ja i ne smatram, običnog coveka bilo da je, jevrej, hrvat, siptar ili bilo koga za neprijatelja, međutim ocigledno je da ljudi na „vrhu”
odredjenih nacija imaju ideologije koje smatraju srbe za podredjenu grupu. takođe u slučaju nekog velikog sukoba skoro svi se svrstavaju
u svoje jato, dobrovoljno ili prisilno.

što se tiče spomenute osobe, jedna lasta ne čini proleće. nije on jedini, ima ih još koji su ili na nasoj strani ili su nepristrasni. međutim oni koji su glavni među njima nisu na nasoj strani.
može da se dokaze i dikumentuje, veoma lako.
u ovom slučaju ti stvaras utisak da jesu i to je opasno.
isto je opasno i sto mnogi smatraju da će nam, na primer braca rusi
bezuslovno i neograniceno pomoći. ali ni mi nismo najbolji
brat lukasenko je jedini bio dosao i nezahvalni srbi su mu uveli sankcije

moja poruka da treba biti pazljiv i nepristrasan prema svima jednako
čak i prema rusima, makedoncima, grcima,... treba matematicki tačno
razmatrati njihova postupke i ponasanja prema nama kao narodu
nas narod kaže „nema brata dok ne rodi majka” pa čak i to u nekim retkim i ekstremnim slučajevima nije dovoljno.

meni ako je neko neprijatelj u licnom smislu ili mislim da je, isto mu dodje bilo da mi je neki „brat srbin” ili neko drugi. to sam kasno u zivotu naucio, nazalost.

na kraju da se opet vratim na ove spomenute, njihov vrh je veoma lukav, podmukao i nepredvidljiv. mislim da prosecna „srbenda” niije u mogućnosti da shvati to. znaci moja pisanije o njima nemaju značaj i poziv da nešto uradimo protiv njih nego da imamo „cetvoro” dobro otvorenih ociju.