Zlatiborac
„Dosadilo mi (ko i mnogima) cekati u redovima za sve svasta, mada sam
mogao kupit` doktorsku ili bilo koju diplomu - dok kažeš KEKS - kužiš?”
-

Ma kužim.
I meni je jedan stariji covjek inače Srbijanac, kad sam dosao ovdje u Njemcku i poceo trazit posao rekao da mi u Srbiji može nabavit diplomu kakovu poželim.
Odbio sam jer sam već imao moju vlastitu posteno stecenu diplomu.
Sjecam se odem sa jednim našim koji mi je prevodio jer nisam znao njemacki na razgovor sa jednim poslodavcem za posao.
Sjeli tako za jedan veliki stol, i pita me poslodavac dali ja hoću da radim u njegovoj firmi, ja odgovorim sa da.
Drugo pitanje bilo dali sam zdrav, kažem da.
A treće pitanje bilo od kud dolazim?
Moj odgovor je bio iz Jugoslavije, a njegova reakcija da se odmah udario po celu u smislu „do vraga”.
Prva pomisao mi bila štali su to nasi ovom covjeku uradili? ..tvoja generacija jeli koja dosla prije mene.
I stvarno od 60 zaposlenih u toj firmi nijedan iz Jugoslavije.
Vidis Zlatiborac, ja sam krov na glavom, radionu, firmu, musterije.. stekao za samo 8 god. boravka u Njemckoj, a dosao sam da nisam znao njemacki.
Ovdje je 91. doslo toliko izbjeglica iz Hrvatske, Bosne, Srbije, Kosova.. da nisi buvalno mogao uci u zgradu ureda za strance od guzve koju su svakodnevno pravili nasi cekajuci novac za socijalu.
Ubrzo nakon progona i deportacija koje su usledile hodnici pomenute zgrade bili su prazni.
A sto mene Zlatiborac nisu depotovali i prognali iz Njemacke kao ostale?
E pa vidis Zlatiborac ja sam moje papire i boravisnu dozvolu u Njemckoj dobio od stranene vlasti radi mog znanja. Obrazlozenje bilo jednostavno da Njemacka treba ovakove strucnjake. Za mene nije zasjedala bilo kakova grupa nekakovih, nego strucnjaci iz industrijske komore Njemacke koji su stali iza moga znanja.

Vidis mnogi nasi čim se zaposle pocnu odbrojavat dane da kad će penzija.
Ja sinoć diskutovao sa zenom i kažem da ja imam problem da idem u penziju jer mi nije jasno kako će ti moji penzijski dani izgledat? Žena mi je inače 17 godina mladja i ona do penzije treba još 10 god. da radi, a reko šta ću ja da radim po čitav dan ako nema više firme, nema poslovnih kontakata..?
Pa smo nasli rjesenje da malo pecanje, isto cuvam jednu Leica-M6 analogni fotoaparat i imam kompletnu aparaturu za razvijat filmove,
davno još u Jugoslaviji poceo sam svirat gitaru pa bih mogao nastavit sa ucenjem, volim i voznju motorom.. Mislio sam prodat kucu u Istri ali neću dok mogu još putovat dok je zdravlja jeli.
Mogu ti reci par dana na moru covjeka kao podmladi, osvjezi.
Dal klima, dal je do hrane.. šta li je ne znam.
I tako moj Zlatiborac mogao bih je tebi govorit još dugo, ali cemu kad su takovi kao ti uglavnom ostali kao „konzervirani” u svome svijetu iz koga otisli čak i nakon mnogo godina provedenih u kulturnom okruzenju.
Ovdje sam zatekao nasu ženu koja već dugo godina boravila i radila u tvornici televizora, inače nije znala ni citat ni pisat.
Njen posao je bio da samo dva tranzistora gurne u rupe na stampanoj ploci. Ona jadna nije znala šta drzi u rukama i šta su to tranzistori, i da svaki tranzistor ima tri elementa: baza, emiter i kolektor.
Ja znam fukciju svakog tog elementa i princip kako tranzistor radi jer sam isao u skolu.
Skola bila besplatna i meni je to omogućio šepavi bravar.
Jedino mu zamjeram sto sam eto zahvaljujuci njemu sto mi omogućio znanje, i Slobodanu Milosevicu sto me potjerao u Njemacku.., za kratko vrijeme da steknem sve šta sam pozelio.
Pa mi danas po malo dosadno pa onda tako svratim malo ovdje da vidim kako naši u tudjini?
Ti Zlatiborac kao ta tvoja ranija generacija gastarbeitera ne znaš izgleda razliku restorana i birtije.
Ja sam naveo restoran a to je jedno kulturno mjesto, a birtija je nešto drugo i izgleda kao pojam mnogo blize tvojoj generaciji nego mojoj.. od tuda izgleda naši nesporazumi.

-