Pošto primecujem da se daje velika paznja profesionalcima u bankama, resio sam da dam svoje mišljenje o njima.

Ljudi sa kojima vi u banci pricate oko investiranja u mutual funds nisu nikakvi profesionalci, nemojte da se zavaravate. To su ljudi sa jako malim obrazovanjem i iskustvom u investiranju, obično samo pricaju jako dobro engleski jezik. To su ljudi koji rade za jako male pare, promenili profesiju ili to rade dok ih banka skoluje za vise pozicije, sto je najcesce slučaj kod mladih „profesionalaca”. Samo to što rade u banci, to ih ne pravi nikakvim profesionalcem.
To su obični dileri. I ja sam bio jedan od njih i znam tačno šta je to. Odeljenja za osiguranja (insurance) je odvojeno od lokalnih filijala i ti ljudi u banci obično imaju samo jednu dozvolu „Mutual Fund Dealer Licence” dok sam ja imao i dve dozvole za osiguranja...

Reč „diler” je zvanicni naziv za njih jer oni posle polozenog ispita dobiju provincijski dealer #
Banke imaju programe koji sve urade, njima i ne trebaju strucnjaci i skupi profesionalci.
Dileri fakticki samo popune formulare, provere identitet klijenta i potpisu ugovor. Ti dileri imaju malu „Base salary” (zbog toga sam ja i napustio taj posao) plus procenat od komisena na investirani iznos novca. Zato se trude da vas nagovore i ne izgube. Banke ih uce kako da nagovore klijnte da investiraju, ali ti dileri nikada nisu prošli nikakav kurs niti imaju pravo da pricaju o bilo cemu drugom, kao naprimer neka globalna ekonomska kretanja i prognoze koje su neophodne za bilo koje savetovanje klijenata. Oni zakonski ne smeju da pricaju o investiranju na berzi niti da komentarisu bilo koju akciju. Oni zakonski ne smeju da prognoziraju bilo koji procenat rasta mutual fondova, znaci apsolutno ništa za unapred. Oni mogu da pokazu šta se desilo u istoriji i da naglase svaki put i na svakom ugovoru da istorijski return ne garantuje return za buducnost. Za poredjenje kamata dok vas ubeđuju (i kao vode polemiku gde investirati), oni zakonski ne smeju koristiti veću kamatu od 12%

Banke imaju fondove koji u sebi nose ime npr. Global equity fund, ili Dividend fund itd...
Ti dileri najcesce ne znaju ni koje su to equity kompanije, šta to znaci... ili recimo kako se određuje koja dividend kompanija je dobra. Recimo kad birate dividend kompaniju vi morate znati kako kompanija posluje, dali povecavaju dividende, koji procenat od zarade se izdvaja za dividende...to je sve jako važno, ovi dileri nemaju pojma o tome a prodaju dividend funds ?!?!

Jako je teško naći kompanije koje isplacuju visoke dividende, recimo za sve vece od 8% se podize tkz. „Red Flag” kao upozorenje jer ta kompanija možda i nema toliko para nego se zaduzuje da zadrzi shareholders i sacuva cenu akcije... duga je prica o investiranju u dividend paying companijes.

Pošto dileri i ne moraju da znaju ništa o pojedinacnim kompanijama nego samo biraju za klijente neke od fondova koje banka ima , dileri i nemaju veliko obrazovanje i nisu „profesionalci”

Pod profesionalce mozete da smatrate ljude koji imaju „Chartered” diplomu, znaci dali Chartered Financial advisor ili Chartered Financial Planner itd...
Ti ljudi znaju sve to o cemu sam gore pricao, što ne mora da znači da su dobri u tome, ali su skolovani za te stvari.

U bankama vi najcesce necete imati priliku da pricate sa CFA jer filijale obično imaju samo par takvih ljudi. Oni često rade na business accounts i većim klijentima uopste. Problem bankama je zadrzati tako obrazovane ljude jer im kadar oduzimaju druge finansijske institucije koje nude bolje plate i uslove.
E sad banke nude povoljne uslove dilerima da se skoluju za vece pozicije, i banke čak i znaju da će im i ti ljudi otici jednog dana ali dok traje njihovo skolovanje i usavrsavanje oni imaju tog vaseg kako ga vi nazivate profesionalca da radi u banci za jako malu platu 5-6 godina.