Djeneral Milan Nedic rođen je 2 septembra 1878 god u Grockoj od oca
Djordja, tada sreskog nacelnika , i majke Pelagije, uciteljice.
Porijeklo porodice Nedic je iz sela Zaoke kod Lazarevca, od brace Damjana i Gligorija, dva poznata i priznata junaka iz boja kod manastira Cokesine (na ceru). Prezime su dobili po babi Nedi, koja je bila rodom iz plemena Vasojevica. Majka Milana Nedica je rodom sa Kosmaja, unuka kneza Nikole Mihajlovića, prijatelja i saborca Karadjordjevog, o kome je mnogo pisao Sima Milutinovic Sarajlija.
Po zavrsenoj Kragujevackoj gimnaziji, MN je stupio u nizu skolu Vojne
akademije 1895 god sa 28 klasom pitomaca. Godine 1904 zavrsio je i Visu skolu Vojne akademije sa 12 klasom slusalaca, a zatim djeneral-stabnu pripremnu i odmah preveden u struku.Kao veoma zapazen oficir postavljen je za ordonans - oficira Kralja Petra I u svojoj 38 godini, -1915- bio je djeneralstabni pukovnik - najmladji u srpskoj vojsci u ratovima za oslobodjenje.. U Balkanskim ratovima je dobio je niz odlikovanja i medalja za hrabrost. U vrijeme Srpske golgote,- prelazenja srpske vojske kroz Albaniju i Crnu Goru, bio je u zastitnici. Prilikom proboja Solunskog fronta komandovao je junackom pjesadijskom brigadom Timocke divizije.
Poslije zavrsenog I sv. rata Milan Nedic je postao divizijski djeneral u vojsci Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

#2
Prije početka rada Vlade, a kao uslov za njen rad Milan Nedic je Vojnom
zapovjedniku Dankelmanu predao pismeni zahtjev:
OPSTI ZAHTEVI
1.Da se obrazuje srpska vlada , koja upravlja svim poslovima države i
naroda srpskog na ovoj teritoriji, pod nadzorom Vojnog zapovednika u
Srbiji;
2.Da se odobri Srpskoj vladi oruzana sila, bez koje se ne može obezbediti red i mir u zemlji i to:
a. zandarmerije do jacine 10.000 zandarma;
b. potporne narodne jedinice formirane i komandovane srpskim staresinama, čije će snage - do 30.000 utvrditi stvarnom potrebom Srpske vlade i odobrenjem Vojnog zapovednika u Srbiji;
v. oruzje i oruzanu spremu pod a. i b. daje Vojni zapovednik u Srbiji u potrebnoj kolicini od zaplenjenog oruzja Jugoslovenske vojske;
3.da se pomogne ratnim zarobljenicima u Nemackoj na ovaj način:
a. da se zarobljenici, utvrdjeni lekarskim pregledoma kao bolesni i
invalidi puste kucama u Srbiju;
b. da se puste iz ropstva svi ratni zarobljenici stariji od 55 godina;
v. da se otpuste zarobljenici potrebni za obnovu zemlje, a za cije
lojalno drzanje će vlada snositi punu odgovornost;
g. da se poboljsa ishrana naših zarobljenika u Nemackoj slanjem potrebnih namirnica iz Srbije brigom Srpske vlade.
4 poboljsati dosadasnje ekonomske i administrativne granice Srbije
mogućim posedanjem doticnih teritorija nemackim trupama.
5. Efikasno obustavljanje ubijanja i progona Srba pod Hrvatskom,
Bugarskom i Madzarskom.

POSEBNI USLOVI

1. da se dozvoli obrazovanje jednog politickog saveta- sabora - koji bi utvrdio, objavio I borio se za nove politicke smernice srpskog naroda. 2. U unutrasnjoj politici:
a. borba protiv komunizma u prvom redu je stvar srpskog naroda i njegove vlade; oruzana nemacka sila potpomaze ovo, ukoliko sredstva srpske vlade ne budu dovoljna;
b. u slučaju sabotaze protiv nemacke vojske, represivne mere moraju
pogadjati samo prave krivce a nikako neduzna lica, pa zato ove mere
preduzimati tek po hitnom pribavljanju podataka kod srpske vlasti;
v. s obzirom da je nemacka vojna sila uspostavila Srbiju, potrebno je
odobriti državne i nacionalne ambleme.

„Saradjujem sa onima koji nas unistavaju, jel'da? Kolaboriram, kažeš, i to ne možeš da podneses. Ima stvari koje se ne smeju uraditi, tvrdis nikad. Slazem se. Ali ima stvari koje se ne smeju n e u r a d i t i. Da li bi moja smrt ili moje zatocnistvo moglo spasiti one hiljade ljudi tamo preko u logorima na Sajmistu i oko Sajmista? Ili one u Jasenovcu, u Gospicu ili na Pagu? Spasice ih, možda i paradoksalno takozvana moja izdaja i spasava ih neke. Samo neke, nazalost. Vrlo zgodno je biti pun vrlina, ako ti zivot to dopusti - ali šta ćemo ako te stavi pred izbor između cuvena dva tamna vilajeta?”