ofarbaniboy
(varim)
30. septembar 2024. u 10.57

Njih 350 i bracni krevet,yebo bi kita svakog po jednu noc za godinicu...

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Примећавам следеће: Susjed Jura i Susjed Krvat Krvat iz Livna,


Seeb-VN1700
25. septembar 2024. u 19.01

Susjed napolju gleda, gleda i pita mene šta je ovo? Jura ne znam, kažem.
Mog najboljeg prijatelja i susjeda Hrvata koji bi za mene sve dao, sasjekla takova granata.

Што и тебе не погоди маму ти усташку j !

_________________________________________________

Simo
30. septembar 2024. u 09.44

Kad je Joza blago u gospodinu preminuo i RTB objavila tuznu vest
moj prvi komsija u Petrovaradinu inače Hrvat iz Livna je uspaniceno istrcao iz kuce i glasno zapitao, šta ćemo sad? kako ćemo dalje živeti?

Па Јеси ли пустио коју сузу од туге са Братом Хрватом из Ливна :)

*************************************************
PC.
Браћо Срби, Добро дошли у ову Српску Кафану !

ПРЦ.
Шимуне Брате, ево нешто само за тебе !

Nad Кraljevom živa vatra seva.

https://www.youtube.com/watch?v=zwoM7tepDe0

Ipak je Joza bio jedan od malobrojnih vladara stacioniranih u Bg. koji je umro prirodno.

Đorđe Petrović, Karađorđe, rodonačelnik dinastije Karađorđevića, bio je vođa Prvog srpskog ustanka. Ubijen je 1817. godine u Radovanjskom lugu, po nalogu Miloša Obrenovića. Glava mu je poslata turskom sultanu.

Odnos Rusa i Karađorđa je veoma zanimljiv, i komplikovan. Naime, Rusija je u vreme sukoba Srba i Turske bila u nezavidnoj poziciji, pošto je bila suočena sa mogućnošću Napoleonove invazije, i svoje interese je stavljala na prvo mesto, a interese Srbije ispod toga.

Rusija je, naime, igrala veoma važnu ulogu u dešavanjima oko Ustanka.

Još krajem 18. veka, i početkom 19, Srbija je otvoreno tražila pomoć od Rusije za ustanak, ali je Moskva, koja ej u to vreme bila u savezu sa sultanom, bila uzdržana.

Tek 1804. pismo koje je Karađorđe poslao po proti Mateji Nenadoviću u Moskvu daje rezultate, i ruski car šalje 5.000 dukata kao pomoć ustanicima.

U Srbiju je avgusta 1807. došao agent ruske vojske Konstantin Rodofinikin. Rodofikin se odmah umešao u radzor između srpskim ustanicima, stajući na stranu Karađorđevih protivnika, koji su želeli da ograniče njegovu vlast. Razoračan što očekivana ruska pomoć nije stigla do tog trenutka, Karađorđe se u pomoć obratio Francuskoj i Austriji, ali bez uspeha. Posle sklapanja Tilzitskog mira, ruski ministar spoljnih poslova Pjotr Rumjancev je sa francuskim poslanikom raspravljao o razlitičim rešenjima za Srbiju, među kojima je bilo obrazovanje autonomne srpske oblasti pod francuskom ili ruskom zaštitom ili na čelu sa nekim austrijskim nadvojvodom. Car Aleksandar I i Napoleon su septembra 1808. u Erfurtu odbacili mogućnost o komadanju Osmanskog carstva. Dogovoreno da Rusija može da okupira samo Vlašku i Moldaviju, ali Srbija bi i dalje bila pod turskim suverenitetom, uz obećanu široku autonomiju.

Do početka rata došlo je 1807, posle zbacivanja kneževa Vlaške i Moldavije koje su bile pod ruskim protektoratom. Srbija je odbila ponudu Turske da pomogne u ratu već svoju sudbinu vezuje za Rusiju. Karađorđe je ustaničku vojsku usmerio ka Vidinu i prodire duboko u tursku teritoriju. Hajduk Veljko osvaja Ključ i Krajinu. Ustanici osvajaju i Kuršumliju i Ponišavlje. Najznačajnije pobede izvojevane su na Štubiku i Malajnici. Napoleonovi ratovi će primorati Ruse da povuku vojsku sa Dunava. Rusko-srpska saradnja će se nastaviti i u kasnijim godinama.

Osmanska vojska je avgusta 1809. marširala na Beograd, što je izazvalo veliki talas izbeglica preko Dunava, među kojima je bio i ruski poslanik Rodofinjikin. Suočen sa katastrofom, Karađorđe se za pomoć obratio Habzburzima i Napoleonu, ali bez uspeha.

Ruska vojska je 1810. stigla po drugi put u Srbiju. Ovaj put je sledila neka vojna saradnja; ustanicima su poslati oružje, municija i medicinski materijal, a maršal Mihail Kutuzov je učestvovao u planiranju zajedničkih akcija. Ruska pomoć je Srbima dala nadu u pobedu.

Suočena sa mogućom francuskom invazijom, cilj Rusije je bio da se potpiše definitivni mirovni sporazum i povuče svoju vojsku u Rusiju, čime je radila protiv interesa srpskih ustanika. Srpski ustanici nisu bili obavešteni o ovim pregovorima, a konačne odredbe su saznali od Turaka. Drugo rusko povlačenje je došlo na vrhuncu Karađorđeve lične moći i rasta srpskih očekivanja. Rusko-turski pregovori doveli su do potpisivanja Bukureškog mira, čija se 8. tačka ticala Srbije. Dogovoreno je da se srpske fortifikacije sruše, osim ako nisu Turcima od koristi i da se u garnizone koji su postojali pre 1804. vrati turska vojska. Zauzvrat je Porta obećala opštu amnestiju i izvesnu samoupravu. Srbi bi kontrolisali upravu u svojim unutrašnjim pitanjima i prikupljanje i predavanje utvrđenog danka. Reakcije u Srbiji su bili žestoke.

Turci su Srbiju napali sa juga, istoka i zapada. Najžešći otpor pokazao je Mladen Milovanović, koji je u to vreme bio u sukobu sa Karađorđem zbog pitanja kako bi trebalo organizovati odbranu Srbije u Zasavici (Podrinju). Iako je poginulo mnogo Turaka, otpor je bio slomljen 7. oktobra 1813. Turci ulaze u Beograd i uspostavljaju upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804. Prvi srpski ustanak je ugušen, a Karađorđe sa čitavim nizom vođa ustanka beži u Austriju.

-

Sesta licka Sedma Banijska
Osma Kordunaska

++++++++++++++++++++++++++++++++

Doletese s’ Banije I Like
U Srbiju da Biju Ћетнике
A u pomoć pristigla im baska
Proleterska Osma Kordunaska

Брећо наша Украјинци љути...

Само ѕа Симу у ЛЕВОМ Ћошку

Колико је на Козари грана
Још је више је Брадатих Јарана

Колико је на козари листа
Још је више мртвих комуниста

Ој козаро ти си наша дика
Ти си пуна Срба и Четника

Симо, позрави ми Бору Тањирачу :)

Kreni kolo da krenemo jedna od retkih prezivelih izvornih sa Banije.
Inače Momo mi rodjak.