StepaStepanovic
(technician)
20. decembar 2011. u 01.38
11%u decembru mesecu je palo. Manipulacija kao i svim drugim na berzi. Mislim da je eto toliki procenat „naduvano” zlato. Sad je „cista” vrednost zlata.
Jedno je sigurno. U 2012 48 država u USA će morati da sredi kasu ( budget balance ). Prakticno znaci, sama ne moze da stampa pare, mora da ili otpusta ili da ceka milost federacije. Milost znači da ionako prazna federalna kasa se još vise zaduzuje ili stampa pare. Zlato kao lakmus papir, pratice to...
Ako budu rezali, neće doći do velikog skoka , tu negde oko 10-20% a u suprotnom „pomozi boze”
rizling
22. januar 2012. u 12.13
Злато откупљују и у соларијумима, фризерајима...
Ажурирано пре 1 дан 21 час
Oткуп злата на црно узео је маха, а преварантима нико и не покушава да стане у крај. Грам овог драгоценог метала тренутно на тржишту кошта од 1.700 до 2.000 динара, у зависности од тога ко је купац. „Златар с бандере” плаћа га 1.700, у златарским радњама цене га 1.900, док у неким мењачницама иде до 2.000 динара.
Enlarge
Како нам стандард пада, злато се све више врти на тржишту. Нажалост, све се одвија накарадно и највише вајде имају они који са златом ама баш никакве везе немају. Док грађани притиснути немаштином продају породичне драгоцености годинама чуване да би платили рачуне и измирили кредите и док златаре таворе, додатни профит остварују власници мењачница, фризерских салона, соларијума, продавница мобилних телефона... Па чак и они који нису предузетници и немају регистроване радње већ се само добро сналазе у простору у који не залазе закон и државне институције, па су просто полепили огласе по бандерама или их дали у новине.
Елем, откуп злата на црно узео је маха, а преварантима нико и не покушава да стане у крај. Грам овог драгоценог метала тренутно на тржишту кошта од 1.700 до 2.000 динара, у зависности од тога ко је купац. „Златар с бандере” плаћа га 1.700, у златарским радњама цене га 1.900, док у неким мењачницама иде до 2.000 динара. Како смо чули од саговорника из златарске бранше, они што га нелегално откупљују, продају га у иностранству по 24 или 25 евра. Дакле, у овом илегалном ланцу на сто грама зарада је и 900 евра. Мало ли је? Поставља се и питање зашто би неко продао своју робу по цени нижој од оне коју нуде регистровани златари. Па зато што је тако једноставније јер га лажни, новопечени јувелири купују без икакве провере – не занима их да ли накит доносе малолетници и сумњиви продавци, не проверавају личне карте... С друге стране, прави златари сумњају да се они који плаћају више од њих не либе ни „подешавања” ваге.
– Много је оних који су у протеклу годину-две ушли у овај посао. Наиме, очекује се да ће цена злата на берзама расти, што због настојања да се изађе из нестабилних валута, што због чињенице да су источне економије у офанзиви и купују слободно злато на тржишту. Рецимо, на светским берзама овај је метал лане „отишао” 30 посто. Килограм чистог злата сада је 41.800 евра – прича за наш лист председник Удружења златара Нови Сад Жељко Јовишић.
Међутим, у Србији је проблем нелегалан откуп и то што црним каналима злато излази из земље и иде у Турску или неке западне земље, наглашава наш саговорник, уз оцену да је то погубно и за златарску струку и за државу.
– Ми злато, односно сировину, купујемо само од грађана јер га ни као регистровани произвођачи не можемо купити, рецимо, у Народној банци Србије или некој агенцији. У европским земљама није таква пракса. Иначе, по Закону о контроли предмета од драгоценог метала искључиво златари, то јест радње регистроване за производњу накита од племенитих метала, могу се бавити откупом – указује Јовишић, уз упозорење на то да нелегална трговина може довести до тога да злато постане дефцитарна сировина. – Грађани који продају злато обично то раде само једном јер углавном имају тек покоји комад накита чуван у кутијицама.
Његова су очекивања да ће све више правих златарских радњи бити затворено. А реална слика о томе колико је новооснованих а колико закатанчених дућана не може се стећи на основу званичних података јер, како кажу у Дирекцији за мере и драгоцене метале, заинтересованост за овај занат расте, али међу мењачима, фризерима... Тако сад имамо апсурдну ситуацију да је производња све мања а потрага за машинама све већа. Јер, у ову је делатност лако ући: купује се половна опрема, није потребан велики простор, не тражи се ни златарска диплома.
Златари окупљени у новосадском удружењу ишли су због овог проблема на више адреса, али по нашем старом лошем обичају, упали су у врзино коло ненадлежности, тако да је све остало на речима. Такође, много је папиролошких заврзлама и високих царинских дажбина када је у питању спољна трговина. Штета ће бити ако тако остане јер су, како кажу наши саговорници, за сарадњу и инвестирање у Војводини биле заинтересоване италијанске и друге компаније, али су одустале због комликованих прописа и процедуре.
С. Глушчевић
Шверц цвета
Прошле године драматично је повећан шверц злата, указују у Управи царина, наводећи да је за целу 2010. откривено пет килограма злата у кријумчарењу, а од почетка до децембра прошле године чак 80 килограма. Илегални пут води злато из Србије у Турску и Хрватску као ломљено и претопљено, а одатле се враћа као златан накит.
Вредност откривеног кријумчареног злата износи 2,5 милиона евра, што је више од вредности легално увезеног и извезеног злата заједно.
