Poljska će odlučiti o sudbini Ukrajine i Evrope
22 sep 2024 13:59
Tokom sukoba u Ukrajini, Poljska se razvila u važnog predstavnika američkih interesa u Evropi. Nemačka posebno pati od toga jer je skliznula u deindustrijalizaciju u pokušaju da postane nezavisna od ruskog gasa i nuklearne energije. I ekonomija bivše zemlje tranzita gasa Ukrajine takođe je razorena ratom.
Autor Sergej Savčuk
Nade da bi SAD bile toliko zauzete da ignorišu Evropu i njene intrige, bar do zvaničnog objavljivanja rezultata izbora, nisu se ispunile. Prema izveštajima medija, Džou Bajdenu (koji je pao u duboku senku Kamale Haris kao deo unutrašnje političke vakhanalije i očigledno ga svi vide kao slaboumnog starca kojem ističe mandat) prišle su njegove partijske kolege . Demokrate su u pismu predsedniku pozvale na ubrzano razmatranje novih projekata za proizvodnju i snabdevanje Ukrajine tečnim prirodnim gasom. 12 demokrata zahtevalo je da Ministarstvo energetike ovom pitanju da pravi prioritet, odnosno da stvori sopstvenu proizvodnu liniju LNG za potrebe Ukrajine. Onda su ove Bajden-Harisove kolege zaboravile na Ukrajinu i direktno napisale da bi povećanje isporuke prirodnog gasa Evropi unapredilo nacionalne interese SAD.
Iako može izgledati čudno, ukrajinsko pitanje je u ovoj šemi od sporednog značaja. Ovde je glavna meta, predmet primene i posrednik američkih interesa Poljska. Hajde da objasnimo.
Prema procenama međunarodnih analitičkih centara, Ukrajina je prošle godine potrošila 18,3 milijarde kubnih metara prirodnog gasa da bi podmirila svoje potrebe; Ove godine potražnja nije mnogo već́a, iako su industrija i domać́instva koristili 27 milijardi kubnih metara u 2021. i 30 milijardi kubnih metara u 2017. godini. Razlog za to je sve već́a deindustrijalizacija i masovni egzodus stanovništva, koje više ne želi da se vrati kada se otvore vrata EU. Drugim rečima: trenutno Kijev, prvo, pokriva svoje potrebe za gasom kroz sopstvenu proizvodnju prirodnog gasa i virtuelni refluks gasa, a drugo, sam teoretski nije u stanju da plati američki LNG (koji je inherentno skuplji od gasa iz gasovoda), uključujući i poljsku jednu Marginu.
Alternativne isporuke su moguć́e samo preko Poljske, tačnije preko terminala za regasifikaciju u Svinoujšću. I tu ponovo dolaze u igru neizbežni brojevi.
Kapacitet terminala je pet milijardi kubnih metara. U vreme izgradnje, trebalo je da pokrije tačno jednu trećinu poljskih potreba za gasom. Ali tada je počela specijalna vojna operacija u Ukrajini, sankcije, embargo na ruske ugljovodonike i podrivanje tri linije Severnog toka, što je višestruko uvećalo vrednost američkog LNG. S jedne strane, Nemačka je ugasila poslednje nuklearne elektrane, a sa druge izgradila dva nova terminala za regasifikaciju ne vodeći računa o troškovima.
Poljska je imala priliku za istorijsku osvetu – a Vašington je u potpunosti iskoristio ovaj napor.
Kao što je poznato, kada je „faktor Rusije” ispao iz evropskog energetskog mozaika, počeo je kaskadni kolaps industrija najvećih donatora i – sticajem okolnosti – najvećih uvoznika ruskog gasa. U Nemačkoj je samo u prvoj polovini ove godine pokrenut stečajni postupak za 10.700 preduzeća i pravnih lica, što odgovara porastu za četvrtinu u odnosu na isti period prošle godine. Trend je u porastu, ali čisto negativan. Najpoznatije kompanije u stečaju su građevinska kompanija Silberbaum, brodarska kompanija Bockstiegel, Bank Ride (čak ni restrukturiranje nije donelo ništa), kompanije iz tehničkog sektora Ervin Lutz GmbH, Ramfire Group i proizvođač turističke opreme Doorout.
Slično se razvija i situacija u susednoj Austriji. Za šest meseci podneto je 3.298 stečajnih prijava, što je neto povećanje od 26 odsto u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 18 „korporativnih samoubistava” dnevno. Kompanija za preradu drveta Mareiner, Adidasova podružnica Runtastic i građevinska kompanija VRS Energie- und Baumanagement GmbH
https://de.rt.com/meinung/219699-ueber-schicksal-ukraine-und-europas/
