Diktator se ne radja. Diktatora stvara okolina. Bez okoline, nečije zelje da postane diktator ostaju samo puste zelje,
Obično osoba, sklona autokratizmu, prethodno se okruzuje mediokritetima, koji su u podsvijesti ipak svjesni da im je drustveni polozaj iznad njihovih sposobnosti i oni u cilju odtzavanja statusa quo podilaze nadredjenoj osobi. Nadredjena osoba svjesna cinjenice da mu okolina ne predstavlja konkurenciju, postepeno proširuje svoj imperium sve do diktatora.
Ovo je ukratko moje zapazanje o svim licnostima prije i sada, koje su zasluzile i dobile epitet diktatora...

Simo

Za razliku od ljudi kod zivotinja se diktatori radjaju. Kod zivotinja diktatorstvo je nasljedno. Uvijek je lav - lav, a zec - zec.

Kod ljudi mogu s veoma velikom vjerojatnocom tvrditi da diktatorstvo nije nasljedno. Ocigledno zavisi od psihofizickih osobina, ali, kako sam naveo u prethodnom postu, i od okolnosti koje pogoduju da netko s odredjenim sklonostima postane diktator.

Da recimo Nikolo Paganini nikadfa nije vidio violinu, on nr bi postao ono st je. Ili recimo da pradjed Aleksandra Vucica nije bio poznati trgovac u Bugojnu, nego drvosjeca na Cincaru, vjerojatno danasnja srpska opozicija bi nekog drugog proklinjala zbog diktature.

Obojica znamo za cuvenu Tudjmanovu recenicu:„rat je prilika koju ne smijemo propustitiu. Tidjman, po mojoj ocjenu, nije bio suviseb pametan, ali je zato bio veoma lukav. On je znao da se najlakse karizma stjece u ratu. Ni8je rat bio 'prilika” za Hrvate, nego za njega lično.

A svi diktatori pripadaju istom psihickom sklopu kao Luj 14. „Poslije mene potop”...

Sto monolitnija etnicka zajednica to veci uslovi za diktaturu.
Tamo gde nema značajne nacionalne vecine diktator se teško postaje.
Napr to je dobro znao i Broz pa se nikad nije obracao lično već uvek u ime svoje partije koju su cinili svi narodi.
Tugo moja predji na drugoga.
Drugi kojeg pamtim je Sloba koji takoder nikad nije rekao JA već uvek Srbija pa je čak imao i Mihalja Kerteza sa cuvenom izjavom
„ako se ja kao Madjar ne bojim Srbije zašto bi se onda bojao Srbin.
E sada imamo borbu oko neuobicajenog tekuceg Acu JApajajca...
Zemlja u kojoj živim upravo pokazuje pokusaj diktatorstva a ipak ima
najsareniju moguću nacionalnu strukturu.
Diktator se skriva iza slavne demokratije koja je znatno ”uspesnija i bolja„ od onih naših komu-socijalistickih. Nikad ne kaže JA već uvek MI.
Trump naprimer cece kaže JA i svedoci smo kako ON prolazi sa NJIMA.
Šta nas ceka ovde u America videcemo na jesenjim izborima 2024 i 2025.
Dali se narod uopste pita i ko je uopste odlucivao oko crnogorskog diktatora? ”

Simo

Broz je stekao karizmu još u toku rata. Njegova diktatura je cista kopija staljina. Sve je moralo biti kao u SSSR-u.
Dalje on je vjesto koristio svoju okolinu. Kadrovi poput Pera Stambolica, Lazara Kolisevskog, Djure Pucara Starog i ostali u njemu su vidjeli poluboga ali istovremeno i garanciju za sigurnost njihovih polozaja. Pomoću takvih je lako vladati.

Sa Slobodanom Milosevicem je sasvim drugacija stvar. Slobo stvara karizmu zahvalju'juci greškama njegove okoliune, ali isto tako i pametnom sagledavanju okolnosti u unutrasnjoj i svjetskoj politici.

Svi mi nekaka Simo zaobilazimo već postojeceg diktatora. To je kardinal Franjo Kuharic, iza koga stoji kompletan katolicki kler. Ustvari on je otac sadasnje Hrvatske, a Tudjman i kompanija bili su samo određeni za sprovodjenje tog plana. A da bi plan uspio trebala je cvresta disciplina, jer i u hrvatskom narodu bio je priličan broj Hrvata koji nisu bili voljni za bilo kakve promjene. Zbog toga Tudjman postaje diktator, čija naredjenja se moraju izvrsiti.
U takvim okolnostima nastaje protuteza takvoj poliutici u liku Slobodana Milosevica.
Za razliku od hrvatske, gdje ne postoji opozicija, a ako netko nrsto progovori biva optuzen da mrzi sve hrvatsko.
Na drugoj strani Slobo je diktator u pokusaju. Ima veoma jaku opoziciju (Seselj, Draskovis i drugi, ima veoma organiziranu grupu koja sprovodi zapadnu politiku (Koštuniva, Djindjic, Labus, Tadic).
Tako da js i dalje smatram da je Slobo samo diktator u pokusaju. Najjači primjer je kada mu je Kadijevic odbio da uvede vanredno stanja...

Simo

Skrenuo si u pogresnu ulicu...

Ne smijes mijesati diktaturu s vladavinom.
Diktator može biti samo pojedinac.
Vladavina odredjene grupe je oligarhija. Termin oligarhija, oligarh, koriste često novinari koji pojma nemaju o znacenju te rijeci. Ruski tajkun Deripaska ni u kom slučaju ne može biti oligarh, niti to može biti Roman Abramovic. Ali Medvedewv već bi to mogao biti.

U historiji je bilo razlicitih oblika vlasti, pa tako imamo u starom Rimu trijumvirat, ili recimo u Jugoslaviji kolektivno predsjednistvo...

Jocko

Tvoja definicija je najsiri pojam oligarhije. Vratimo se u nedavnu istoriju. Krup nije bas bio veliki H?itlerov fan. Ali u cilju da zadrzi svoje bogatstvo suradjivao je d Hitlerom. Nije Krup ni o cemu odlucivao, niti je ucestvovao u vrsenju vlasti. Sva njehova postrijenja radila su onako kako je to Hitler odlucio.

Ruski tajkuni ne ucestvuju u vrsenju vlasti, ali joj se pokoravaju. Na taj način cuvaju i bogatstvo i glavu,,,

Jocko

Ako nije tajna možeš li mi reci sto si po zanimanju. Ne sto si radio, nego za sto si se skolovao?
Ako ne nenista se ne mijenja...

Tu si negdje...