treba odmah da navedes kad podnosis molbu za EI. Ukoliko nisi dobila ROE, ja bih ti savjetovao da ga trazis od poslodavca. Svejedno, ako radis EI online, tamo, na tvom profilu, će biti elektronska kopija ROE.

Generalno govoreci, postoje dva razloga zašto bi mogli da odbiju EI bazirano na onome sto stoji u ROE. Prvi je ako je poslodavac imao „just cause” da te otpusti. EI ima otprilike istu definiciju za „just cause”, kao i sudovi.

„Just cause” nije, u vecini slučajeva, nekompetencija, ako si bila si spora na poslu, slab engleski, itd itd.

„Just cause” je ako si fizicki opasna po svoje kolege, ako si seksualno uznemiravala kolege, ako si pokrala pare od svog poslodavca, ako si namjerno unistavala imovinu poslodavca, ako si odbila izvrsavati poslovne naloge, itd. itd.

Drugi razlog zašto ti mogu odbiti EI bazirano an ROE ako si sama dala otkaz. Ako se vratis gore na moje objašnjenje o „Constructive Dismissal”, ja sam imao mnogo slučajeva gdje je „constructive dismissal” prihvacen od strane EI kao validan razlog da se da otkaz, i oni su odobrili takvim slučajevima da primaju EI.

EI je državni program, dakle, između provincija ne bi trebalo da bude puno razlika u tumacenju kad je EI odobren a kad ne.

„The employer retains the right to terminate the contract of employmen for just cause as outlined under the Alberta Employment Standards Code.”

Da se osvrnem na ovu recenicu. Ali, opet želim da naglasim da ne mogu da tumacim ništa sa 100% tacnoscu jer nisam procitao kompletan ugovor i ostale papire vezane za tvoje zaposlenje.

Vecina ugovora o zaposlenju ima Termination Clause, koji objašnjava na koji se način ugovor između dvije strane (tebe i poslodavca) može prekinuti.

Ova gore recenica mi lici kao da je dio jednog takvog Termination Clause. Ako je to jedina recenica u Termination Clause, onda je, na osnovu svega sto si ispricala ovdje, potpuno irelevantna za tvoj slučaj i nisu mogli bazirati na njoj prekid ugovora.

Na brzinu sam preletio Alberta Employment Standards Code, i, tipicno, jedan takav zakon ne lista koji su „just causes” da se prekine ugovor o zaposlenju.

„Just Cause” je terminologija koristena u „common law”, i kao i mnogo drugih stvari koristenih u „common law” nije napisana na papiru, nego izrazava, najprostije receno „zdravorazumske” zakljucke oko kojih su se sudije i sudovi slozili kroz vijekove i stotine i stotine sličnih parnica.

To sto ti po mišljenju tvog poslodavca ne razumijes engleski najbolje ne predstavlja „just cause”.

Ima jedan film gde Kevin Spejsi glumi direktora koji se izivljava na radnicima. Jedan radnik koji je 6 godina u toj firmi se pravi pametan, pa mu Spejsi kaže: „Ne budes li uradio tačno kako sam ti rekao, ne samo da ću da te najurim iz firme, nego ću takvu negativnu referencu da ti napisem, niko nikada vise neće da te primi na posao”. Znaci zamisli situaciju gde 6 godina radis u nekoj firmi, dakle to moras da stavis na svoj CV, a ta firma novom poslodavcu prica takve gluposti, da će svaki potencijalni poslodavac da te zaobidje u sirokom luku :)

Ovaj tvoj poslodavac neće morati da laže da bi te ocrnio, njega će jednostavno pitati za mišljenje o tebi i to je sve. Ako on kaže npr. da si „lenja i nezainteresovana za posao”, to je njegovo lično mišljenje, ti ne moras da se slozis sa time, niti možeš da ga sudski gonis zbog toga. A novi poslodavac ti svakako neće dati posao, kada cuje tako nešto.

I ne samo da moras da branis svoj stav da je „neko lijen ili nezainteresovan za posao”, nego moras da odbranis i svoj postupak zašto je bilo toliko neophodno da to kažeš nekom drugom da bi naudio trecem licu, tj. sprijecio ga da dobije posao.

Civilni sud ne postoji da bi stitio interese tog poslodavca kojem si rekao da je osoba lijena i nezainteresovana za posao.

Znam da je to samo film, ali mislim da ta komicna scena dobro ilustruje vaznost referenci, koje su u Srbiji govoto nebitne. Kada neko trazi refencu, tu uvek ima neko pitanje tipa: „da li biste ponovo zaposlili ovu osobu u vasoj kompaniji”, ako poslodavac zaokruzi „ne”, tu je gotova prica i tu ne postoje sudovi. A to buducem poslodavcu sve govori o vama kao radniku. Slazem se da poslodavac neće ići na vredjanje radnika, ali ako ne kaže ništa dobro o njemu u referenci, npr. samo potvrdi da je radnik od tad do tad bio zaposlen, to buducem poslodavcu opet govori mnogo o radniku.

Moram da se izvinim sto koristim mnoge izraze na engleskom, ali nisam uvijek upoznat sa srpskom terminologijom za takve izraze.

A posto se i radi o legalnim stvarima, čak i da ono sto je prevedeno znaci isto ne mora da znači da u legalnoj praksi određuje istu stvar i ima istu tezinu.

Da se osvrnem malo dublje na Termination Clause u ugovoru o zaposljavanju. Normalan i logican covjek se pita, prije svega ovo;

Ako je u Kanadi dozvoljeno da te otpuste kad hoće, sa ili bez opravdanog razloga, zašto onda poslodavac uopste osjeca potrebu da stavlja Termination Clause u ugovor?

Kada imaju „just cause”, oni mogu da vas otpuste na licu mjesta i nisu odgovorni ni za šta.

Kada nemaju „just cause”, moraju da vas otpuste tako što postuju zakon o standardima u zaposljavanju, dakle moraju da vam daju zakonski odredjenu Termination Notice (od dvije do maksimum osam nedelja) i, u Ontariju, Severance Pay, ako su uslovi ispunjeni.

Ali, nijedan od ovih slučajeva nije previse komplikovan i uredjen je zakonom, dakle, na prvi pogled, nema nikakve potrebe da dodaju Termination Clause u ugovor o zaposljavanju. Čak i ako vam ne daju zakonske minimume, preko Ontario Labour Relations Board se veoma lako, relativno brzo i bez ikakvog troska to naplati, plus će poslodavac da plati kaznu.

Dakle, zašto komplikovati zivot sa Termination Clause? Jedini smislen odgovor je jer su uplaseni zbog nečega.

Ono čega su uplaseni je ako vase otpustanje dodje na civilni sud. Civilni sud je razvio „common law” formulaciju „Reasonable Notice of Termination”.

Primjer;

Ako je radnik radio kod poslodavca 10 godina, i ako ga otpustaju bez opravdanog razloga, po zakonu u Ontariju on ima pravo na Notice of Termination od 8 nedelja. Dakle, moraju da ga informisu da gubi posao za osam nedelja i da će mu za to vrijeme sve placati kao i do sada.

Isti taj radnik, pred civilnim sudom, zavisno od okolnosti, ima pravo na Reasonable Notice of Termination u trajanju od, recimo, 8 - 12 mjeseci.

Razlika je ogromna.

Uloga koju Termination Clause ima u vasem ugovoru o zaposlenju je da potpisete da se slazete da pristajete samo na zakonski minimum i da se odricete onoga sto civilni sudovi dodjeljuju radnicima kao Reasonable Notice of Termination.

Kad je ugovor oboren na sudu, ili kad je Termination Clause oboren na sudu, onda sudije moraju da primjene standarde koji postuju Reasonable Notice of Termination i vi ste dobili vas slučaj.

Da napomenem, čak i ako vas otpuste iz, kako oni misle, „just cause”, vi mozete da idete na sud da dokazete da nije bio u pitanju „just cause”, i da dokazete wrongful termination.

Sve vise poslodavaca, osim u veoma ociglednim slučajevima, i ne pomišlja da tvrdi da su vas otpustili iz opravdanog razloga, jer to zaista treba krvavo dokazati na sudu.

Kad već dodje do suda, poslodavci su, iz mog iskustva, najcesce žrtve ranije pomenutih advokata mediokriteta i krvopija, koji ih, i pored ociglednosti da će izgubiti slučaj, svjesno vuku na taj put sudjenja, jer time zaradjuju vise. Već vidjeno milion puta.

„Interesantno je to o pravu radnika da pitaju potencijalne nove poslodavce o njihovom razgovoru sa bivšim poslodavcem. Nisam znala sve to. Dakle, to se ne smatra poverljivim, i radnici imaju pravo to da znaju?”

E sad ulazimo u malo sivlje vode, što se tiče razmjene i prikupljanja informacija o osobi.

Što se tiče državnih sluzbi, lako je, oni ti mogu odbiti pristup informaciji koja govori o tebi jedino ako bi time bila narusena državna sigurnost.

Kao napomena, državne sluzbe i drugi poslodavci koji primaju novac od države (univerziteti, bolnice i slično) su pod velikim pritiskom da i sam proces zaposljavanja novih radnika obavljaju fer i korektno, dakle moraju imati detaljna obrazlozenja kako i zašto su odlucili da li neko dobija posao ili ne.
Ovo je uglavnom zbog „Employment Equity” standarda koji su prihvatili sve državne sluzbe u Kanadi, a pod pritiskom i budnim okom komisija za ljudska prava sirom Kanade.

Što se tiče privatnih kompanija i drugih lica, oni nemaju obavezu da sprovode „Employment Equity” standarde, te i ne moraju da imaju papirologiju kako su odlucili da neko dobije posao ili ne.

Bilo kako bilo, ti imaš pravo da trazis od svake kompanije u svakom trenutku sve informacije koje imaju o tebi lično, bilo usmeno bilo pismeno.
Postavlja se pitanje - šta ako potencijalni poslodavac odbije da ti da informacije koje se ticu tebe, a koje je dobio od bivšeg poslodavca?

Ako odbiju tako što ti kažu da je to „confidential”, to ti govori da imaju neke informacije, sto je veoma značajno ako ikad tvoj spor sa bivšim poslodavcem dodje do suda. U tom slučaju, na tvoj zahtjev, moraju da ti daju te informacije, (bilo pismeno, bilo usmeno ako ih pozoves kao svjedoke na sudjenju). Bitno je zapamtiti da te informacije uvijek trazis kada ti trebaju, a ne samo iz hira.

Ako ti odbiju tako što ti kažu da nemaju nikakvih informacija, prakticno tu ne možeš ništa. Uobicajeno, na direktno postavljeno pitanje, potencijalni poslodavac ne krije da je dobio losu referencu od prethodnog poslodavca, osim ako nisu prijatelji. Ne treba zaboraviti da su česti slučajevi da su oni i direktni konkurenti na trzistu, te po osnovnom principu kapitalizma gledaju da „konkurentu crkne krava” :)

Uostalom, ovo i nije toliko presudno važno. Gore sam napomenuo da tvoj prijatelj može nazvati tvog bivšeg poslodavca samo da provjeri kakvu će referencu dati. Ukoliko se ispostavi da pricaju laži i/ili da su zlonamjerni, treba ih ili potpuno izbaciti iz svojih „references” ili poduzeti mjere koje će ih natjerati da izmjene ponasanje.

„Vlasnica klinike mi je pomenula moguće ‘konsekcence” ako budem loše pricala o njoj i klinici. Ali, naravno, nije pomenula obrnuti slučaj ako ona loše prica o meni. Ovde, ne pominjem ime klinike, ali to sam svakako morala uraditi i detaljno opisati šta se desilo prilikom podnosenja prijave za EI. Da li gore pomenuto na neki način vazi i za prijavu za EI i iznosenje detalja o bivšem poslodavcu instituciji kojoj se podnosi ta prijava (Service Canada)?„

”Konsekvence„ o kojima je ona govorila mogu biti jedino aludiranje da mogu da te tuze ako loše govoris o njima. Pritom, napominjem opet, na civilnom sudjenju, da li je neko govorio istinu kada je loše govorio o nekom drugom ne mora da bude od presudne vaznosti da li će dobiti ili izgubiti slučaj.

Važno je znati da čak i kad dokazes da je neko o tebi loše govorio, to ne mora automatski da bude naplativo na sudu. Na sudu treba dokazati da je taj los govor tebi proizveo stetu.

Tvoj ”los govor„ o njoj pred Service Canada njoj i njenoj kompaniji nije proizveo nikakvu stetu. Oni je neće oglobiti, niti će razglasavati dalje šta si ti o njoj rekla, niti će staviti apel u novine da niko ne koristi njihove usluge.

Samo kao napomena, osim u slučaju kada poslodavac tvrdi da je imao ”just cause„, a vi mislite da nije, i u slučaju kada vam se desio ”constructive dismissal„, nije potrebno pretjerano objašnjavati pred Service Canada u detalje šta se desilo.

Treba se lisiti svih emocija i samo ograniciti svoje opisivanje na šta se desilo, bez spominjanja ikakvih privatnih imena, i pretpostavki zašto se dogodilo to što se dogodilo.”

Mnogi će se pitati kakve veze ima sto su čestitali na dobijenom poslu preko telefona, itd., kad oni na sudu mogu slagati oko svega pa i oko toga.

Vjerujte mi, iznenadjujuce je koliko kolicine prave istine ispliva na jednom civilnom sudjenju, pogotovo ako advokat koji dokazuje ne otkriva svoje karte prerano u procesu i ako zna kako da ispituje svjedoke.

Drugo, na civilnom postupku, za razliku od krivicnog, nije uvijek potrebno dokazati šta je istina nego šta je najvjerovatnije istina.

Ekstremni primjer je O.J. Simpson slučaj.
On je u krivicnom postupku oslobodjen jer nisu mogli u potpunosti dokazati da je on izvrsio zločin, ali u civilnom postupku je osuđen na 33 miliona odstete.

Ali, to nije za ovu temu. :)