@pa_dokle
Slazem se da je ton mog posta detinjast, ali nije poenta sadenfrojde. Poenta je da se nešto nauci iz primera CUU.V! Pricali smo ovde nekoliko puta o velikom riziku ulaganja u takve akcije. Kad je akcija bila $1-2, rekao sam da bez obzira da li skocila na $3-4-5 ili pala na $0,5, poenta će biti ista: da je rizik investiranja u takve pojedinacne akcije znatno veci nego rizik investiranja u miks akcija. A rizik ide na obe strane, sto kaže nas narod „ko ne riskira, ne profitira i ko ne riskira, ne gubitira”.

Da je cena otisla navise 3 puta, onda bi ispalo da su oni koji su investirali u CUU.V bili pametni (a ne srećni), a ovako kad je pala 3 puta, onda ispada da su oni koji su investirali u CUU.V bili nesrecni (a ne glupi ili gramzivi). Zapravo, ne znam ni tačno koji je „razlog” zašto je cena pala: ima li nekog objašnjenja na ovom forumu, da li je neka teorija zavere od strane TEC(e i tet)K-e, šta kaže ekipa na Agori, je li zvao neko Dzejsona da pita šta je bilo...?

Šta se može nauciti iz ovog primera? Da li treba investirati u takve akcije? Da li treba investirati u pojedinacne akcije uopste? Da li treba slusati preporuke sa foruma? Price „oni su samo rekli imena akcija, a na drugima je da prouce” su detinjaste. Evo mogu i ja da navedem imena nekih akcija (sad sam hteo da nađemalfabetsku listu akcija na Vankuverskoj berzi, ali čitam da je ta berza zatvorena?! na NYSE veb sajt nešto ne radi da mi izbaci listu, pa eto onda NASDAQ): FLWS, FCTY, FCCY, SRCE... „Preporucujem” svim da prouce ove akcije (i svih ostalih par hiljada) i da onda odluce. Naročito je interesantna SRCE (1st Source Corportation), zbog svog tiker simbola. :)

> preporucis neke od tvojih investicija za koje ti pretpostavljas da imaju svijetlu buducnost na 1,5,10,20 ili 50 godina

Ono sto ja zaista preporucujem je da ljudi procitaju jednu knjigu (ili vise knjiga ako imaju vremena) i sami naprave svoj plan investiranja na osnovu svojih ciljeva. To sto neka od „mojih investicija” odgovara meni za moj cilj ne znači da odgovara drugima. That said, na jednom drugom forumu pratimo „moju investiciju” već vise od 7 godina. Na ovom forumu su obično samo kratkorocna laprdanja i nikad se ništa ne isprati na duzi rok. CUU.V je izuzetak gde se pratilo barem 2-3 godine i zato i jeste dobar primer da se proba da se nešto nauci iz toga.

@aquariusnorth
> priznao si NAPOKON da ti je ton postiranja detinjast
Rekao sam da je jedan post, koji je poceo ovu temu, detinjast. To ne znači da je ijedan drugi post koji sam ikada ostavio bio detinjast!

> od TEBE nema šta da se nauci
Okej, ako od mene nema ništa da se nauci, da li ima šta od VAS da se nauci? Eto recimo ja imam $100,000. Kako treba to da investiram? Da li da stavim sve u CUU.V ili sve u zlato ili sve u opcije AAPL ili šta da radim? Hajde vi objasnite neki SerbianCafeForumski način investiranja.

> Ovde su odrasli da pricaju ne o teoriji, nago o praksi
O cemu, bre, ti pricas?! Da li ti zaista mislis da ja nikada nisam nikakve pare ulozio, bilo na berzu bilo drugde? Hoćeš li da vidimo ko je od nas ulozio vise sopstvenih para, bilo u apsolutnom iznosu bilo u relativnom u odnosu na platu? Ili hoćeš da vidimo ko je od nas ulozio (tj. ulaze) vise TUDJIH para?

Savet da se procitaju dobre knjige je najbolji savet koji možeš dobiti na ovom forumu. Ako nisi procitao nijednu od tih knjiga, najiskrenije ti preporucujem da procitas.

Sve najbolje

@malimx6
Vi ovde se svadjate kao na automoto diskusiji kad se svadjaju oko japanskih I americkih auta :)
________________________________________________________________

Možeš li da objasnis šta si hteo da kažeš time? Da li hoćeš da kažeš da su „slična” japanska auta i americka auta, pa nema potrebe da se svadjamo koja su bolja? Isto tako, ako planiramo da kupimo auto kroz 30 godina, dobro je investirati ili u CUU.V ili u indeksne fondove, jer su „slični”, pa nema potrebe da se svadjamo koji će biti bolji. To sto je CUU.V za poslednjih sedam godina pao, a sto je VTTHX skocio preko 6% godisnje nije mnogo bitno. Ko je pre sedam godina stavio $20.000 u CUU.V sad ima oko $18.000, a ko je stavio u VTTHX ima $32.000, ali mogu da se kupe „slična” auta i za $18.000 i za $32.000. Hajde kao svi da budemo drugari i da se ne svadjamo...

@malimx6
> ako si maher za dionice možeš mnogo vise da zaradis.

Naravno, ali uzasno su ti male sanse da mnogo vise zaradis. Ja ne znam nijednog „mahera” koji investira na „retail” strani i ne znam nikoga ko zna ijednog takvog „mahera”, mada znam vrlo dobro ljude koji se profesionalno bave investiranjem i koji rade HFT. Oni sami ne bi trgovali protiv svojih programa na „retail” strani.

> Evo recimo pogledaj AC.B

Uvek možeš naći primer neke akcije koja je otisla mnogo gore ili mnogo dole. Ali kakve to veze ima sa investiranjem? Koji bi bio tvoj plan? Da li bi ti stavio sve svoje pare u tu jednu akciju, npr. kupis AC.B ili nas omiljeni KUV za $100.000 jednog dana i onda prodas posle nekog vremena? Kako znaš kad da udjes? Kako znaš kad da izadjes? Šta radis kad nisi ulozio ni u jednu akciju? Kad ulozis, da li stavljas u samo jednu ili u vise? To se obično zove „market timing” i „stock picking”. Zašto mislis da bi to tvoje invetiranje bilo bolje od proseka? Zašto jednostavno ne uzeti prosek kroz indeksne fondove?

> Svako ima svoj stil ulaganja I recimo ako Taurus I 3bmt ulazu na dugorocno, onda je to njihov stil.

Oni nikad nisu svoj stil opisali ovde! Koji je to njihov stil ulaganja? Koliko su para ulozili u akcije? (Ne pitam u apsolutnom iznosu nego relativnom u odnosu na platu ili u odnosu na ono sto imaju ustedjeno za penziju!) Da li ulazu u jednu ili vise akcija? Kako biraju akcije? Kako znaju kad da udju? Kako znaju kad da izadju? Zašto nisu izasli iz KUV na $2,75? ;)

> I ko zna kako da ih nadje I da procita grafikone, zna I da zaradi. Ako ti ne znaš, nije u redu da pricas o onima koji to žele da rade.

Kako bre nije u redu da upozoravam na rizik trgovanja akcijama? Ne pricam ti tu o sistemskom riziku da cela berza skoci ili padne; tome sam i sam izlozen kroz indeksne fondove. Ali ti pricam o riziku da zaradis vise ili zaradis manje od indeksa. Sanse su ti u proseku znatno vece da zaradis manje. Drugim rečima, jako su ti male sanse da budes „maher” i zaradjujes vise od indeksa, pa zašto bi se onda trudio da to i radis?

> ja bih radije da ulazem kao realista

Ko je „Realista”? Nisam pratio ovaj forum neko vreme i vidim da ima nekoliko novih imena.

> a ti fondovi idu u minus. Evo moj penzioni plan u minusu :)

Ko je rekao da fondovi nikad ne idu u minus?! Ono sto sam rekao „milion puta” je da ljudi procitaju neku dobru knjigu o investiranju da bi mogli da naprave plan koga mogu da se drže i kad fondovi idu u minus i kad idu u plus. Citanje ovog foruma ne pomaze u tome da se nauci nešto dobro o investiranju!

@malimx6
> nisi nam ništa konkretno rekao kako da ulazemo u te fondove

Pisao sam nekoliko puta ovde kako ja ulazem. Evo napisacu ponovo ako treba. Ali nije poenta kako ja ulazem; to što meni neki plan odgovara, ne znači da odgovara bilo kome drugom. Poenta je da ljudi nauce kako/zašto se prave planovi i da sami naprave svoj plan investiranja koji odgovara njima.

Moj cilj investiranja je da se penzionisem kroz 30 godina. (Ostvario sam neke druge finansijske ciljeve, npr. kupio kucu.) Od plate stedim oko 1/3, tj. živim od 2/3. (Zapravo su procenti od primanja koje partner i ja imamo, ali je jednostavnije ako kažem „ja” nego „mi”.) Te pare koje stedim investiram u siroko-diversifikovane indeksne fondove, većinom kroz penzione racune. (U Americi su ti racuni 401k, Roth 401k, IRA, Roth IRA... ne znam kako se zovu u Kanadi.) Trenutno je odnos para investiran oko 70% u „equity” (tj. akcije/deonice) i 30% u „fixed income” (tj. obveznice), i taj „equity” je podeljen 50% na americke akcije i 50% na ne-americke akcije. (Da ne ulazim sad u precizne procente i podelu u okviru americkih akcija, da ne komplikujem sa „small” i „value” faktorima.)

Konkretni fondovi u koje ulazem su VTSMX/FSTMX/FSEMX/VISVX za americke akcije, VGTSX/VFWIX/FSIIX za ne-americke akcije i VBMFX za (americke) obveznice. (Ja bih to pojednostavio na još manji broj fondova da može, ali nazalost razni penzioni programi imaju drugacija pravila za investiranje, pa moram da imam vise fondova nego sto bih hteo.) Ne znam šta si hteo „konkretno” u vezi ovih fondova: kako otvoriti racun, kako postaviti automatske uplate, da li ima sličnih fondova u Kanadi ili drugde izvan Amerike...?

Od svake plate 1/3 para automatski ide za kupovinu tih fondova. Ništa ne prodajem osim kad rebalansiram. Otprilike jednom godisnje pogledam kakvo je stanje na racunima i onda rebalansiram tako što procente dovedem na zeljene za tu godinu. Recimo, dogodine će zeljeni odnos da bude 69:31, pa kad pogledam racune, ako se desi npr. da je odnos 75:25, onda ću prodati akcije za 6% i kupiti obveznice, a ako se desi npr. da je odnos 60:40, onda ću prodati obveznice za 9% i kupiti akcije. (Slično rebalansiram i u okviru akcija da dovedem odnos na 50:50 za americke i ne-americke.) Primeti da to rebalansiranje obično prodaje ono sto je nedavno skocilo i kupuje ono sto je nedavno palo.

Plan je da svake godine pomeram taj odnos za oko jedan procenat tako da posle 30 godina imam 50:50 za akcije i obveznice. Tad prestajem da radim i umesto da dobijam platu krecem da trosim taj investiran kapital. Plan je da te prve godine izvadim 4% kapitala i da tu sumu svake godine povecavam za (ličnu) stopu inflacije. Ako se uradi racun, dobija se da mi treba godisnji prinos od 3% realno da bih kad prestanem da radim imao ista primanja od kapitala kao sto su mi bili troskovi od plate (tj. 2/3 plate) pre penzionisanja. Ako se cilj ne ostvari kroz 30 godina, onda nešto menjam tada: radim duže, stedim vise, trosim manje...

To ti je skoro sve sto radim u vezi investiranja, jednostavno da ne može biti jednostavnije! Npr. na sopstevno investiranje trosim manje vremena nego sto provedem na ovom forumu. Vecina stvari ide automatski jer se deo plate odvaja za kupovinu fondova. Jedino sto lično uradim je jednom godisnje to rebalansiranje. I pritom rebalansiram po planu koji je napravljen na 30 godina, bez obzira da li akcije/obveznice nedavno isle gore ili dole, da li je moja/tudja prognoza da će akcije/obaveznice ići uskoro gore ili dole, da li ovaj forum „zna” gde će akcije/obveznice ići gore ili dole... Jedino ponekad pogledam da li ima nekih promena u zakonu u vezi penzionih racuna (npr. Roth 401k je uveden tek pre par godina). Ne trosim vreme na pracenje akcija, analize marketa, zvanje Dzejsona, pravljenje prognoza, citanje izvestaja, gledanje u kristalnu kuglu... Razlog zašto to ne radim je sto su mi uzasno male sanse (kao i bilo kome drugom!) da bih mogao da zaradim vise od indeksa! Vreme koje bih protracio na investiranje je, gledano finansijski, bolje da ulozim da napredujem u struci i da dobijem veću platu, a gledano hedonisticki, bolje da potrosim na mnoge druge aktivnosti.

> ne možeš postati maher ni u cemu ako ne ulozis vrijeme I trud u to polje ;)
A šta ti mislis, ko upravlja fondovima, jesu li to neki amateri ili profesionalci ili „maheri”? I zašto to onda vecina fondova nema bolji prinos od indeksa?

Vi se ovde prepirete oko fondova i pojedinacnih akcija, ali ja kad kažem na fondove, ne mislim na bilo koje. Fondova ima na hiljade samo u Americi. Neki su bolji od proseka (na neko vreme, ali je teško da budu bolji na duže vreme, a još je teze nama da pogodimo koji bi mogao biti bolji na duže vreme), neki su losiji od proseka.

Ono sto ja pricam su INDEKSNI FONDOVI koji prate prosek sa sto manjim troskovima. Tvoje sanse da pobedis indeksni fond su prilično male. Ja sa ovog foruma ne znam nikoga ko je imao veci prinos od indeksa u poslednjih 10-ak godina od kad ovde diskutujem(o). Zapravo, vecina ljudi ni ne zna da sracuna prinos tako da je vrlo teško porediti bilo šta sa njima. Takođe, vecina forumasa ne isprati diskusiju na iole duzi rok. Evo ti ovde kako pratimo jedan portfolio već preko 7 godina:
http://www.economy.rs/diskusije/viewtopic.php?id=2598

> da mi pomognes odabrati PRAVI

Ne znam ništa o investiranju u Kanadi, još manje o tom Great West Life. Jedino ti mogu reci ako nešto bas zvuci jako loše. Npr. to „Life” mi ne zvuci dobro posto izgleda kao neka osiguravajuca kuca koja prodaje preskupe fondove. No, ne znam ništa, pa bolje da ne pricam dok ti ne ostavis vise informacija. Nadam se da neko iz Kanade može da pomogne vise. Ovde je prica obično o deonicama, a vecina ljudi tamo zapravo investira veci deo svojih para kroz fondove na penzionim racunima.

> malo ću se igrati sa dionicama

Nije problem da se malo igras sa malom kolicinom para. Verovatno je korisnije nego kladiti se na sport. Ali ja se svakako ne bih igrao na pojedinacnim deonicama sa vecom kolicinom para. Ja ne znam da li je moj gornji post o mom planu bio jasan, ali ja ne investiram „malo” u akcije nego stavljam sve svoje pare za penziju u akcije i obveznice. To je znatan iznos u odnosu na moju platu. Nebitno je sad koliko je to u apsolutnom iznosu. Nisam ovde nikad pisao o apsolutnim brojkama. Ali hoću da ponovim da ja pricam o svim parama, znaci ne nešto tipa igram se sa deonicama sa par hiljada dolara a znatno veci deo para držim u banci ili na GIC ili u nekretnini. Naprotiv, pricam o znatno vise od par hiljada dolara. Eto, primera radi, rekoh da kad krenem da vadim pare sa portfolija, onda će to biti oko 4% kapitala; znaci, ako mi treba $40.000 godisnje, onda je to kapital od $1.000.000, ako mi treba $20.000, onda je kapital $500.000, ako mi treba $80.000, onda je kapital $2.000.000...

> i onako sam prosjecan :))

Pricas li tu o prosecnom prinosu na investicije? Znaš li uopste da sracunas prinos? Koliko dugo želiš da se igras deonicama pre nego sto odlucis kakav plan investiranja da napravis? I kako ćeš to odluciti na osnovu rezultata za deonice?

Nema nijednog ekonomiste (npr. Karabaja ili SME) da se javi da nam objasnio zašto je KUV pao (i kako to oni nisu taj pad predvideli)? Takođe nema nijednog ekonomiste (npr. SME ili Karajaba) da se javi da nam objasni šta znači da je investiranje na berzu „zero sum game” u odnosu na indeks.

Ko placa pivo i wings-e? :) Kakva bre nezgodna situacija? Nemoj da verujes bilo kome sa foruma. Uzmi pa procitaj neku dobru knjigu, npr. „Four Pillars of Investing” od Bernstein-a. To je bilja SME-ova „omiljena” knjiga. Pricao je kako su saveti iz te knjige „prevazidjeni”, a ja sam prateci te savete zaradio vise nego sto je on izgubio na „moderno trgovanje”.

> samo nemojte ostre postove radi ostalih forumasa.

Kakve ostre postove? Nemam ja šta da komuniciram sa Taurusom. Vidis da on vredja i to mu nije prvi put na ovom thread-u jer sam video i na jednom prethodnom. Da je ovde neke ozbiljne moderacije, dobio bi ban! Da je razumevanja među vama forumasima, vi biste osudili njegovo ponasanje. Ja sam ovde branio od uvreda čak i one sa kojima se nikako nisam slagao u vezi investiranja.

> Mi smo ko klinci sedeli ispred dragstora i kladili se kada radnik izadje iz drakstora kakve boje će imati pivsku flasu

Pretpostavljam da ste se kladili u klikere :) ili tako nešto, tipa: ako izadje sa braon flasom, ja dam tebi dva, a ako izadje sa zelenom, ti meni das jedan (ili koji je već bio odnos boja flasa). No, poenta je da kad ti dobijes kliker ili šta već, tvoj prijatelj izgubi taj kliker ili šta već. Nije bilo kladionice između vas da uzme procenat. Znaci, na kraju kladjenja i dalje zajedno imate isto klikera kao i pre kladjenja, ali je preraspodela klikera drugacija. (Da je tu bio neko treci da uzima procenat, on je mogao da kaže: belezicu ko se na šta kladio i saldiracu vase opklade, ali da me platite jedan kliker na svakih 100 koje se kladite, ili već koji procenat hoće za svoj rad ako hoće vise od 1%.)

Tako ti je slično i sa indeksima na berzi. Indeksi ti pokazuju koliko je berza otisla u proseku, gore ili dole. Oni koji su trgovali na berzi su zaradili ili vise preko indeksa ili manje ispod indeksa. No, za svaki dolar koji neko zaradi preko indeksa, neko drugi je izgubio isti taj dolar ispod indeksa. Primeti da ovo nije „zero sum game” u odnosu na apsolutnu nulu nego u odnosu na indeks: znaci, mogu i Voren Bafet (alias Cika BRK.A) i 100.000 malih investitora da budu pozitivni u odnosu na apsolutnu nulu (ili negativni u odnosu na apsolutnu nulu), ali ne mogu da budu svi pozitivni ili svi negativni u odnosu na indeks. Tvoje sanse (kao i moje, kao i bilo kog „retail investor”-a) da budes bolji od indeksa na duzi rok su veoma male. Na stranu još sto imaš troskova trgovanja, tako da prosecna zarada investitora nije zapravo koliko ide indeks već je indeks umanjen za troskove trgovine. Najmanji troskovi su ti na indeksnim fondovima koji pasivno ulazu. Time sebi prakticno garantujes da budes bolji od proseka (nakon troskova) svih investitora na berzi.

> Ne znam o početnickoj sreći?

Ideja je da ljudi misle da su bili bolji na početku igranja (karata ili ruleta ili pogadjanja boje flasa), a zapravo ono što se desava je da početnici koji su imali sreće (a ne znanja) da pobede na početku ostaju u igri i onda puknu kasnije (kad im ponestane sreće a znanja nemaju). Oni koji nisu imali sreće na početku odustanu ranije. Tako ispada kao da svi u proseku imaju manje sreće kasnije, tj. da početnici imaju vise sreće na početku. Znam da ovo nisam objasnio bas najbolje :), ali me mrzi sad da pišem vise na srpskom...

@Prerija
> znaci ovo je srz indeksnih fondova: da nije zero sum game u odnosu na apsolutnu nulu nego u odnosu na index?

Da, srz tih fondova je da berza u proseku skoci koliko i indeks. Na kraci rok, neki trgovci na berzi zarade vise od indeksa, neki manje. (Mora biti tako posto je indeks prosek; mora neko biti bolji a neko losiji od proseka.) Na duzi rok, međutim, retko ko zaradi vise od indeksa.

> 1) Poenta je da jurim prosek berze jer na duzi rok je teško je imati rezultate iznad proseka.

Da! Vrlo je teško imati rezultat iznad proseka. Ima ljudi koji su to ostvarili, npr. Voren Bufet. Ali ne samo da je teško za tebe lično da to ostvaris nego je teško za tebe da pogodis koji bi manadzer to mogao da ostvari u buducnosti pa da investiras kroz njega, npr. kroz Bafetovu firmu/fond BRK. To sto je neko imao dobar rezultat u proslosti ne znači da će nastaviti da ima dobar rezultat u buducnosti. Čak šta vise, obično se desi da neko ima dobar rezultat u proslosti (tj. dosta iznad indeksa), onda dobije masu para u svoj fond, i onda iza toga ima rezultat znatno ispod indeksa.

Naizgled je lako imati rezultat iznad proseka: treba „samo” da radis „stock picking” (kupujes akcije koje će ići iznad proseka i da prodajes akcije koje će ići ispod proseka, ali je vrlo teško pogoditi koje će to akcije biti) ili „market timing” (prodas sve akcije/fondove i budes u GIC pre nego sto berza padne i kupis akcije/fondove pre nego sto berza skoci; opet, vrlo je teško pogoditi kad će berza ići gore ili dole). Na duzi rok ti je bolje da držiš pare uvek na berzi (preciznije uvek u odnosu equity:fixed income koji si odredio unapred) i da razumes da će pare ići gore i dole, ali da tvoji pokusaji da izbegnes gubitke tako što predjes iz berze na GIC obično vode u losije rezultate (ne izadjes na vreme, tj. izadjes nakon pada; ne udjes na vreme, tj. udjes nakon skoka, itd.).

> 2) Poenta je da uzimam sa manjim MER jer onda mogu da imam rezultat i malo bolji od proseka.

Da, imaš garantovan bolji rezultat od proseka *nakon* troskova. Da vidimo šta su ti troskovi. Kao sto rekoh gore, koliko ode indeks to ti je prosek svih ucesnika na berzi *pre* troskova. Ako je neko pasivan investitor (znaci, kupio je akcije pre i sad ih samo drzi i ne trguje njima, tj. ništa ne prodaje ni ne kupuje), onda on zaradi koliko idu te njegove akcije (i dalje mi nisi odgovorio kako treba raspodeliti pare u sve akcije tako da imaš rezultat kao indeks? :). Oni koji aktivno trguju (znaci, kupuju i prodaju), imaju troskove (npr. broker ti uzme nešto para za transkaciju kao sto ti je verovatno uzeo za tu kupovinu nafte, imaš „spread” tj. razliku u prodajnoj i kupovnoj ceni koju ti uzmu „market maker”-i i HFT-i, itd.). Recimo da ti i ja izmenjamo neke akcije (jer kad ti kupujes/prodajes, mora biti nekog na drugoj strani da prodaje/kupuje). Znaci, i ti i ja bismo platili te troskove. Onda bi ta akcija pala ili vise ili manje u odnosu na indeks tako da bi jedan od nas zaradio neke dolare a drugi izgubio tacnu istu tu svotu dolara... ali minus sto bismo obojica platili brokeru troskove trgovanja. U zakljucku, posto na berzi ima aktivnih trgovaca, njihov prosecan rezultat je ispod indeksa za njihove troskove trgovine. Ako ti imaš fond sa malim MER koji prati indeks, tvoj će rezultat biti ispod indeksa za taj MER tako da ćeš naizgled paradoksalno investirajuci u prosek (tj. indeksan fond) garantovano biti iznad proseka kad se gleda zarada nakon troskova svih ucesnika berze.

> 3) Izbor indeksnih fondova omogućava da budes pozitivan/ili negativan u odnosu na index a ne na apsolutnu nulu.

Ne bas. Ulaganjem u indeksne fondove ćeš skoro garantovano biti negativan ispod indeksa, ali za iznos MER (sto manji, to bolje). Dobar indeksni fond ti daje prinos tačno indeks minus MER. Vrlo je redak fond koji prati indeks a bude malo bolji od njega, da ne ulazimo sad u to kako je to moguće (npr. tako što fond zaradjuje na iznajmljivanju svojih akcija).

> Ako so to dobro izvukao srz da li su ove tri konstatacije tacne?

Poprilično! :)

> Da li sam nešto propustio?

Verovatno ne u vezi indeksa, ali ima masa drugih stvari...

> Ovo da indeks nije zero sum game je A-Ha momenat.

Drago mi je da si dosao do tog A-Ha momenta. Da, indeks sam po sebi nije apsolutna nula, ali je investiranje na berzu „zero sum game” u odnosu na indeks. Masa ljudi to ne može da shvati; eto pre su na ovom forumu bili izvesni Karabaja i SME koji su zavrsili ekonomiju, ali ne mogu da shvate šta je indeks (a ne da mogu da shvate ali svesno ne žele u to da ulazu). Za razliku od njih, npr. Stef razume šta je indeks, ali želi da proba da bude bolji (ne znamo kako je to islo godinama posto nije objavljivao rezultate, a i nema ga da se javi već mesecima). A objašnjenje za indekse je prosto koliko i ono sa klikerima. Kad ti kupis/prodas na berzi, neko drugi kupi/proda. Za svaki dolar koji ti zaradis/izgubis u odnosu na indeks, taj neko izgubi/zaradi dolar u odnosu na indeks. Znaci, kad ti „pobedis”, nego drugi „izgubi”. E sad, ako bi ti hteo da trgujes, pa da pobedis one koji su sa druge trane, da li zaista imaš velike sanse za to, kad vecina ljudi sa druge strane trgovine imaju vise iskustva od tebe, bolje kompjutere, brzi pristup informacijama... Mislim, ako ćeš ti da dobijas, ko će onda da gubi?

Pitanja u vezi vadjenja kapitala:

> 1) Da li ostavljas kapital u istim indexnim fondovima koje si dosad imao kada budes poceo da vadis 4% kapitala?

Da, naravno. Nema ništa bolje od indeksnih fondova. Da ima, stavio bih u to. :) Međutim, ima i drugih stvari kad se penzionises, npr. „annuity”, ali 'ajde da ne komplikjemo sa time sada nego da vidimo kako da imaš sto vise para dok se ne penzionises.

> 2) Ako fondovi recimo jedne godine u penziji naprave realno 2%. Da li onda i ti tvoje troskove smanjis za tu godinu za 2% ?

Verovatno ne, ali o tom potom. Kako tačno vaditi pare je sasvim druga prica. Za nas „akumulatore” koji skupljamo pare je najvaznije kako sad invesirati da povecamo sanse da imamo sto vise do penzije. Videcemo posle kako trositi.

Pitanje za ETF:

> Investors with at least $50,000 or so should consider ETFs rather than index mutual funds

ETF ti je isto sto i indeksni fond osim što se ETF-om trguje ceo dan a ne jednom, na kraju dana, kao sa fondom i sto ETF može da ima manji MER nego fond. Ako zaista imaš dosta para i stavljas ih redje (npr. jednom godisnje a ne svaki mesec), onda možeš uzeti ETF. Ali da li uzeti ETF ili tradicionalan fond je stvar implementancije. Plan je prvo odluciti da hoćeš da investiras kroz indekse, tj. da si zadovoljan prosekom i da nećeš da probaš da juris bolji rezultat (sa velikom sansom da dobijes losiji rezultat).

Troskovi koje imaš za fondove su samo MER. Troskovi koje imaš za ETF su i kupovina/prodaja (jer se kupuju/prodaju kao pojedinacne akcije) i MER, ali je MER za ETF manji nego MER za fondove. Nemoj da te brinu ti detalji, ETF ili fondovi, pre nego sto resis veću sliku o tome kakav plan investiranja želiš da napravis.

@Prerija
Izgleda da ti ovde pricas sa još nekim osim sa mnom, ali ne vidim tačno šta taj piše posto sam ga stavio na „ignore”. Tako ću odgovarati na ono sto ti pišes, a ako kaže nešto sto ti izgleda suprotno od onoga sto pricam, slobodno me pitaj. Na kraju krajeva, ne verujem ni njemu ni meni nego procitaj neku dobru knjigu o investiranju, npr. sa ove liste: http://bogleheads.org/readbooks.htm

> da li sam te to dobro razumeo da MER troskovi nisu konacni jedini troskovi kod fondova?
MER je trosak koji direktno vidis i ti dobijes iznos od „prinos fonda minus MER”, ali aktivan fond koji često trguje akcijama može imati manji prinos (iliti veci gubitak) od onoga koji bi pasivno ulozio u te akcije. Razlog je sto i fond ima troskove trgovine: placanje provizije brokeru, „spread” razliku između kupovne i prodajne cene, itd. kao sto bi i ti lično imao te troskove da aktivno trgujes akcijama. Zato je najbolje da uzmes dobre indeksne fondove i da ne brines: dobices koliki je prosek/indeks minus MER.

> U fondu koji ja imam trenutno novac MER je 2.4%.
Mnogo je to kad imaš indeksnih fondova koji ti naplacuju oko 0,5%. Zašto bi placao nekome 1,9% godisnje da radi nešto gde ima male sanse da bude bolji od indeksa? To sto ja pricam (godinama) da su indeksni fondovi dobri ne znači da su svi fondovi dobri. Fondova imaš na hiljade i masa su losi.

> kupis Visa akcije koje su imale za 5 godina 250% zarade ili 50% godisnje (u proseku).
Prerija, prošli rezultati ne garantuju buduce rezultate. To sto je Visa skocila toliko nedavno ne znači da će skakati i u buducnosti. Osim toga, racun o prosecnoj godisnjoj zaradi je pogresan. Ti si pricao da se bavis kompjuterima, pa ne bih ocekivao od tebe takvu grešku. Pre bih ocekivao to od nekog ekonomiste. :)

Ne racuna se prosek kamata kao aritmeticka sredina nego kao geometrijska, jer vecina ljudi reinvestira kamatu. Da je Visa skakala 50% godisnje na pet godina, imala bi skok od (1,5^5-1)*100=660% a ne 250%! Drugima rečima, ako je skocila 250% za 5 godina, onda je to CAGR od ((1+250/100)^(1/5)-1)*100=28,5% godisnje (u proseku). Kao sto ti rekoh, vecina forumasa ovde ne zna da racuna prinos, čak ni osnovne razlike između proste i slozene kamate, a kamoli nešto kao IRR. Uzgred, kad guglas XIRR, među prvim linkovima je ovaj: http://www.financialwebring.org/gummy-stuff/xirr.htm Ne moras citati to u detalj, ali poenta je da je taj link na financialwebring forum koji ti najtoplije prepocujem za Kanadu posto je daleko bolji od ovog foruma.

> čak i da podelim na 10 nekih jakih stockova, opet bi bio imao problem sa spavanjem.
Bas tako! Ulaganjem u mali broj akcija povecavas rizik investiranja (sto znači da možeš dobiti znatno vise od indeksa, ali možeš i izgubiti znatno vise), a pritom imaš isti ocekivani dobitak (tj. da dobijes upravo koliko je i prosek/indeks). Zašto bi onda rizikovao da imaš vise ili manje kad možeš da sigurno dobijes prosek?

> Druga stvar odnosi se na buducnost.
Bas tako! To sto je neka akcija skocila vise od indeksa u proslosti ne znači da će skakati vise od indeksa u buducnosti. Primeti da poredjenje mora uvek da bude u odnosu na indeks! Nema mnogo smisla pricati o apsolutnim iznosima: da li će Visa da padne na apsolutnu nulu, da li će Visa da bankrotira, da li će Visa da bude pozitivna ili negativna... Jedino je pitanje da li će Visa da skoci vise (ili padne manje) nego indeks. Ti možeš da lako kupis indeks kroz indeksni fond. Prinos će ti biti indeks minus MER. Da li će Visa biti iznad toga ili ne u odnosu na trenutnu cenu akcije? Da masa ljudi ocekuje da će visa da skoci vise od indeksa, masa ljudi bi kupovala Visa akcije i onda bi cena te akcije skakala (dok ne postane takva gde trziste ocekuje da će cena skakati isto koliko i indeks). To sto SerbianCafe forumasi „vide/znaju” da će Visa „sigurno” skakati, isto vide i znaju i svi ostali ucesnici na trzistu.

> Ja znam da je VISA sad manje vise monopolista na trzistu i sve sto ide uz to.
A šta ide uz to u vezi cene te akcije? Ako svi „znaju/ocekuju” da će cena akcija skociti u buducnosti, zašto ne bi svi kupili još vise te akcije danas i tako podigli cenu te akcije? To sto će Visa kompanija imati profit u buducnosti ne znači da će zarada na toj akciji (u odnosu na trenutnu kupovnu cenu) biti veca nego na bilo kojoj drugoj akciji! To je ljudima često teško da shvate. Kad je ovde CUU.V akcija dizana u nebesa, onda se pricalo kako je to akcija firme koja rudari bakar i kako raste potraznja bakra, pa ta akcija „mora” da skoci. Međutim, sve i da je tačno da raste potraznja bakra i da će cena bakra skakati i da će cena te akcije skakati, to ne znači da će akcije skociti vise u odnosu na svoju trenutnu cenu nego bilo koja druga akcija. Zapravo, videli smo nazalost svih onih forumasa koji su imali CUU.V da je CUU.V značajno pala u odnosu na svoju apsolutnu cenu, a i u odnosu na indeks kanadskih kompanija (čak i indeks rudarskih kompanija).

> Svi penzioni fondovi su ga imali u portfelju.
Da, čak su i indeksni fondovi imali Polarodi u portfelju i onda je Polaroid pukao, a opet indeksi nisu pukli! Oni koji su ulozili samo u Polaroid su izgubili sve svoje pare. Oni koji su ulozili u ono sto je skocilo preko indeksa u to vreme (Apple?) su zaradili. Ali oni koji su bili u indeksu su dobili svoj prosek, jer su imali sve gubitnike (kao Polaroid) ali i sve dobitnike (kao Apple).

> Stef... se kleo u Apple.
To je bilo nakon što je Apple skocio. Onda je Apple pao i Stefa nema da se javi. Ali ne brinem ja za Stefa. On je pricao da razume šta su indeksni fondovi i da će uloziti u njih nakon što se malo bude igrao sa akcijama i opcijama. Ja se vise brinem sto masa ljudi na forumu ne razumeju ni šta su indeksi ni šta su fondovi, ali zato „znaju” da to nije dobro, iako zapravo indeksi fondovi garantuju natprosecne rezultate nakon troskova! Naravno da će indeski uvek imati i gubitnike (kao nedavno Apple) i dobitnike (kao Visa, ili ko god je nedavno bio). Ali prosek ostaje prosek i ne može se lako pobediti.

> (i dalje mi nisi odgovorio kako treba raspodeliti pare u sve akcije tako da imaš rezultat kao indeks? :).
> --------------------------------------------------------------------------------
> možda sam propustio to pitanje. Ne znam kad si me to pitao? mada nisam razumeo pitanje?
Hajde da se vratimo opet na klikere; izgleda da se tako najbolje razumemo. :) Recimo da ima troje dece (da bi jedan bio pasivan investitor, a dvoje da mogu da trguju). Neka svi zajedno imaju 25S i 15P klikera i neka S kosta 1 dinar a P 5 dinara, tj. ceo „kliker market” je 100 dinara. Recimo da jedno dete ima vrednost od 20 dinara i da hoće da bude pasivan investitor te da zaradi koliko god da ide prosek „kliker marketa”. Kako to jedno dete treba da raspodeli svojih 30 dinara: 20S i 0P (sve u staklence) ili 0S i 4P (sve u porculanere) ili 10S i 2P (pola:pola) ili 5S i 3P (prema „market cap”-u tih klikera) ili na neki peti način?

> Investiracu u indekse. Zadovoljan sam prosekom, tj nema razloga da preuzimam veci rizik.
Sasvim je razumeno investirati u fondove, sto već radis, samo treba da predjes u indeksne fondove. Nema razloga da placas MER skoro 2% vise za fond za koji se ne ocekuje veci prinos nego za indeks. Ali lako je reci „sad ću investirati tako i tako na 15-20 godina”, a onda kad se situacija promeni da se naprave greške, npr. ako market skoci da kupis vise (upravo pre nego sto padne) ili ako market padne da prodas (upravo pre nego sto skoci). Zbog toga se obično savetuje da napismeno stavis svoj plan tako da možeš da ga se pridržavas čak i kad se market uskomesa, skoci mnogo ili padne mnogo, kreće da se prati po svim vestima, ili šta već. Uzgred, ja nemam pojma kako ide berza ovih dana. Niti pratim niti me zanima, posto nikakve odluke ne bih donosio da li berza skocila 10% ili 10 puta, ili da li pala 10% ili 10 puta. (Ako već skoci 100 puta ili padne 100 puta, onda ću cuti na svim vestima. :)

Jedan primer kako da napises svoj plan je ovde: http://www.bogleheads.org/wiki/Investment_policy_statement Onda ako (zapravo kad!) se market ponovo uskomesa za par meseci ili godina, uzmes lepo to što si napisao dok su vremena bila mirna i donosis odluke na osnovu toga sto si napisao i planirao pre par meseci/godina/decenija, a ne na osnovu nedavnih promena koje te verovatnije mogu odvesti do pogresne odluke (da kupujes skupo ili prodajes jeftino) nego do prave odluke. Glavna poenta tog plana nije samo da ga napises da možeš da se pridržavas nego i da razumes zašto je plan bas takav. Zašto je bolje stavljati u indeksne fondove nego u bilo šta drugo (zato što u proseku svi fondovi imaju prinos koliko je indeks, a tvoj licni prinos će biti indeks minus MER i vrlo je teško imati prinos veci od toga), zašto je bolje ne menjati odnos equity:fixed income naglo (i svakako ne prelaziti iz 100:0 u 0:100 na osnovu pracenja vesti, citanja foruma, ili sopstvenih prognoza gde će ići market), kad planiras da rebalansiras (i kako ćeš rebalansirati po automatizmu kao da kompjuter to radi, bez obzira na „osecanja” da će market ići gore ili da će ići dole), itd.

@stef
> ja bih kupovao ceo fond minus berry

Prvo, to možeš da uradis kroz „short” sto i sam znaš vrlo dobro. Drugo, zašto mislis da ti možeš bolje odrediti cenu akcija nego sto to čini market? Ako na berzi ima 25BB akcija i 15AA akcija, i ako BB kosta 1 dolar a AA kosta 5 dolara, zašto ne bi lepo i jednostavno investirao u njih u odnosu 1:3 (tj. 25:75, gde je 25=25*1 i 75=15*5). Znaci, ako ćeš da stavis 20 dolara, ti stavis 5 u BB (kupis 5 akcija) i 15 u AA (kupis 3 akcije). Zašto ti mislis da možeš bolje odrediti da taj odnos treba da bude 0:4 ili 20:0 ili 10:10 ili... posto ti već hoćeš da „short”-ujes da bude odnos... -5:25?

> ako malo gledaš oko sebe, izbacis ocigledne luzere a kupis samo solidnije kompanije, onda si bolji od tog indeksa.

To je naizgled lako! Samo kupis „dobre” kompanije a ne kupis „loše” i imaš garantovan dobitak preko indeksa. Ali kako to onda vecina ljudi nema rezultate bolje od indeksa? Pretpostavljam da razumes da u proseku svi imaju kao indeks. Molim te potvrdi da li to razumes? Zašto ti mislis da ćeš biti bolji od tog proseka? Da li shvatas da biti naizgled „dobra” ili „losa” kompanija ne znači da će cena akcija te kompanije ići navise ili nanize? Čak šta vise, često naizgled „losija” kompanija (tj. ona kojoj je teze da podigne kapital i kojoj je neizvesnost za buducnost veca) donese veću zaradu na akcijama nego „dobra” kompanija. Sve je to jednostavna prica oko rizika i dobitka: da bi imao veci ocekivanu dobit, moras preuzeti vise rizika; ako preuzimas vise rizika, onda trazis veću ocekivanu dobit.

> Takođe, kad se orisni preselio u Novi Zeland

„Novi Zeland ima sume...” mislim da je cela prica o tome krenula od toga sto je neko krenuo da prica o investiranju u zlato/srebro/svinjske polutke/kukuruz/sume (što se kaže „timber” na engleskom, ono da „capture illiquidity premium” :P), pa onda otuda sume.

> Ja sam ovde pisao svaki dan o mom forex portfoliju koji sam pratio 12 meseci

Imaš li neki link na to?! Ja sam iskreno zaboravio, što ne znači da nije tačno.

Inače, Stef je poznat po tome sto skoro svake godine ima 100% prinos, sto će reći da duplira pare. Tako je kroz proteklih 10 godina pare uhiljadustrucio, te je od svojih $1.000 dosao do $1.000.000, a za sledećih godina će doći i do $1.000.000.000, pa će biti prvi među Srbljem koji ima milijardu a nije u zatvoru.

@malimx6
> jel može neko da postavi linkove od nekih fondova?
Ne znam da li pitas o indeksnim fondovima u Kanadi. Bili smo ostavili ovaj link na „Jopet” temi: http://canadiancouchpotato.com/recommended-index-funds/ Izgleda da vasi fondovi imaju veci MER nego americki, ali to je valjda najnize sto može da se dobije. Zašto ti treba link? Hoćeš li da procitas u šta fondovi ulazu i da vidis koliki im je MER? Za to je okej gledati link! Ili hoćeš da vidis „kako su isli nedavno” (one grafike i tako to)? Za to nije okej gledati link! :) Mislim, možeš gledati kako je to islo, ali nemoj donositi odluke na investiranju na osnovu tih nedavnih rezultata. To da li je nešto otislo nedavno gore ili dole ne predvidja dobro hoće li u buducnosti ili gore ili dole.

Najvaznije je da razumes šta je indeks i zašto je to prosek berze i kako je teško biti bolji od indeksnog fonda na duzi rok. Nije bitno da li je taj fond isao gore ili dole nedavno. Bitno je da se ocekuje u buducnosti da ima najbolji prinos za preuzeti rizik.

Da li razumes kako se racuna indeks i zašto je to prosek svih ucesnika na berzi? Da li pomaze ako pricam o klikerima? :) Ista je prica da li bili klikeri S i P ili bile akcije BB i AA.

@Prerija
Ovaj tvoj IPS izgleda kao odlicna početna tacka. Samo bih dodao par komentara.

> Objective 2: To have an annual income from my investments of at least $xy,000

Savetujem ti da ne ostavljas apsolutne cifre na forumima! Nikad ne znaš ko šta cita i ko šta zna o tvom pravom zivotu. Najbolje je pricati relativno u odnosu na platu (npr. „To have an annual income from my investments of at least half my salary”) ili u odnosu na ustedjevinu (npr. stavicu u akcije 70% para a ne $xyz,000).

> Asset Allocation: Maintain overall 65% stock + 35% fixed-income allocation

Nisi napisao kako ćeš ovo da menjas tokom godina.

> Rebalance yearly.

Kad ćeš da rebalansiras? Neki ljudi to rade svake godine na svoj rođendan. :) Da li ćeš zaista to moći da radis ako akcija skoce ili padnu znatno vise nego obveznice?

> Nisam napisao koji indeksni fondovi bi usli u izbor.

Prvo procitaj koji indeks koji fond prati. Razni fondovi prate razne indekse. Ako ti bas hoćeš onaj odnos CA:US:rest koji si napisao, onda će ti trebati tri fonda. Ali možda čak ima fondova koji ti nude World-CA. Sličan u Americi je VFWIX (Vanguard FTSE All-World ex-US) ili VEU (ako bas hoćeš ETF). Tako bi mogao da imaš dva fonda za „equity”, jedan za Kanadu, jedan za ostatak sveta. Uz to ti treba i neki „fixed income” fond. Na kraju krajeva, 3-4 fonda bi trebalo da je dovoljno za početak.

Drugo vidi koji fond ima koji MER, koliko je sigurno da će MER ostati takav u buducnosti (npr. Vanguard je poznat po tome sto smanjuje MER kako fond raste, dok neke druge kuce prodaje prvo 'jeftine' fondove sa manjim MER, ali kad dosta ljudi udje, onda kasnije povecaju MER). Zaista ne znam konkretne fondove za Kanadu, ali vidi pitaj na financialwebring forum. Verujem da će ljudi biti otvoreni da ti daju preporuke.

> Mislim da sam ogranicen na one koji TD banka ima.

Zašto mislis da si ogranicen na to? Da li tvoja firma zahteva da taj tvoj RRSP/401k bude u TD? Ili možeš sam da biras koju god hoćeš fondovsku kucu? Opet kažem, zaista ne znam konkretne predloge za Kanadu, ali se nadam da ćeš ti nauciti uskoro, pa da možeš da nam kažeš.

Eto za ove koji su iz Kanade: da li neko zna koji su indeksni fondovi dobri? (Da, da, znam da će masa ljudi da kaže da indeksni fondovi nisu dobri generalno, ali eto ako se već neko odlucio za indeksnke fondove, koji bi bili dobri?)

Hajde kad sam se već raspisao, da vidimo i za te boje flasa i kako to izgleda kad neko na berzi nešto „vidi”:

> Mi smo ko klinci sedeli ispred dragstora i kladili se kada radnik izadje iz drakstora kakve boje će imati pivsku flasu :) bila je opcija zelena ili braon.

Pretpostavimo da se vi niste direktno kladili jedan sa drugim (u dinare ili klikere ili cvrge -- kaže na http://vukajlija.com/cvrga da je to „Najčešća moneta - ulog dečačkih opklada”) nego da je kladjenje islo preko centralne kladionice („berze”) koja vam je naplacivala svaki put kad se kladite neku malu proviziju („brokerage fee”) radi usluge koju vam pruza da mogu da se nadju prodavci i kupci opklada. Pošto su braon flase bile cesce, u odnosu otprilike 19:1, tj. da je na 19 braon flasa u gajbici dolazila jedna zelena flasa radi „kontrole”, onda pretpostavimo i da su opklade bile takve da se na 1 dinar zarade na braon flasu mora dati N dinara za zelenu flasu. Recimo, ako ti kupis opkladu na N=19, onda ti stavis 19 dinara, a onaj koji ti prodaje stavi 1 dinar. Ako je flasa braon, ti dobijes svih 19,95 dinara (tj. 20 dinara minus 0,05 koje vam uzme „berza” proviziju), a ako je flasa zelena, onda ta druga strana dobije svih 19,95 dinara (opet provizija 0,05).

Naravno ako igras ovo sa nekim ko ne zna ništa o flasama piva, onda bi čak mogao i da ga ubedis da krenete od N=1 i da ti uvek kupujes braon flasu, ali bi on verovatno ubrzo uvideo da tu mnogo gubi :) i zahtevao bi da mu platis vise od N=1. Kad je N=19, onda je igra otprilike postena, jer ako flase zaista dolaze u odnosu 1:19, onda je cena fer.

E sad, pretpostavimo da masa vas klinaca tako igra sto kupuje i prodaje te opklade preko „berze” po nekoj ceni N koja može da se menja tokom vremena. Upravo je poenta ovog primera da se (proba da se) pokaze kako promena te cene odgovara informacijama koje cela „berza” zna.

Recimo da izadju dve zelene flase blizu jedna nakon druge. Ti možeš reci: uh, ja sam sad jako pametan i primetio sam pravilo da kad izadju tako dve flase, onda je verovatnoca da uskoro izadje zelena flasa znatno manja. Npr. neka izadju dve zelene flase upravo jedna za drugom: možda je prva zelena flasa bila poslednja u svojoj gajbici i druga zelena flasa bila prva u svojoj gajbici, pa će sad možda sledećih 19 flasa biti sve braon. Naravno, nije garantovano da će sve biti braon jer možda prodavci ne uzimaju flase redom sve iz jedne gajbice pa onda iz sledeće (ispod nje) nego možda imaju vise gajbica jednu pored druge pa onda uzimaju slučajno iz one koju prvu dohvate. Elem, poenta je da posle dve blizu zelene flase ti bi bio spreman da platis N>19. Možda bi se čak zaleteo da ponudis i N=100 ili N=1000 (mada je to naravno opasno jer nikad ne znaš da li npr. druga gajbica greškom ima dve zelene flase, pa tako posle dve zelene flase može odmah da dodje treca zelena). Ali verovatno bi cena isla navise dok se ne stabilizuje na N=30 ili tako nešto: možda bi ti prvo ponudio N=20, pa ako niko to neće, onda probaš N=21, pa N=22... dok se ne dodje do cene gde neko hoće da se kladi na zelenu flasu. Primeti jednu važnu stvar: da bi ti prodao/kupio opkladu, neko drugi mora da kupi/proda opkladu! Znaci, ovo nije kladjenje gde imaš „kladionicu” koja preuzima drugu stranu opklade i rizik da nešto ode gore ili dole. Ne, nego je ovo trgovina gde da bi ti prodao opkladu neko drugi mora da se „upari” sa tobom da kupi. (Tako i na pravoj berzi ako ti prodajes/kupujes pojedinacne akcije, uvek ima neko sa druge strane ko to kupuje/prodaje.)

Sad dolazi glavna poenta; ti bi mogao da kažeš: „uh kako sam ja pametan posto sam video pravilo da nakon što dodju dve zelene flase blizu, onda treca zelena flasa obično na dolazi blizu”. Ali, među onima sa kojima se kladis takođe ima jako, jako pametnih! Čak šta vise, oni imaju istoriju svih flasa koje su izasle u svojim kompjuterima. Oni isto imaju modele koji predvidjaju koja će boja da izadje i kako se ta verovatnoca menja. Kad ti mislis da si „video” nešto sto niko ne vidi, sansa je da masa ljudi to takođe vidi. Oni neće da se zalete na N=19 posle dve zelene flase (kao sto neće ni da krenu da igraju od N=1) nego će da cekaju da cena skoci do N=30 ili koliko je već bilo ocekivanje. Čak šta vise, njihovi kompjuteri, modeli i iskustvo su vrlo verovatno daleko veci/bolji nego tvoji. Ako ti ponudis N=30 i oni prihvate, vrlo je verovatnije da je ocekivanje zapravo oko 31 (tj. da si im prodao jeftino) pre nego da je 29 (tj. da si im prodao skupo).

Ti onda možeš da nadjes neko drugo pravilo, npr. možda nešto procitas u vestima. Recimo, sedis tako ispred dragstora i procitas u Politici da su rudari iz Zenice (http://youtu.be/6fP9_gL07Hw?t=5m24s) prestali pre par dana da kopaju braon rudu od koje se prave braon pivske flase (inače, nemam pojma od čega se prave braon ili zelene flase :). Ti sad znaš da se ocekuje vise zelenih flasa i krenes da se kladis sa manjim N, tj. da spustas cenu. Opet možeš reci „uh, kako sam pametan sto sam nasao ovu vest i odmah povezao sve to da manje braon rude znaci vise zelenih flasa”, ali poenta je sto tu istu vest čitaju i svi ostali na „berzi”, pa i oni to vide. Tako će i oni da krenu da spustaju cenu. Znaci, opet će berza naći neku „fer” cenu tako da je ocekivanje za zelene i braon flase otprilike isto na osnovu svih tih javnih informacija kojima svi raspolazu.

Naravno, ti možeš i da probaš nešto nelegalno, da koristis informacije koje nisu javne, recimo da budes u „dilu” sa prodavcem da ti nakon prodaje flase piva posalje SMS sa bojom, ali to je „insider trading” (bukvalno si dobio poruku od iznutar trgovine :). Za takve stvari se zavrsava u zatvoru.

Ti možeš i da radis razne druge analize da odredis tu cenu za N, npr. radis „fundamentalnu analizu” da vidis kako se i koje flase prave sada i da na osnovu toga odredis da li je neka cena N mala ili velika na trzistu, ili možeš da radis „tehnicku analizu” da pratis promenu cene i da na osnovu toga odredis da li da kupujes (recimo ako cena ide navise, onda i ti krenes da kupujes, mada ne znaš tačno zašto cena ide navise, ali kažeš: nema veze, ako ide navise, to znači da je neko ko „zna” odredio da će to da ide navise, pa i ja hoću onda da kupujem). Međutim, opet je poenta da šta god ti radio postoji i masa drugih ljudi koji to rade. Cena koja se formira na trzistu je ona za koju je ocekivani dobitak „fer” (u slučaju kladjenja taj dobitak je 0 minus troskovi provizije koju vam uzima „berza boja pivskih flasa”, ali u slučaju prave berze taj ocekivani dobitak je pozitivan, sto naravno ne znači da će i realizovani dobitak biti pozitivan svake godine).

U zakljucku, umesto da trosis vreme da pravis modele, pratis cene, analiziras izvestaje, čitaš vesti... možeš jednostavno da kažeš „investiracu u odnosu u kome market kaže da treba da se investira” (tj. u indeks!) jer su sanse da ja znam bolje od marketa jako male.

Nadam se da ovaj primer sa kladjenjem pomaze da se shvati to da kad ti nešto „vidis” i „znaš”, to isto „vidi” i „zna” i masa drugih ljudi i te informacije su verovatno ukljucene u cenu. Vrlo je mala sansa da ti vidis i znaš nešto sto market ne vidi i ne zna. Ako ti dobijas (tj. budes iznad indeksa za X dolara), ko je onda sa druge strane tvog trejda (tj. ko će biti ispod indeksa za tih istih X dolara)?

Za kraj, kad smo već kod kladjenja, i posto se secam da je ovde bilo nekih Grobara, ne znam da li je iko od vas isao na Istok JNA. Tamo je bilo opasno kladjenje :), naročito blizu severo-istoka. Da ne pominjem sad imena, ali tamo se moglo kladiti na šta hoćeš, ne samo „dosadne” stvari kao krajnji rezultat nego vrlo aktivne stvari tokom cele utakmice: (ko će imati) prvi korner, (ko će imati) prvi aut, sledeći korner, zuti karton... Ako znate ljude koji su saldirali te opklade, to vam je bila prava berza i market... i bilo je daleko drustvenije nestetno nego danasnje kladionice po Srbiji (jer se kladio manji broj ljudi i jer su provizije za saldiranje bile znatno manje nego sto kladionice uzimaju danas).

@Prerija
> MER je 1.06%, znam mnogo je ali bolje je od 2.4% koje trenutno imam.
Da, 1,06% je svakako bolje nego 2,40%! Ali zašto ne uzeti neki od onih fondova koji su ispod 0,5%? Nema potrebe da zuris da ovo prebacis sutra. Pošto je investicija na 15-20 godina (i to je samo dok akumuliras, a posle toga ćeš to još trositi par decenija!), možeš da potrosis 15-20 dana da vidis gde je najbolje da otvoris nov racun. Čak šta vise, ako hoćeš da stavis sad dosta para, možeš čak i da gledaš koji se ETF-ovi nude u Kanadi.

> Šta još gledamo? Sektore, Top kompanije u njemu?
Pogledas u „prosceptus”-u šta piše koji indeks prate. Za te fondove u Kanadi koji prate americke indekse, verovatno je nešto tipa S&P500 ili „total stock market”. Takođe treba i da vidis da li su im rezultati denominirani u CAD ili u USD.

> Za grafike znam da to negledamo.
Da, nema potrebe da gledaš kakva je nedavna istorija kad ionako ne investiras u istoriju nego u buducnost. Ono sto ti je bitno je da li će fond u buducnosti dobro pratiti indeks i da li će im MER ostati mali sa sansom da se još smanji.

Je li neko citao „Profesorovo” pogresno racunanje kamate na temi „Ulaganje na burzu sa Margin ili RRSP racuna”? :(

> Kakva je prica sa small cap indexed funds?
Koliko dugacak odgovor hoćeš? :) Mogao bih o tome stranice pisati. Ukratko, preporucujem ti da za sada ne ulazis u to nego da investiras nešto jednostavno, kreni od 3-4 indeksna fonda (jedan CA akcije, jedan ili dva US i „rest” akcije, i jedan obveznice).

Kad naucis vise, možeš da vidis da li želiš da podelis neke od tih akcija dalje na „small/large”, „value/growth” ili šta već. Ideja toga je da je ocekivana zarada na akcijama manjih kompanija veca nego ocekivana zarada na akcijama većih kompanija, ali kao sto odmah možeš i da pretpostavis, i rizik je takođe veci! Isto tako, ocekivana zarada na takozvanim „value” kompanijama je veca nego na „growth” kompanijama, mada se oko toga svi ne slazu. Poenta je da ako ti ocekujes da će indeksi tih „small” i „value” kompanija ići vise nego indeks cele berze, onda možeš da ulozis proporcionalno vise u indekse takvih kompanija. Recimo u Americi taj S&P500 indeks (koji prati taj fond sto si gore naveo) ima oko 75-80% „marke cap” cele berze jer se sastoji od samo 500 najvecih kompanija. Ostalih par hiljada kompanija nisu u tom indeksu, no indeks cele berze ide prilično slično kao i S&P 500 indeks. Ako neko želi da prati celu berzu, može da uzme 1) jedan indeksni fond koji prati celu berzu (npr. VTSMX) ili 2) dva fonda (jedan koji prati S&P500, npr. VFINX, i jedan koji prati sve ostalo, ne znam napamet tiker i mrzi me da guglam :) u odnosu 75:25. A ako neko želi da „overweight” manje akcije, može to da menja, pa da uzme dva fonda (S%P500 i sve ostalo) u odnosu, recimo, 50:50. Kažem ti, možeš o tome vise da vidis kasnije. Kreni od jednog fonda, sto sirokodiversifkovanijeg (barem S&P500 ako ne i cela berza), pa onda posle možeš da vidis da li ćeš da delis. Ako su ti pare na „tax protected” racunu (kao 401k ili IRA u Americi, a verovatno i slično je za RRSP i TFSA u Kanadi), onda možeš da pravis te promene bez da ti utice na porez. Ako su ti pare na „taxable” racunu, onda će da utice na porez pa treba bolje planirati unapred.

> Gledam ovaj Vanguardov US small cap https://personal.vanguard.com/us/funds/snapshot?FundId=0937&FundIntExt=INT

Kao sto rekoh, mislim da za tebe kao početnika nema potrebe da to gledaš. Ali ako hoćeš da čitaš kako ja lično investiram, mogu ti reći da imam to („overweight” u odnosu na market). Prvo, fond koji si naveo nije samo „small cap” nego „small cap value” (ti si izostavio reč „value” koja je prilično važna u naslovu), sto će reći da ne samo da bira akcije manjih kompanija nego i akcije „value” kompanija (sto otprilike znaci akcije kompanija koje su u problemima i koje mogu da bankrotiraju ali mogu i da dosta skoce). Drugo, ti si naveo ETF a ne tradicionalan fond. Ovaj ETF ima tiker VBR. Tradicionalan fond koji prati to isto ima tiker VISVX: https://personal.vanguard.com/us/funds/snapshot?FundId=0860&FundIntExt=INT Ako pretrazis moj post gore (Ctrl+F ili, za Stefa kao velikog Epl fana, Cmd+F :), videces da sam ja pomenuo da lično investiram u VISVX. (Ako ćemo bas da budemo precizni, imam tu Admirala, ali to na $10k nije „big deal” kao sto je svojevremeno izvesni forumas Nintendo ima nekoliko Admirala kad su bili na $100k.) No rekao sam i u tom postu gore da sa jedne strane ne bih da komplikujem početnicima o tome šta je „small” i „value”, a sa druge strane hteo sam da navedem iskreno koje fondove imam da ne bude posle „Orisni nikad nije rekao ništa konkretno”. *ebote, ja godinama pricam jednu te istu pricu i mene uvek cudi kad neko kaže „nema ništa konkretno”. Ceo moj IPS je sasvim konkretan mada ima dva pasusa! I možeš naći na forumima gde se ne brisu stari postovi da je moj IPS bio isti i pre godinu i pre 3, 5, 7, 9... ili koliko su ti postovi tamo. Elem, gde smo bili stali? Kod toga da ja kroz VISVX ulazem vise u „small value” nego sto im je „market cap”. Ako hoćeš, mogu ti ostaviti svoje lične procente, ali ne verujem da bi oni tebi sada bili korisni ili bitni. Hajde ti prvo odluci koji se fondovi nude u Kanadi i kako hoćeš da krenes nešto jednostavno, pa možemo posle da vidimo nešto komplikovanije. Ja sam ti na berzanskim forumima na srpskom bio već godinama i verovatno ću biti tu još par godina (osim ako „ne planiram da umrem”, sto je već neku drugu temu, ali posto se interesujes za investicije, nadam se da si sredio svoje ostale finansije: zivotno osiguranje, „emergency fund”, nekretnina...).

> Sad sam pogledao moj trenutni fond i on ima odnos akcije/fixed income70/30, znaci imam 70% para na berzi.

Ma nije problem 70:30. Nego meni onaj MER od 2,4% „bode oci”. To je 2% vise nego ovaj indeksni fond koji si naveo, ali već znamo da planiras da uskoro to promenis...

> Napravicu listu index fondova sledeće nedelje pa ću kontaktirati banke sa kojima poslujem da vidim šta i kako.

Kad kontaktiras banku, oni će možda/verovatno probati da ti prodaju svoje fondove. Možeš da pitas „Mogu li kod vas da kupim fond XYZ? Ako ne, onda ništa. Ako da, onda hoću da pricam.” Ili možeš da pitas „Razmišljam da kupim fond XYZ; može li to preko vas?” Onda oni krenu da ti pricaju kako su njihovi fondovi bolji od XYZ, kako oni imaju „iskusne menadzere”, krenu da ti crtaju grafike, pricaju da ako hoćeš da udjes u indeksni fond time si osuđen na prosek dok njihovi menadzeri uvek pobedjuju berzu... Ako ti je interesantno da vidis kako ide cela ta prica, vidi da pricas sa njima. Možeš ih pitati i u vezi MER, zašto je njihov veci. (Tu će verovatno reci kako oni placaju najbolje menadzere da rade najbolje analize ne bi li pobedili market. :) Samo ih nemoj pitati ko će da gubi ako će oni da pobedjuje indeks. Nema mnogo koristi od toga da ti njih pokusas da ubedis da su indeksni fondovi bolji od toga sto banka nudi. Nego jedino možeš da vidis kako to oni pokusavaju da tebe ubede da su njihovi fondovi bolji i da vidis šta je to onda pogresno u tom njihovom objašnjavanju. Ja sam bio tako pricao sa par „finansijskih savetnika” pre 'sto' godina kad sam kretao u investiranje. Za neke price nisam odmah ni shvatao šta je pogresno od toga sto mi pricaju, nego sam tek posle to analizirao. Ali nekad je bilo nešto korisno i od njih da se cuje, npr. razlike za IRA i Roth IRA.

> Danas sam supruzi ispricao malo o investiranju i šta mislim da uradim.

Da, to je dobra vezba da vidis da li si razumeo plan ako možeš da ga objasnis nekom drugom, da vidis da li se ta druga strana slaze, i da ona zna šta da radi ako dodje do onog najgoreg da mora sama da investira. Ako je ne zanima sad da ulazi mnogo u to, barem možeš imati jednostavan IPS koji može da prati i neko ko se mnogo ne razume.

> nemam je napisan will. To bi morao da uradim.

Ne znam kakav je zakon u Kanadi, ali da, bilo bi dobro da imaš „will” i verovatno „durable power of attorney”. Knjiga koju preporucujem za generalne finansije je „Smart and Simple Strategies for Busy People” od Jane Bryant Quinn. Ali možda ima neka još bolja knjiga za Kanadu; pretpostavljam da bi FinancialWebRing forum znao o tome.

Sve najbolje... u slučaju da ja odem na Novi Zeland ponovo... ili da moji moraju da otvore moj „will”.

@malimx6
> ostavlja link za fond koji u prvih 10 akcija su google i apple ako nije siguran da bi ih kupio pojedinacno?

Da, ne bi kupio pojedinacno samo jednu akciju ili mali broj akcija nego želi da kupi sto veci broj akcija,

idealno sve koje pokrivaju indeks. Razlog zašto ne uzimati manji broj akcija je sto to samo povecava rizik bez

da povecava ocekivanu dobit. Ja i dalje ne znam da li ti razumes da je indeks prosek svih ucesnika na berzi.

Bez toga je teško objasniti bilo šta drugo. Ali evo da probam da objasnim zašto je teško raditi „stock

picking”, tj. birati samo neke akcije iz indeksa i ocekivati da ćeš imati bolji rezultat od indeksa. Molim te

da procitas ovo dole u detalj i da potvrdis da li si razumeo (ili ako nisi razumeo, šta je nejasno).

Pretpostavi da neka berza ima 5 akcija, A, B, C, D, E. (Naravno prave berze imaju hiljade ili stotine akcija, ali 5 je dovoljno za primer.) Pretpostavi i da sve akcije trenutno kostaju $10 i da imaju isti „market cap”, tj. da sve kompanije isto vrede. (Naravno na pravoj berzi kompanije vrede razlicito, ali poenta će biti ista ako pretpostavimo da vrede isto, jedino će racun biti jednostavniji.) Pretpostavi da želiš da ulozis $1.000 na tu berzu.

Scenario 1: Jedan način da ulozis u tu berzu je da podelis pare na iste delove na svih 5 akcija, dakle svaka akcija po $200. (To bi bilo kako indeks kaže trenutno jer smo pretpostavili da sve kompanije isto vrede.)

Scenario 2: Drugi način je da biras samo jednu ili par akcija za koje ocekujes da će da skoce vise od indeksa. Recimo da ti nisi siguran da odaberes samo jednu akciju koja će bas da skoci nego odlucis da podelis svoje pare u dve akcije, u svaku po $500.

Pretpostavimo da indeks skoci 12% za godinu dana, znaci sa $50 na $56. Na pravoj berzi neke akcije skoce dosta preko indeksa, neke skoce malo preko indeksa, mnoge budu slične kao indeks, neke budu malo losije, a neke budu mnogo losije. Ono sto obično biva je da jako mali broj akcija skoce znatno preko indeksa i to su one koje vuku ceo indeks navise. Neka u nasem primeru jedna akcija skoci dosta vise, npr. B skoci sa $10 na $20, a ostale četiri (A, C, D, E) neka padnu sa $10 na $9. Time sad sve akcije vrede 20+4*9=56. Ta jedna B je otisla +100% gore, a ove ostale su pale po -10% dole. Cela berza je u proseku otisla +12% gore. (Da li ti je jasan ovaj racun? Ako nije, ne znam koliko možeš pratiti ostalo!)

Scenario 1: Da si ti ulozio u svih pet akcija podjednako, imao bi na kraju godine +12% vise para. Četiri akcije bi ti vredelo $180 (jer su sa $200 pale po -10%), a ta B bi ti skocila na $400 (jer je sa $200 skocila duplo), te bi ukupno imao $400+4*$180=$1.120.

Scenario 2: Pitanje je sad da si ti bio odabrao dve od tih pet akcija na početku godine (i da nisi ništa vise trgovao), koje bi iznose imao na kraju godine?

Prvo, ako si imao znanja/sreće da odaberes B i još jednu akciju, onda si dobro prosao i iznad indeksa si. Imaš $1.000 na akciji B (jer je ona otisla duplo gore) i imaš $450 na toj nekoj drugoj akciji koju si bio odabrao (jer je pala sa $500 na $450). Znaci, imaš $1.450, sto je +45%, dok je berza otisla gore samo +12%.

Drugo, ako si imao neznanja/nesrece da odaberes dve akcije koje nijedna nisu B, onda si loše prosao i ispod indeksa si. Imaš $450 na svakoj od tih akcija, sto znači da ukupno imaš $900, sto je -10%, iako je berza otisla gore +12%.

Možeš li da sracunas kolike su sanse da imaš akciju B i još jednu, a kolike da imaš dve akcije koje nisu B? Opisacu koliko je to, ali razmisli prvo sam.

Pošto biras ukupno dve akcije od pet, možeš da ih odaberes u 10 parova: A+B, A+C, A+D, A+E, B+C, B+D, B+E, C+D, C+D, ili D+E. Od toga 4 para imaju B u sebi: A+B, B+C, B+D, B+E. Ostalih 6 parova nemaju B: A+C, A+D, A+E, C+D, C+E, D+E.

Znaci, ako biras dve od pet akcija, tebi su sanse 40% (4 od 10 parova) da imaš +45% zaradu i sanse su 60% (6 od 10 parova) da imaš -10% gubitak. Naravno, ako si birao samo jednu akciju, onda su ti sanse 20% (1 akcija, B, od svih pet) da imaš +100% zaradu i sanse su ti 80% (4 akcija od svih pet) da imaš -10% gubitak. U svim tim slučajevima je berza otisla +12%.

Ti možeš vrlo jednostavno da investiras da imaš taj prosecan rezultat (kupi indeksni fond). U nasem primeru taj je prosek bio +12%, ali na pravim berzama taj prosek može godisnje da bude i veci (recimo, do +50% ili čak i vise) a može i da bude znatno manji (recimo, negativan do -50% ili čak i manje).

U ovom primeru sam bio stavio 5 akcija da bih mogao da izlistam sve parove. Ali na pravoj berzi, kao sto rekoh, ima stotine ili hiljade akcija. Tvoja sansa da odaberes pobednike značajno ide dole. Recimo da je situacija slična kao sto sam opisao, ali da ima 10 akcija umesto 5 i da je jedna od 10 ode duplo gore, a ostalih 9 padnu -10%. Tada bi cela berza/indeks otisla gore +1% (posto bi jedna akcija bila na $20, a ostalih 9 na $9, sto je ukupno 20+9*9=101, odnosno 1% vise od $100). Ako ti biras dve od tih 10 akcija, tebi bi tada sanse bile 20% (9 od 45 parova) da imaš +45% zaradu i sanse bile 80% (36 od 45 parova) da imaš -10% zaradu. Ako bi birao samo jednu akciju, onda bi ti sanse bile 10% (1 od 10 akcija) da imaš +100% i sanse bi bile 90% (9 od 10 akcija) da imaš -10%.

> treba prvo nauciti kako uraditi analizu kompanije... i na osnovu toga ulagati.

Naravno sad ti možeš reci kako ćeš ti razviti odličnu moc analiza kompanija i trzista i kako ćeš ti uvek birati pobednike poput B. Ali sanse za to su ti vrlo vrlo vrlo male. Jer zapamti: svaki put kad ti zaradis jedan dinar preko indeksa (ne jedan dinar preko nule nego jedan dinar vise nego sto bi zaradio da si investirao u indeks), neko drugi mora da izgubi taj jedan dinar ispod indeksa (znaci, taj koji gubi može i dalje biti pozivitan u odnosu na nulu, ali ima manje para da ga je jednostavno investirao kroz indeks). Da li ti zaista mislis da možeš uvek birati jednu od malog broja kompanija (u nasem primeru kompaniju B) koja će da skoci daleko vise od proseka?

@stef
> Pa ja nikog ništa ne savetujem da kupuje.

Otkud sad to? Zar nisi ti radio kao prosvetitelj među Srbljem gde su tvoja pisanja o investiranju čak bila koriscena kao udzbenik u nekim skolama? Zašto je sad tako teško objasiti ovde tvoj plan i način investiranja?

Eto ti si podelio pare pa investiras i u Kanadi i u Americi i u Srbiji (?!) i drugde. Možeš li barem da objasnin kako treba da se odredi taj odnos? Koliko para bi neko iz Kanade trebalo da stavi u Kanadu, koliko u Ameriku, koliko u Srbiju, a koliko u ostale zemlje (ukljucujuci i Novi Zeland koji ima sume)?

> Šta ja sad nekog da ubeđujem..

Ne moras nikoga da ubeđuješ da je tvoj način dobar. Samo nam objasni kako si ti tačno sracunao te odnose, pa ćemo mi da vidimo da li to nama odgovara ili ne. Inače, ako ne možeš/želiš da objasnis svoj način investiranja, onda tvoja tvrdnja „ja uvek pobedjujem indekse” gubi na kredibilnosti.

Jedini razlog da ne objasnis svoj „sistem” bi bio da kažeš da ne želiš da ti neko drugi ukrade sistem. To je još jedna prednost investiranja u indekse sto nema ko šta da ukrade. Kad ja investiram u indekse, meni je svejedno hoćeš li ti isto investirati u indekse ili ne. Ja ne dobijam ništa vise ili manje time da li ti aktivno trgovao ili time da li ti pasivno investirao kroz indekse. Meni je lično svejedno.

Pošto od tebe ima koristi na ovom forumu, meni je iskreno drago ako ti možeš da pobedis indeks! Kad ti pobedjujes, neko drugi gubi. Možda su to proverbijalne „japanske domaćice”, ali sto da se njihova zarada ne preliva tebi. Kad ti imaš vise, deo tvojih para zavrsi u Srbiji, pa to pomaze mojima tamo. Od japanskih domaćica nemam bas mnogo koristi; možda bih od japanskih domaćina imao vise koristi.

@malimx6
> razumijem ja da je index prosjek.

Okej, onda razumes i da za svaki dolar koji neko zaradi preko indeksa, neko drugi izgubi jedan dolar. Ako sledeći put neko na forumu napise da to nije tako, kaži im da grese i objasni im zašto to jeste tako.

> kad kažem da ne znam ništa o njima, ne znam koji su dobri I idu gore trenutno.

Kakve veze ima koji indeksi idu gore trenutno? Da li pricas o tome da ima nekoliko indeksa, pa ne možeš da odlucis koliko para da investiras u koji? Ili pricas o tome da nisi siguran hoće li indeksi skociti, pa ne znaš da li da sad investiras u indeksni fond ili da cekad da to uradi kasnije? Savet za ovo drugo ti je da niko ne može predvideti kad će indeksi ići gore ili dole. Najbolje ti je da napravis svoj dugorocni plan investiranja (npr. krenes od 65:35 i smanjujes to za po jedan procenat svake godine) i da ga se pridržavas bez obzira da li indeksi nedavno isli gore ili dole, da li ti ocekivao da će u skorijoj buducnosti ići gore ili dole, da li se pricalo na vestima da će biti ovoga ili onoga, da li se pisalo na forumu da će biti rasta ili pada...

> ako pogodis onu kompaniju koja ide gore najviše da ćeš zaraditi vise od indexa, to je ocigledno.

Da, ali isto tako treba da bude ocigledno da je vrlo vrlo teško pogoditi koja će to kompanija da ide preko indeksa! Tvoje sanse da na duzi rok budes bolji od indeksa su prilično male tako da ni ne treba da trosis vreme/novac kad to kad živis u Kanadi i možeš jednostavno da investiras kroz indeksne fondove.

> teme ... gdje se svadjate ti I Taurus

Sa njim ne diskutujem posto vredja ucesnike ovog foruma. Da je neke moderacije ovde, on bi trebalo da ima BAN! Cudi me da niko od ostalih forumasa ne osuđuje njegove vredjanje. Ja sam u proslosti često osuđivao one koji su vredjali, čak i kad su vredjali tog istog koji sada mene vredja.

> svako ima svoju tacku gledista.

Slazem se. Neko misli da se Zemlja okrece oko Sunca. Neko misli da se Sunce okrece oko Zemlje. Svako ima svoju tacku gledista.

Preleteo sam malo preko starijih postova na ovoj temi i vidim sad ovaj uzas. :(

@malimx6 napisao „12. novembar 2013. u 18.04”:

> Evo sad sam u minusu sa LOR.TO. Usao sam u pogresan cas... na 85c. Sad je ~70c.

Sad sam pogledao i vidim da je ova akcija pala na 55c, samo juče -8c (-12,70%). :( Nadam se da nisi na velikom gubitku!

Ponekad mislim da bi ovaj podforum totalno trebalo ugasiti. To bi bila najveca korist za finansijske diskusije na srpkom jeziku. Da ovoga nema, mislim da bi manji broj ljudi pravio ovakve greške. Možda gresim. Možda bi oni i tada nasli neki drugi „pouzdan” izvor informacija, npr. Agora forum (ma šta to znacilo; nisam nikad isao tamo, ali sam čuo da se to ime pominje ovde). Ali barem to ne bi bilo na srpskom nego na engleskom jeziku. Zašto iko ovde misli da bi saveti na srpskom bili bolji nego saveti na engleskom?!

Nemam snage vise ni da čitam. Možda treba opet da odem na Novi Zeland, ali eto hajde da ispratim šta će Prerija da uradi posle 6 meseci odlucivanja...

@norijega
Jesi li omasio temu? O cemu je taj link?

Pretpostavljam da je taj RESP racun sličan kao 529 u Americi. To znači da pare možeš da vadis samo za skolovanje, inače placas penale za vadjenj tih para. Kad ti kažeš da ti je horizont 8 i 12 godina, da li to znači da jedno dete polazi na fakultet za 8 godina (i onda još studira 4) a drugo dete za 12 godina (i onda još studira 4)? Ili pricas samo za jedno dete? Ako neko ima vise dece, da li svako dete imaš svoj RESP, ili roditelji imaju samo jedna RESP koji može da se koristi za bilo koje dete?

U svakom slučaju, posto RESP ulazes na kraci rok nego penziju (ti si pominjao 15-20 godina) i posto RESP trosis brze nego penziju (RESP za 4 godine a penzija traje dok si ziv i onda deca naslede :), RESP treba da ima znatno manje akcija i znatno vise obveznica, a čak i obveznice treba prebaciti na „money market” fondove (kojima ne može da padne glavnica, barem ne lako) ili GIC kako se priblizi početak trosenja.

Meni 70:30 izgleda prilično agresivno za jedan RESP koji ćeš trositi za 8-12 godina i drugi RESP koji ćeš trositi za 12-16 godina. Lično bih to smanjio na nekih 40:60 i godisnje možda po još 2% manje akcija, a od obveznica bih kupovao „money market” i GIC (opet, ne znam šta je tamo najbolje za Kanadu, mada za Amerike mogu da preporucim neke fondove za to). Steta je ako ne možeš pare koje preostanu na jednom RESP da koristis za drugo dete.

Vidi za pravila za RESP. U Americi taj 529 može da se prebacuje sa jednog deteta na drugo, sa roditelja na dete, sa deteta na roditelja, čak i na unucad.

Što se tiče saveta za investiranje, najbolje ti je da se edukujes i da sam donosis odluke. Ne treba mnogo vremena za to. Ne veruj meni, ne veruj forumima, nego procitaj neke dobre knjige, pa sam odluci.