Sem francuskih žena koje su „saradjivale” sa nacistima koje su bile na stubu srama prvih godina poslije rata.

Фочо Фочо , немој бре да ме раузочараВаш ...Можеш ти то много боље , мораш ...
:))

Мораш боље да проучиш шта се уствари дешавало 20 тих година прошлог века.

А ја ћу да ти мало асоцирам , па ти истражуј .

У тој Краљевини Југославији имаш рецимо 83 % Срба , Хрбвата и Словенаца...
Швабови и Мађарони су били мањине . Рецимо 8 % .

Е сад , био ту неки фол , нађи чији ...да се то малчице промени .
Тако да су ти двадесетих половина свих исељиника из Краљевине били Швабови и Мађари ...нпр.

Разумеш ?

Комплексна је то прича . Баш озбиљна ...и сигруно није тако проста „ко је и зашто бежо из Краљевине” .

Тачно ми се неда да сад пишем пола сата , мјаке ми ...
Али ако желиш пронађи и обрати пажњу о Америчким законима усељавања ...
Први 21 прве ...други 24 те .
Зашто се закон мењао ?
Тиче се 1890 ...усељеницима пре те године и после ...
Веома важно ...
Радило се о процентима ...нпр. колико је дошло миграната после 1890 из тих наших крајева (тад аустроугарска итд.)...напсрам те цифре се одреживао постотак колико може да уђе нових 1921 ...по том новом закону ...
Па су променили тај закон 24-те ...зато што су нахрупили „наши”...које су Амери сматрали „непожељним”...па су променили да се постотак вади по броју миграната који су дошли пре 1890 ...где су већински били „пожељни” из западне и северне Европе ---

Мислим , ако те иннтересује , ако не...онда ок .

:))

пс.
чекај...
https://yuhistorija.com/serbian/jug_prva_txt01c4.html

можда ође да погледаш .

ппс.
интересантно је .

превод целог чланка, ВРЕДНОГ читања и памћења:
...

И даље се појављују важне нове информације о томе како је канадска држава пружила сигурно уточиште нацистима и нацистичким колаборационистима који су били укључени у Холокауст и Хитлеров рат уништења против Совјетског Савеза.

Канадска влада је 1. фебруара тихо скинула тајност са додатних четрнаест страница анекса коначном извештају Десцхенесове комисије из 1986. о ратним злочинцима у Канади, од којих је већина била потиснута до прошлог лета.

Аутор Алти Родал, „Нацистички ратни злочинци у Канади: историјско и политичко окружење од 1940-их до данас” је детаљно историјско истраживање канадске политике према нацистичким колаборационистима на 619 страница. Са најновијим издањем, највећи део извештаја је коначно у јавном домену — неких 38 година након што је поднет и након смрти готово свих оних које је истраживао.

Међутим, оно што је остало редиговано и забрањено је приметно. Ово укључује праве идентитете самих наводних нацистичких колаборациониста, њихов број и информације које детаљно описују сарадњу канадске владе са америчким обавештајним службама.

Обучени историчар и високи владин бирократа који је рођен 1944. у западној Украјини у породици преживелих Холокауста, Алти Родал је био директор за историјска истраживања Дешенове комисије.

Пјер Трудо и нацистички саучесник „Субјецт Ф”
На недавно објављеним страницама њеног извештаја детаљно је описано одбијање тадашњег министра правде (касније премијера) Пјера Елиота Трудоа из 1967. године, оца садашњег премијера Џастина Трудоа, да подржи екстрадицију СССР-у нацистичког сарадника који је био шеф летонског полицијска станица током Другог светског рата. Примљен у Канаду 1948. године и деценијама заштићен од стране канадске државе, особа идентификована у Родаловом извештају само као „Субјекти Ф” био је Харалдс Петрович Пунтулис. Оптужен је за учешће у убиствима 15.000 партизана, Јевреја и Цигана и поробљавању многих других, а осуђен је 1965. у одсуству од стране Летонске Совјетске Социјалистичке Републике СССР-а.[1]

Документ за спољне послове из 1965. године, који је цитирао Родал, описује Пунтулиса као „ватреног нацистичког лакеја, који не само да активно сарађује са окупаторским немачким снагама, већ заправо служи њиховим одредима за истребљење Јевреја и Рома”.

Упркос чињеници да су „заиста постојали докази против субјекта Ф”, старији Трудеау је одбио да изручи Пунтулиса, јер „слични кораци би се могли предузети против било које особе која је добила уверење о држављанству ако се утврди да није открио догађаје у својој прошлости …”

Други још увек тајни анекси извештаја Дешенове комисије садрже евиденцију о више од 700 таквих особа, укључујући ратне вође фашистичке Словачке, Мађарске и Југославије, и немачке СС официре, који су сви примљени у Канаду после Другог светског рата и заштићени од стране канадске државе . Родалов извештај садржи шифроване референце на субјекте од „А” до „З”.

Канадски парламент аплаудира Јарославу Хунку, бившем члану Вафен-СС. Начелник канадског штаба одбране генерал Вејн Ејр је крајње лево.
Влада Џастина Трудоа се суочила са све већим притиском да у потпуности открије историјски однос државе са нацистичким ратним злочинцима откако је цео канадски парламент аплаузирао Јарославу Хунку, добровољцу озлоглашене 14. Гализијенске дивизије Вафен СС са украјинском посадом.

Узето заједно, објављивање Родаловог извештаја и наставак скандала око званичног државног одавања почасти нацисти Јарославу Хунки указују на фундаменталну истину: сарадња канадске државе са директним фашистичким снагама траје до данас. У Украјини, влада млађег Трудоа наоружава и политички подржава идеолошке потомке нацистичких ратних злочинаца које су штитили старији Трудо и претходни премијери.

Канада наоружава, обучава и политички брани данашње нацисте у батаљону Азов и друге фашистичке елементе у украјинском државном и политичком естаблишменту како би унапредила своје империјалистичке амбиције у Евроазији, све време облачећи оно што је у суштини злочиначка завера лажним језиком „демократија” и „људска права”. Ако ништа друго, Родалов извештај разоткрива континуитет канадске империјалистичке политике, а не неке аномалне „лоше праксе” и упорност званичника да лажу о томе.

Прошле недеље је откривено да је Трудоова влада лагала када је у септембру 2023. тврдила да није знала ко је Јарослав Хунка. У ствари, Хунка је добила лични позив из кабинета премијера, на предлог Украјинско-канадског конгреса (УЦЦ), са којим, као што смо детаљно писали у серији Ворлд Социалист Веб Сите, „Фашистички пријатељи канадског империјализма”, Отава ради деценијама. То је укључивало пружање сигурног уточишта украјинским саучесницима нациста, помажући им да осветле своје злочине. Након тога, УЦЦ који подржава Отава промовисао је екстремно десничарски, жестоко антикомунистички и антируски украјински национализам који је г.

Родалов извештај даље разоткрива како су они прописи о уласку ратних злочинаца који су остали на снази били отворено поништени тајним наредбама. Она пише: „Истраживање за овај извештај указује да је било случајева када су канадски званичници одлучили да превиде ознаке СС тетоважа... да су у ствари биле издате директиве официрима за скрининг да игноришу ознаке СС тетоважа за случајеве Балтиц Ваффен СС...” и неколико других случајева.

Док је званични извештај Десцхенеса благословио одлуке претходних влада да прихвате осумњичене за ратне злочине, пошто су они „појединачно прегледани из безбедносних разлога пре пријема у Канаду”, Родалов извештај разоткрива процесе безбедносне провере као превару, а Десцхенесову изјаву као лаж.

Родал напомиње да „морамо одбацити као неоснована сећања и закључке до којих су донели бивши службеници за имиграциону и безбедносну проверу у вези са строгошћу и темељношћу послератних процедура провере имиграције”. Ипак, то су била иста лажна сећања која је званични Дешенов извештај промовисао као добар новчић.

Захваљујући Родалу, знамо да је Јулес Десцхенес отворено лагао када је изјавио да су „јавне изјаве спољних интервенера у вези са наводним ратним злочинцима у Канади шириле све веће и крајње преувеличане бројке о њиховом процењеном броју.”

Родал је дошао управо до супротног закључка, рекавши да би „било брзоплето претпоставити да значајан број ратних злочинаца и нацистичких сарадника није ушао у Канаду”.

Исто тако, Дешен је неславно ослободио кривице све припаднике украјинске 14. Вафен СС Гализиен дивизије, од којих је најмање 3000 ушло у Канаду.

Јарослав Хунка (предњи центар) међу трупама нацистичке Вафен-СС дивизије Галиција. [Фото: Иван Катцхановски/Твиттер или Кс]
Родал је приметио да претходно запошљавање многих припадника Дивизије у разним батаљонима украјинске полиције који су одиграли велику улогу у холокаусту у Украјини, масовно окупљајући и убијајући Јевреје, „можда неће уклонити, већ појачати вероватноћу избијања рата криминални елемент.” Даље, Родал је документовао кампању лажи коју је водио украјинско-канадски комитет од 1947. до 1950. да би погрешно окарактерисао Вафен СС дивизију као јединицу регуларне немачке војске, па чак и као „радне обвезнике”. За разлику од тога, Дешен је званичнику УКЦ-а дао статус пред Истражном комисијом!

Као што је ВСВС раније објаснио, Десцхенесова комисија је била заташкавање. Његов извештај и налази нису написани да би се говорила истина, већ да би се заштитила канадска држава, која је водила нацистичке ратне злочинце као обавештајне агенте током Хладног рата, примењујући их као тупо оружје против радничке класе у земљи и иностранству. Родалов извештај је такође написан са циљем да се помогне канадској држави, тако што ће обезбедити да њени високи оперативци буду поверљиво обавештени о неким од најгрознијих и политички најексплозивнијих злочина из Хладног рата.

Није проблем прошлост.
Били некад Ссовци, злогласни. Злочинци.
Шта је сада?
Откуд аплауз и подршка Доњег дома борцима за Украјину...некада и сада. Ту сједе они које народ бира или како већ?!
Је ли ово асимиловани Југо-канађани бране, оправдавају ситуацију и Канаду по питању Зеленског, канадске власти, аплауза неонацистима?! Јарослав стари неонаци поздравио народ Канаде. Еејјјјј. Гласали сте вјерујем за овакву Канаду.

Лијепо је Путин у интервјуу са Такером аргументовао и овај догађај. Необориви докази некад и сад.
Канада за сваку осуду.
Ужас.

Канада одбила да изручи Русији бившег украјинског есесовца

http://tinyurl.com/3znhuyu9
...како су бринуло онда после рата, једнако брину и сада јер баштине исту ону нацистичку политику