1. Ко је слаб телом, а учинио је много тешких безакоња, тај нека иде путем смирења и томе сродних врлина, јер друго спасење не може да нађе (св. Јован Лествичник).

2. Понизити себе – то је оно место на коме се налази спокојство (авва Исаија).

3. Изабраници Божији су у слави смирени и у убогости славни (св. Симеон Нови Богослов).

4. Нико од људи Божијих не воли да буде у слави међу људима (св. Филарет митроп. Московски).

5. Ако хоћеш да будеш смирен, онда немој да будеш кротак са једнима, а дрзак са другима, него буди кротак са свима, био то пријатељ или непријатељ, велики или мали (св. Јован Златоуст).

6. Смирење је – мислити о себи да си грешник и да ништа добро не чиниш пред Богом (авва Исаија).

7. Кад душа види Господа, како је Он кротак и смирен, онда се и сама смирује до краја, и ништа тако не жели као спасење Христово; и колико год душа живела на земљи, она ће увек желети и тражити недостижно смирење, које не може да заборави (старац Силуан Атонски).

8. О, смирење Христово! Оно души даје неописиву радост у Богу. Од љубави Божије душа заборавља и земљу и небо, и сва се жељно устремљује ка Богу (старац Силуан Атонски).

9. Да би човек задобио смирење, није му довољно самоукоревање, потребна су и људска понижења (св. Варсонуфије Велики и Јован).

10. Од послушања се рађа истинско смирење; од смирења истинско духовно расуђивање, или разум (св. Јован Лествичник).

11. Смирење је нешто највеће међу врлинама: јер оне у којима се укорени, кроз најискреније покајање и примивши као сапутницу молитву са уздржањем, истога трена чини слободнима од страсти (св. Никита Ститат).

12. Ако нас је сатана погубио гордошћу и завишћу у односу на Сина Божијег, у односу на Бога, Који је био моћнији од њега, Господ нас спасава смирењем (св. Јован Шангајски).

13. Смиреној души Господ открива своје тајне (старац Силуан Атонски).

14. Ако човек не буде напуштен и поражен и савладан, ако се не потчини свакој страсти и помисли, и ако, духовно побеђиван, не буде остављен без икакве помоћи, од Бога или било кога другог, па услед тога готово падне у очајање, јер је искушаван са свих страна, он неће моћи да дође у скрушеност духа и да себе сматра мањим од свих, последњим слугом свима, и потчињеним демонима који га муче и побеђују. То је – Божјим Промислом пажљиво допуштено кажњавајуће смирење, за којим Бог одмах дарује и друго, узвишено, која је Божанска сила што делује Богом и Њиме све усавршава; њу човек у себи види као оруђе и тим оруђем твори чудеса Божија (св. Григорије Синаит).

15. Онај ко хоће да буде мудар, јер је прошао све науке и упућен је у спољашњу мудрост, никада се неће удостојити да проникне у тајне Божије и да их спозна, ако се претходно не смири... одбацујући заједно са умишљеношћу и тако добијену ученост (св. Симеон Нови Богослов).

16. Бежи од сујете, моли се непрестано, пој псалме пре и после сна, изучавај заповести које су ти дате у Светом Писму, сећај се дела светих... Нарочито се труди да испуниш апостолску поуку: сунце да не зађе у гневу вашем (Еф. 4, 26) (св. Антоније Велики).

17. Кад ђаво види некога да живи плачући, он тамо не борави, јер се боји смирења које долази од плача (св. Григорије Синаит).

18. Свим својим осећањем сматрај себе за мрава и црва, да би постао Богом саздаван. Кад схватиш да немаш и не знаш ништа, онда си богат и делима и знањем, похвалнима у Господу (св. Теогност).

19. Трпим увреде од некога. Шта да чиним? Чини му добро (св. Варсануфије Велики и Јован).

20. Оно што људима изгледа као понижење, у очима Господњим често представља славу и људи добијају венац од Њега (св. Јован Шангајски).