Ko radi taj zgresi,

tako da u naslovu trebalo bi stajati

„downgrade”.

Realista,

„spekulanti sa berza” diktiraju terendove,

i oni uglavnom igraju na faktor iznenadenja,

tako po meni, teško je reci, kojim smerom će ići berza?

Orisni, ponekad sam ovde mogao procitati primjedba na tvoj racun,

ali ja se slazem sa tobom, da jedino edukacijom, tj. preko knjiga,

možemo proširiti znanje. To je najtezi put, ali i najbolji put.

Porfesore reko bih da nepostoji moderno i da tako kažem staro investiranje, već dobro i loše.
Osnovne odlike dobrog investiranje su uvek ostale iste.

karabaya(zabusavam)
Ne mislim da nam za ovo treba bilo kakva knjiga, svi znamo šta se desava i treba reagovati brzo i u pravom smjeru a knjige za ovu situaciju još nisu napisane.
_____________________________________________________________________

Ko ulaze na berzu mora znati da se suocava sa „profecionalcima” koji su spremni na sve da ti uzmu pare.
Ja bih berzu slikovito opisao:
„Kod ulazis na berzu, je kao da ulazis u bazen pun morskih pasa” :)

Verujem i da postoje i knjige na temu varanja na berzi, zašto ne.

Šta se desilo posle „downgrade”,

nakon nekoliko sedmica dogovorenog pada stock-ova od velikih igrača,

evo 1-2 sedmice akcije rastu, a u biti ništa se nije promenilo.

Znaci na berzama ne vladaju nikakvi zakoni ponude i potraznje,

već zakoni dogovara velikih igrača, koji traže sve moguće nacine da

sto vise zarade.

Nezaposlenost u SAD gora od zvanične statistike
Komentara 3 .0. ..Stanje američko tržišta rada je gore nego što bi se moglo zaključiti iz zvanične stope nezaposlenosti od 9,1 odsto. Oko 14 miliona nezaposlenih Amerikanaca koji traže posao, imaju konkurenciju u još 8,8 miliona onih koji rade, ali ne puno radno vreme.

Kada se narudžbine kompanija povećaju, poslodavci će radije produžiti smene onima koji već rade skraćeno radno vreme, nego što će zapošljavati nove radnike.

Neki proračuni govore da, ukoliko bi poslodavci koji su posle recesije smanjivali radno vreme, obnovili raniji obim poslovanja, to je dovoljno radnih sati za 950.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom. A ne bi morali da zaposle nijednog novog radnika.

Pored toga, u konkurenciji za radna mesta je i oko 2,6 miliona Amerikanaca koji su u vreme ekonomske krize jednostavno prestali da traže posao, pa se i ne ubrajaju u statistiku.

Kada se situacija promeni, i oni će se uvrstiti u nezaposlene, pa će se stopa nezaposlenosti povećati. Situacija je sada takva da bi za spuštanje stope nezaposlenosti u SAD na istorijsku normu od oko pet-šest odsto, mogle biti potrebe godine.

Kongresna kancelarija za budžet je procenila da će ta stopa biti iznad osam odsto do 2014. godine, a Bela kuća predviđa da će i iduće godine ostati na oko devet odsto. Svi zajedno - 14 miliona zvanično nezaposlenih, sa onima koji rade skraćeno radno vreme i onima koji su prestali da traže posao - predstavljaju 16,2 odsto radno sposobnog stanovništva.

U zdravoj ekonomiji, ta stopa bila bi ispod 10 odsto, ali od kako je zvanično završena poslednja recesija pre dve i po godine, ta stopa u SAD je 15 i više odsto. Neke grupe su u tom broju nesrazmerno predstavljene: puno radno vreme nema više od 26 odsto crnaca, skoro 22 odsto Latinoamerikanaca, ali manje od 15 odsto belaca. Tu, takođe, spade više žena nego muškaraca.

Za svako novo radno mesto u SAD u proseku konkuriše 4,5 nezaposlenih. U zdravoj privredi, taj prosek je oko dva.

Jednom recju, kriza se nastavlja, još najmanje dve godine.

Amerkanci trenutno ratuju u Iraku i Avganistanu, a imaju svoje vojne baze u velikom broju zemalja, sto prestavlja veliki financijski teret za USA.

Barak Obama se juče obratio naciji sa travnjaka ispred Bele kuće da bi joj formalno saopštio ono što je, zahvaljujući njegovim saradnicima i njihovoj saradnji sa medijima, već unapred znala: na koji način namerava da uvede fiskalni red u Americi.

U ovom slučaju kako da se u idućih 10 godina budžetski troškovi smanje za oko 4.000 milijardi dolara.

„Vreme je da Vašington počne da živi prema mogućnostima”, poručio je.

Ovo je njegov četvrti ovogodišnji program sa istim ciljem. Prethodna tri nisu dobila prolaz u sučeljavanju sa čvrstim frontom odbijanja republikanske opozicije u Kongresu, koja ima većinu u Predstavničkom domu, dok njegove demokrate imaju malu prednost u Senatu.

Zbog toga je neizvesna sudbina i najnovijeg predloga, pre svega zbog činjenice da sadrži i elemenat povećanja poreza, odnosno ukidanja dosadašnjih olakšica za najbogatije zemljake, kao i izmenu nekih poreskih stopa izglasanih tokom mandata njegovog prethodnika, republikanca Džordža Buša.

U kojoj meri je najava oštrijeg – a po Obami „pravednijeg” oporezivanja – dočekana „na nož” kod američkih konzervativaca, pokazuje izjava kongresmena Pola Rajana, člana Budžetskog komiteta Predstavničkog doma, koji je Obamin predlog okarakterisao kao „klasnu borbu”.

Po njemu, promene poreskih pravila će „uneti dodatnu nestabilnost u sistem, povećati neizvesnosti i usporiti otvaranje novih radnih mesta”.

Obama je porekao da je reč o „klasnoj borbi”, već da je u pitanju „matematika”. Iz budžetske krize, kako je izneo, ne može da se izađe samo kresanjem troškova, već je neophodno povećati i prihodnu stranu. U pomoć je pritome pozvao i Džordža Vašingtona, prvog predsednika SAD, citirajući ono što je on svojevremeno govorio o oporezivanju kao neprijatnoj nužnosti.

Zarekao se i da neće potpisati nijedno zakonsko rešenje o smanjivanju deficita ako u njemu ne bi bilo i odredbe o povećanju prihoda.

Najspornija je Obamina namera, koja nije nova, ali je vraćena u opticaj, da se ukinu olakšice iz Bušove ere za one koji zarađuju više od 200.000 dolara godišnje (250.000 za porodice), kao i da se dodatno oporezuju superbogati, oni sa prihodima većim od milion dolara.

U medijima je to već nazvano „Bafetovim pravilom”, po milijarderu Vorenu Bafetu (bogatstvo mu je izračunato na 50 milijardi dolara), koji se žalio da porez plaća po manjoj stopi od svoje sekretarice. Ovo je rezultat zakonske rupe po kojoj se „kapitalna dobit” (prihod od investicija) oporezuje po stopi od 17 odsto, dok je porez na redovne prihode (plate) 33 odsto.

Bafet je za prošlu godinu federalnoj državi platio 6,9 miliona poreza, ili 17,4 odsto od svog oporezivog prihoda, dok je oko 20 članova njegovog kabineta na svoje zarade platilo između 33 i 41 odsto.

Po mišljenju ekonomista, dodatno oporezivanje bogataša imalo bi veće političko dejstvo od ekonomskog, s obzirom na to da bi na udaru bio samo jedan odsto stanovništva. Sa druge strane, federalni porez na prihode ne plaća oko 47 odsto Amerikanaca, bilo zato što zarađuju „ispod crte”, bilo što se kvalifikuju za mnogobrojne olakšice.

Juče iznet Obamin plan se shvata kao početna pozicija u predstojećim pregovorima sa republikancima, koji će se voditi u „superkomitetu” u kojem su predstavnici obe partije iz oba kongresna doma. Oni, prema dogovoru postignutom krajem jula, imaju rok od dva meseca (do 23. decembra) da se usaglase. Ako u tome ne uspeju, uslediće automatska kresanja budžetskih troškova u svim sektorima, uključujući tu i vojne izdatke.

Strateški, Obama je predložio stezanje kaiša u tri sektora: socijalnim izdacima, troškovima vlade i u ratnom finansiranju. Kad je o poslednjem reč, računa se da će privođenje kraju ratova u Iraku i Avganistanu (do kraja 2014) doneti uštedu od 1.100 milijardi.

Obami je neophodna injekcija populizma, s obzirom na to da je na pragu izborna godina, u kojoj će nastojati da isposluje drugi mandat. Trenutno je suočen sa najnižim rejtingom otkako se 20. januara 2010. uselio u Belu kuću. Samo 43 odsto Amerikanaca odobrava način na koji vodi zemlju. Koliko prošlog maja, ovaj broj je bio 57 odsto.

U jučerašnjem govoru često je pominjana „srednja klasa”, kojoj pripada većina Amerikanaca, kao i neophodnost da se teret krize pravedno raspodeli. Koliko celoj naciji, njegova 20-minutna beseda bila je i obraćanje svojoj bazi, koja smatra da je u dosadašnjim pregovorima previše popuštao svojim protivnicima.

Rizling na prvi pogled, odnosno laicki gledano ti si u pravu.
Medutim istina je daleko od toga sto ti pišes.
Da Irak je najruznija mrlja u americkoj istoriji,
jer rat u Iraku se nije smeo degoditi, jer USA nije imala nikakvog Razloga da napadne Irak.
Ali takode je i istina, da u Iraku najviše iracana gine od njig samih, svakodnevno smo svedoci samoubilackim teroristickim napada
izmedu samih iracana.

Rizling pricas o americkoj nepravdenoj politici,
zaboravljas da je Amerika obranila Evropu u 2 svetskom ratu od nacizma i komunizma. A Marsalovim planom ekonomske pomoći, Amerika je pomogla „starom kontinentu” posle drugog svetskog rata.

A što se tiče Avganistana, amerikanci su vojno pomagali sve one koji su se borili protiv komunista, tako i Bin Ladena. Nazalost nisu bili toliko dalekovidni, da uvide koga pomazu.
Isto sada u Libiji, amerikanci pomazu snage koje se bore protiv Gadafija, ko zna, možda će islamski fundametalisti doc na vlast u Libiji, isto kao nekad u Avganistanu.

A što se tiče Kosova, Srbija je izgubila Kosovo, zahvaljujuci pogresnoj Slobinoj politici. I umesto da se politika Srbije veze uz Ameriku, Slobo se oslonio na „majcicu” Rusiju, i izgubio Kosovo.

...

Rizling, vidis da „sve sto leti, da se nejede”.

Ovo nespada pod temu „berza”, ali ću ti pdgovorit.
Ne znam odku ti to sa zlatom, da je to istina o tome bi se pricalo.

Tako kao sto ti mislis, mislio je i Sloba. pa je unistio Srbiju,
izgubio Kosovo.

Rizling imaš predrasudu prema Americi, ali to je tvoj problem :)
Znaš li da su Bugari i Rumuni su molili dan kad će da im dodu americke vojne baze.

Evo da se malo uozbiljimo, i vratimo temi.

Sada u zizi interesa svetske javnosti je Grcka, i „koraci” koje će Ggrci poduzeti u vezi ekonomske krizeu toj zemlji.

Grčka se našla u neizdrživoj situaciji izbora između pritiska međunarodnih finansijskih institucija i građana koji ne prezaju od sukoba sa policijom.

Analiza BBC-ja o izazovima koji Grčku očekuju narednih mesec dana pokazala je međutim da grčka vlada može da bira između pet scenarija od kojih je jedan gori od drugog, a završiće ili depresijom ili opštim krahom ekonomskog sistema.

Da bi dobila osam milijardi evra iz naredne tranše pomoći koju osiguravaju EU, MMF i ECB vlada kroz parlament mora da progura teške odluke i oštre mere, a prošlog puta je rezanje prava prošlo sa samo pet ruku u parlamentu više od opozicije.

Grčke banke ne treba nacionalizovati ali bi trebalo da dobiju pomoć iz kriznog fonda evrozone, kazao je čelnik nove radne grupe Evropske unije za pomoć grčkoj ekonomiji Horst Rajhenbah, naglašavajući da su „banke vrlo solidno poslovale do početka dužničke krize”.


Zbog masovne poreske evazije i štrajka poreznika Grčka već dvaput nije ispunila projekciju punjenja budžeta koja je bila preduslov za pomoć. Grčkoj se i uz najbolju volju može dogoditi da ne uspe da zadovolji 'trojku' jer mere podbacuju ciljane rezultate.

Realna je opcija da će Grčka uspeti ovoga puta da izbegne nesolventnost ako uspe da sreže potrošnju, ali i ako ne jer će joj 'trojka' osigurati pomoć u strahu od posledica. Tada je nagomilani dug čeka u godinama koje slede i predstavlja teret koji onemogućava bilo kakav razvoj i rast.

Takođe, moguća je opcija i da Grčka uskoro obustavi plaćanje svojih dugova i sva sredstva usmeri prema javnoj potrošnji. To će izazvati krizu bankarskog sistema u Grčkoj, ali i širom Evrope.

Naime, najveći kreditori države su grčke banke, a tek zatim strane. Grci će krenuti u juriš na banke, a one će zatvoriti svoja vrata. Tada će Grčkoj preostati jedina opcija - napuštanje evra - što može izazvati domino reakciju s Portugalom i Španijom, što pak ruši čitav evropski bankarski sistem i za posledicu ima globalnu finansijsku krizu većih razmera nego 2008. godine.

Ukoliko Grčka ostane u evrozoni izgledno je da će zbog neplaćanja obveza svojim građanima izazvati nemire širokih razmera, vlada će ubrzo pasti, a nije isključen ni vojni udar.

No, ako se 'trojka' odluči na finansiranje slede tri moguća scenarija.

Druge prezadužene države evrozone slede grčki recept i smatraju da imaju pravo na finansijsku pomoć. Nemačka i druge dobrostojeće države evrozone zaključuju da to više ne želi da plaćaju i napuštaju evro. Sve se vraća na opciju s domino efektom rušenja evrozone i navale na banke.

Takođe, moguće je da Grčka zbog nagomilanog duga zatraži opraštanje dela duga što će opet gurnuti grčke banke u bankrot, evropske banke u veliku krizu, a grčku ekonomiju u dugogodišnju stagnaciju unutar evrozone.

Moguće je i da Grčka prizna sve dugove ali to joj garantuje godine i godine ekonomske depresije bez nade za oporavkom.

Slazem sa profesore s tobom,
ali zahvaljujucu „sell short”, sada su kompanije na berzi podcenjene
za preko 50%.
Sell short postoji iz samo jednog razloga, da se „mafijasi sa berze”
mogu zaradivati na još jedan način, tj. kad oboraju cene stokova.

Tako Soros pravi pare, a njemo odgovara sada da Grcka bankrotira,
pa izjavljuje sljedece:

„EUROPA mora biti spremna na mogućnost da će Grčka bankrotirati. Naravno da Grci moraju učiniti sve što je u njihovoj moći da izbjegnu bankrot, ali možda to neće biti moguće”,

izjavio je George Soros na panel diskusiji Međunarodnog monetarnog fonda i Svjetske banke u Washingtonu.

Psihološka dimenzija pripreme za bankrot Grčke jednako je bitna kao i povlačenje realnih poteza da se takav razvoj situacija izbjegne ili ublaži. Tržište je u panici koja još nije doživjela svoj vrhunac. Pokazao je to i prošli tjedan na burzama, svi svjetski indeksi u padu su za nekoliko posto. A to je i dalje samo najava budućih događaja.

„Nešto se mora učiniti da se vrati sigurnost na tržište”, upozorava Soros, koji je svjestan da burzama prijeti još veći krah ukoliko zbog dužničke krize „u crveno” uskoro upadnu i europske banke (posebno francuske), što mnogi analitičari predviđaju. Bankarska kriza zasigurno bi eurozonu gurnula u novu recesiju, što bi imalo katastrofalne posljedice za kompletnu svjetsku ekonomiju.

Vremena je sve manje

Da i Amerikance više brine kriza u eurozoni nego nimalo laskavo stanje njihove domaće ekonomije pokazuju pritisci koje Tim Geithner, Obamin ministar financija, zadnjih tjedana vrši na lidere eurozone. Iako mu je iz Europske unije jednom već poručene da ne gura nos gdje mu nije mjesto, Geithner je na summitu u Washingtonu još jednom istaknuo da Europa više nema vremena za planiranje i pregovore: akcija je potrebna odmah.

Ukoliko Grčka bankrotira, što svakim danom postaje sve izglednije, nova velika kriza bi se s rubnih dijelova eurozone lako mogla proširiti na njenu unutrašnjost, a zatim i na cijeli zapadni svijet, čija su gospodarstva međusobno ovisna. Već je više puta istaknuto da su neka europska gospodarstva, poput talijanskog, jednostavno prevelika da bi se spasila vatrogasnim mjerama i paketima pomoći.

Bilijun eura za „gubitaše”

Zabrinutost je sinoć izrazila i predsjednica MMF-a Christine Lagarde, koja je obećala da je Fond spreman staviti sve instrumente koje ima na raspolaganju u službu saniranja krize u eurozoni. Zabrinuti su čak i Kinezi, čija ekonomija bilježi godišnji rast od devet posto, ali koji se masovno oslanjaju na izvoz u EU i SAD.

„Dužnička kriza u zoni eura mora se hitno riješiti da bi se tržište stabiliziralo”, kaže guverner Kineske narodne banke Zhou Xiaochuan.

Da bi se to postiglo, vodeće europske ekonomije morat će izdvojiti nezanemarivu svotu novca da bi sanirale „gubitaše”. Kako prenosi Bloomberg, guverner Kanadske narodne banke Mark Carney procijenio je da se sredstva Fonda za europsku financijsku stabilnost moraju povećati na čak bilijun eura. Pitanje je kako će Nijemci i Francuzi to prihvatiti.

Već nekoliko dana u Njujorku su demonstracije ispred Wall Street-a,
a demonstranti traže odgovornost za manipulacije i prevare koje
dolaze sa berze.
Demonstranti već šesti dan zaredom kampuju na betonu ispred njujorškog Wall Streeta najavljujući da će ostati na tom mestu sve dok ne budu ispunjeni njihovi široko definisani zahtevi

Protest je usmeren protiv finansijske elite koju ogorčeni Amerikanci smatraju glavnim krivcem za recesiju, posrnuli životni standard miliona sugrađana i rastuću nejednakost zbog koje većina postaje sve siromašnija na račun enormno bogatog malog postotka stanovništva.


PHOTO/EPA:PETER FOLEY„Moramo okončati korporacijsku tiraniju i korupciju”, „Zaduženost je ropstvo”, „Wall Street je naša ulica”, „Jump! You fuckers” – samo su neki od natpisa na brojnim transparentima koji poslednjih dana kruže jugom Menhetna.

Uz oko stotinu demonstranata koji u vrećama spavaju na njujorškom betonu svakoga dana protestuje još nekoliko stotina njihovih istomišljenika. Među njima su i oni koji su iz sasvim ličnih razloga odlučili da iskažu svoj revolt.

„Moja porodica je direktno oštećena ogromnim kamatnim stopama koje su mnoge banke sa Wall Streeta naknadno uvele”, kaže Džej, radnik u mlekari u Vermontu. „Izgubili smo svoj dom zbog toga”. On od početka učestvuje u protestima, za koje se nada da će naterati finansijske institucije da konačno preuzmu odgovornost.

Vrhunac protesta se dogodio prošlog vikenda, kada je Wall Street okupiralo dve hiljade ljudi.

Policija je saopštila da je desetine demonstranat uhapšeno, od kojih su neki privedeni zbog pokušaja ulaska u zgradu Bank of America, a drugi zbog nošenja maski koje su zabranjene u slučaju grupe od dvoje ili više osoba.

„Elite i korporacijski moćnici su oteli demokratiju. Ekonomska depresija kojoj svedočimo danas je povezana sa načinom na koji se upravlja Wall Streetom”, rekao je Aleksandar Penli, advokat iz Njujorka.


Neki demonstranti već šest dana kampuju na njujorškom betonu

PHOTO/EPA:PETER FOLEYNatpisi „Inflacija roba i proizvoda uzrokuje glad” i „Ne mogu da priuštitim lobistu” ukazuju na frustriranost zbog neodgovornosti finansijske industrije u slučajevima ekonomskog kolapsa iz 2008. i kontinuirano visoke stope nezaposlenosti. Demonstranti navode da će mesecima ostati na istom mestu, iako njihovi zahtevi nisu precizno definisani.

Akstivistička online grupa Adbusters je organizovala prvo okupljanje a vest se brzo proširila društvenim mrežama. Organizatori demonstracija, međutim, skreću pažnju na činjenicu da američki mediji gotovo uopšte ne prate proteste na Menhetnu.

„Da se na Wall Streetu našlo dve hiljade članova pokreta Tea Party, verovatno bismo imali isto toliko novinara koji bi pratili događaj”, komentariše Ejmi Gudman, ugledna novinarka i osnivačica medijske grupe Democracy Now.

Prema njenom mišljenju, poruka demonstranata je sasvim jasna: „Mi predstavljamo 99 odsto onih koji neće više tolerisati pohlepu i korumpiranost onih jedan odsto”.

Zanimljivo je da je proteste sabotirao i internet pretraživač Yahoo, blokirajući pretragu internet stranice occupywallstreet.org. Yahoo se zbog toga naknadno izvinio, tvrdeći da blokada „nije bila namerna” i da je navodno došlo do problema zbog filtera za spam.

Profesor : „Verujem, da još nije vreme za pecanje. Izuzetak, za daytraders.”
...

Profesore moje mišljenje je, da je najgore prošlo, i da iducid dana berza ide prema gore.

Iz Brisela nije stigla ni potvrda da se razmatra otpisivanje oko polovine grčkog državnog duga (160 odsto BDP-a), o čemu bruji zapadna štampa.

Izvesno je da ministri finansija evrozone na sastanku iduće sedmice u Luksemburgu neće biti ovlašćeni da odobre petu tranšu drugog kredita međunarodne pomoći, saopšteno je juče u Briselu.

Evropa neće ostaviti Grčku na cedilu, poručio je juče Oli Ren. Berze u to izgleda više ne veruju.

...

Ja bih dodao da spekulanti nevjeruju u spas Grcke, jer njima odgovara kriza, jer obarajucu vrednost stokova i panici koje sire,
najlakse varaju ljude i ostvaruju velike zarade.

Alessio Rastani, trgovac dionicama, gostovao je u programu BBC-ja i svojom izjavom šokirao je i novinare i ljude diljem sveta . Naime, Rastani je rekao kako se nadao ovako lošoj ekonomskoj situaciji te da će euro doživjeti kolaps.

Nakon što je posijao strah u svetu, Rastani je postao tema dana u svim svetskim medijima pa se ubrzo počelo diskutirati o njegovoj kompetenciji da priča o aktualnoj gospodarskoj situaciji. Postavlja se pitanje kako čovjek koji nema dozvolu FSA-e, tijela koje regulira pravila financijske industrije u Velikoj Britaniji, može gostovati u tako ozbiljnoj emisiji o gospodarskoj krizi.

Neki čak tvrde kako je BBC nasjeo na prevaru profesionalnog zabavljača.

- Proveli smo detaljnu istragu i nismo pronašli niti jedan dokaz da je intervju s Rastanijem bio obmana - demantiraju iz BBC-ja.



Oglasio se ubrzo i broker.

- Oni su mene kontaktirali. Volim privlačiti pozornost i to je glavni razlog što sam nastupio u emisiji. Ali stojim iza svake riječi koje sam izrekao. Trgovina je poput hobija, to nije posao. Volim pričati i pričam puno - kaže Rastani o čijoj će se kompetenciji idućih dana 'lomiti koplja'.