Isto onoliko koliko postoji opasnos' da Badza zvekne Olivu...

Постоји!
Што је већа увереност Запада у своју снагу то су прилике горе!

Stovani sogore

Sto hiljada vojnika s kompletnim naoruzanjem na granici izazivaju sumnju u njihovu dobronamjernost. Ti osuđuješ reakciju, a zapostavljas akciju. Nisu ruske trupe recimo u Meksiku ili Kanadi, da bi ta tvoja tvrdnja pila vodu.
Za svakog, tko iole razmišlja jasno je da ne može biti jasnije...

>'Danas istražujemo novu temu koja privlači međunarodnu pažnju: rusko tajno lasersko šinsko oružje. Ova najsavremenija tehnologija šokirala je i AMERIČKU i MEĐUNARODNU ODBRAMBENU ZAJEDNICU.'
- - -

Видели смо и свакодневно увиђамо да је колективни Запад „ODBRAMBENА ZAJEDNICА”.

zlatiborac,

Шта је било са Србијом после поделе на бановине ?

čiji temelji pocivaju pre okoncanja rata i na slobodnoj narodnoj volji i izborima, tj. 29 -XI- 1943 kada su stvorene buduce banana-državice sa izmišljenim narodima da ih onaj velikosrpski nebi ugnjetav`o i tlacio. 'Sto manja Srbija-jača Yugoslavija'!
--------------------------------------------------------------------

Nazalost djelimicno si u pravu.
Ali, moj stovani sogore, ti od sume ne vidis drvece. Upravo zahvaljujuci ljudima sličnim tebi, unisteno je i ono sto je zaista bilo dobro. Da ljudi mogu zajedno upravo je dokaz zemlja gdje živis. Mislis li da i tu nema „rabota ispod stola”? Ima moj sogore. Ali nema utjecaja religije i neke druge zemlje.
Kvebek je nešto pokusao, ali je pokojni Trudo (Francuz) odmah pozvao vojsku. Pa tko voli nek izvoli.
Onaj rezim, po kojem ti uporno pljujes, prvi put u historiji kao najvecu vrijednost oznacio je covjeka. Ja znam kako je izgledalo samoupravljanje i kako je teško bilo izaci pred radnike. No, kako rekoh, zahvaljujuci ljudima sličnim tebi i onima koji su se prihvacali posla kojeg nisu razumjeli „ode mast u propast”...

Tvoj „sogor” je još jedan diskutant vodjekana koji je teško opjednutost jednom te istom temom. Ko o cemu baba o ustipcima... Naslov teme može da glasi i izgradnja Keopsove piramide, a on će naći nacina kako i tu da minira trlababalanom o Jozi i pionirima... Npr sjetice se da je ta piramida u Egiptu, a ono su prije jedno 60 godinica Naser i Jozo bili jarani... I eto ga, nema veze sto Naser i Keops nisu bas zajedno bili pioniri :).

A ti si kao neka „mecka”? Dobro, nisam znao, cuvacu se... Mecke jesu opasne, pogotovo kad brane mecice, ali ne znam koga i od koga vise ti branis ovde?

Možda ti je poznato da u ovoj državi živi Milomir Glavcic. On se sa Jozinom državom rastao na mnogo spektakularniji način od tebe - pobjegao je iz JNA camcem preko Prespanskog jezera u Grcku. Siromasno dijete bez roditelja. Po dolasku u Kanadu uspio je da se prilično obogati za svog dugog zemana (sad mu je skoro 100 godina) i tokom zadnjih nekoliko decenija poslao je milione a možda već i desetine miliona u rodni kraj ukljucujuci i pare za izgradnju mosta preko Ibra u Kraljevu. Ali, u svojim javnim nastupima, koji nisu tako česti, ali ima ih po novinama i youtube, nikad se nije bavio Jozom, pionirima, JNA it, niti gromoglasno kudio državu iz koje je bukvano pobjegao... Respect!

'A ti si kao neka „mecka”? Dobro, nisam znao, cuvacu se... Mecke '
-----------------------------------------------------------------------

Jazuk jazuk bolan nebiJo, a ja ocekivo da me držiš za medjeda...

Nego man` se ti nas pobjeglica od tvog rahmetli Joze koji vam dade
sve bRezplatno - te ga još uvijek oplakujete - kužiš ?

Uostalom nisam ja pobjeg`o, tj. uteko glavom bez obzira ko može biti Ti i tebi slični, iako sam svijevremeno bio granicar tj. na braniku naše
Domovine, već na vrijeme pre 50 i kusur godina. Onako legalno sa crvenim
pasosem ko i sva raja; 'trbuhom za kruhom'. Čak šta vise u vrijeme belaja
kad si moz1 bit` smug`no preko jendeka i bogaza, pomag`o onu tamo sirotinju raju.
I to bas na Bas Carsiji - uluca Kasindolska br 12 - kužiš? Majka Radmila
sa dvije sirotice; Natasa i jelena, dok je otac Radovan postradao braneci
svoje ognjiste. Neku godinu kasnije - posle 'Dejtona' posjetio ih u
Bratuncu gdje su izbjegli a potom preseli u Trebinje - kužiš?

Dakle; postupio sam po nasledju stecenom od svojih roditelja-staratelja
i predaka koji su u vreme belaja 41-45 primili u svoje okrilje
porodicu Nikole Podinica sa gore Romanije. U vreme zadnjeg belaja
u mojem domu (nedaleko od Kadinjace) smjestila se porodica iz Zence,
a posle 'Oluje' Krajisnici iz sela Katinovac nadomak Topuskog. U istom
selu se nastanili i sa kojima smo dan-danas u neprekidnoj vezi.
Ove godine nakon sedam, odlazim-o u posjetu da se vidimo i družimo ko
braca i sestre kako to i dolikuje - umjesto ko tamo neki da okrenu jal`
prasca jal` janjca na raznju i još pride zaigraju ono kobno kozaracko...

Toliko ovim povodom - a ti i nadalje nastavi po svom ko i obično - kužiš?

Златиборац,
БРАТЕ мој!
Не знају многе Србенде ово што си написао, ја одлично знам...БРАТЕ мој, дирнуо си ме.
Што старији све лакше сузу пустим...ваљда је то разлог за ове.

Било је и овакве помоћи(касније ћу поменути ово о чему златиборац пише.)
U opštinskom magacinu je trebovalo 100 litara nafte. I u Užicu je bila kriza za gorivo, UN sankcije Srbiji još nisu bile posve ukinite, ali predsjednik opštine je starinom iz Sarajevskog polja, i htio je da podrži svakog sugrađanina koji je želio da pomogne Srbima u Sarajevu.

Njih sto osamdeset hiljada prije nekoliko mjeseci Milošević je gumicom izbrisao.

Tuđman je rizkovao međunarodne sankcije za Hrvatsku i eskalaciju rata sa Bošnjacima zbog četrdeset hiljada Hrvata u Srednjoj Bosni. I sačuvao ih je.

Milan Vidić je natočio naftu u svog „mercedes -kipera” i preko Kremne uputio se u Bosnu.

Za Srbiju, preko Drine sve je Bosna.

Snijeg, mraz, vjetar. Bijela pustoš. Zaleđeni krivudavi drum između Vardišta i Višegrada, srećom, bio je prazan. Na kolone raznih prevoznih sredstava naišao je tek iz Višegrada, prema Romaniji. Kamioni, putnička auta, zaprege, sanke, ručna kolica, pješaci. Unezvijereni ljudi, nalik na zombije, tjerali su ispred sebe poneku kravicu ili ovcu, nosili zavežljaje prnja i mrtvačke sanduke. Poslušno i ćutke sklanjali su se u cjelac da prođe „mercedes-kiper” za užičkim registarskim tablicama.

To Srbija hita da pomogne Republici Srpskoj.

Na Palama, kod „Famosa” bilo je mjesto okupljanja kamiondžija. Užice, Čačak, Loznica, Zvornik, Bijeljina, Sokolac...Malko Koroman je raspoređivao ko će u Ilijaš i Bogošću preko Hreše, a ko na Ilidžu i Hadžiće niz Trebević. Čekajući svoj raspored Milan Vidić je slušao iskustva drugih vozača. Oni već sedmicama izvlače sarajevske Srbe iz ratom odbranjenih srpskih kvartova. Dopale mu se šoferska priče.

„I ja ću tako!”

Koroman ga je odredio u grupu za Ilidžu. Samo da se na Kuli jave Ćeni Šehovcu. On će im dati detaljan raspored i po 100 litara nafte.

Sin jedinac Marinka K, na početku rata se vratio iz Beča i poginuo je deveti dan poslije svog dvadeset četvrtog rođendana. Marinku K. je sad bilo svejedno kome su u Dejtonu dopali Ilidža i Kasindolska ulica. On je bio spreman i da ide i da ostane. Njegov život više nije imao smisao. Ćiza i Garinča eshumirali su mu sina i donijeli ga pred kuću. Iz mrtvačkog sanduka od jeftine iverice cijedili su se krv i voda. Teta Ilinka je ponovo kukala za sinom. Nije dozvolila da mrtvački sanduk pokriju običnom ceradom. Donijela je najbolje ćebe. Srećom, rani večernji mraz je brzo zaledio sadržaj sanduka. I jecaje teta Ilinke. I suze čika Marinka K. U kući u Kasindolskoj ulici, uz žižak i subotičku otrov rakiju od metil alkohola, Ćiza i Garinča su čekali da pomognu utovariti kamion.

U dvorište čika Marinka K, s prvim mrakom, u „mercedes-kiperu” došao je Veliki Teša. Farmerke, vojničke čizme, plava jakna. Pred silazak iz kabine popio je tabliteu za smirenje i sam sebi još jednu dao injekcij insulina. Treba podnijete majčin plač za jedincom.

- Dobra veče! - Veliki Teša je nabacio bezbrižni osmijeh u pokušaju. - Kako si čika Marinko? Kako je teta Ilinka? Vozdra raja.

- Pomaže Bog, braćo Srbi. - pozdravio je Milan Vidić.

- Dobra veče. - otpozdravili su prisutni.

Veliki Teša poljubi teta Ilinku. Ona na sto stavi narezanih mesnih narezaka, a čika Marinko još dvije čašice za rakiju.

- Čika Marinko, ovoga gospodina je poslao Ćena da te preseli.

- Hvala komandantu Ćeni. - blagosiljala je i krstila se teta Ilinka.

- Gde vas treba iseliti? - pitao je Milan Vidić.

- U Višegrad. Ima neki kolektivni centar. Obećali su nam sobu. Ako ne slažu.

Bio je rat u Jugoslaviji.

Nije svaki rat isti.

Nije svakome rat isti.

Vladivostok nije kao Staljingrad. Hvala Bogu što nije. Ali nije. Samo loši ljudi i fićfirići koji ne razlikuju obrazovanje i pamet izjednačavaju Vladivostok i Staljingrad.

- To će vas koštati hiljadu maraka i sto litara nafte.

Milan Vidić je naučio lekciju šofera s parkinga ispred „Famosa” na Palama.

Milan Vidić je iz Užica i nije znao da je samo na kuću čika Marinka K. u Kasindolskoj ulici palo više granata nego na cijele Pale i na cijelu opjevanu Romaniju.

- Puno je Srbine.

- Toliko je. Uzmi ili ostavi.

Ratnička plata tih godina je bila dvadeset četiri marke.

Plata vozača u Srbiji kretala se od osam do dvadeset maraka.

- Zar to nije humanitarno? Džabe?

- Nema džabe ni kod stare babe.

Pobjednički se cerekao Milan Vidić.

„ Oni nemaju izbora!”

Ćiza ispod stola stavi ruku na Garinčino koljeno i očima mu dade znak da bude miran.

- Ja imam samo četristo maraka. To sam sačuvao kad je komandant Garde, Šale, dijelio porodicama poginulih boraca.

- Imaš li pištolj? - pitao je Vidić.

Tih godina Šiptari s Kosova i Metohije nisu žalili novaca za oružje.

- Imam pušku.

- Automatsku?

- Poluautomatsku.

- Šta će mi ona.

Garinča je pizdio. Ljutito je gledao u Ćuzu. Ovaj je i dalje izgledao smireno. Kao da nije čuo dijalog.

- Imamo pištolj od pokojnog snina.

- Da vidim - Milan Vidić je bio potomak stare trgovačke porodice.

Na zidu iznad vitrine visile su okačene sinova fotografija i ukaz o odlikovanju potpisan od doktora Karadžića.

- E moj Radovane! Brate moj!

Čika Marinko teško uzdahnu i iz gornje fioke vitrine izvadi u krpu zamotan pištolj. Španska „Ljama”. Duga devetka. Milan Vidić nikad nije vidio takav pištolj. Oči mu zacakliše.

„Neću ga prodati. Da imam na se hvališem na saboru.”

- Može, taj pištolj, četristo maraka i sto litara nafte. To je ko za vas inače drugima ne bih.

- Pištolj nećeš dobiti - prvi put Ćiza se umješa u razgovor. - Sad će te Veliki Teša odvesti da prespavaš, a ujutro dođi na utovar i po hiljadu maraka i naftu.

- Ali...

- Nema ali, čuo si. Teša, vodi brata Srbina na spavanje u mjesnu zajednicu.

Za Velikim Tešom i Milanom Vidićem Ćiza i Garinča su izašla u zvjezdanu sarajevsku noć. Obojica su poljubila teta Ilinku.

Februarski mraz je ledio srca.

Milan Vidić je osjećao ledenice.

Duge su, preduge, februarske noći.

Pred svitanje Ćiza i Garinča su došli pred pjesnu zajednicu, na silu otvorili „mercedes- kiper”, upalili ga preko žica i odvezli u Kiseljak. Hrvati su kamion platili pet hiljada maraka. Hiljadu maraka i sto litara nafte Ćiza je sutradan dao čika Marinku K. da plati transport do Višegrada i još sto da plati ukop sina na višegradskom groblju. Hiljadu maraka dao je teta Ilinka da imaju za života, tamo, u izbjeglištvu. Preostale marake Ćiza i Garinča su potrošili u elitnoj javnoj kući kod Karabaje na Mejtašu.

Na raskrsnici, kad se pređe most preko Drine, „man” čačanskih registarskih tablica skrenuo je desno, niz rijeku, prema „Vilinoj vlasi”. Tamo je za pesto maraka čika Marinko K. od starosjedioca iz Višegrada kupio izgorjelu napuštenu kuću. Na karoseriji „mana” pored zaleđenog mrtvačkog sanduka prekrivenog najboljim ćebetom, bili su složeni prozori i krov sa kuće u Kasindolskoj ulici. Putnici u kabini, vozač, čika Marinko K, i teta Ilinka, slušali su radio i nisu vidjeli kako na skretanju lijevo Milan Vidić stopira. Zaleđeni drum od Višegrada prema Užicu bio je pust.

Piše: Željko Pržulj

'Nidje ja nisam rekao da si ti los, zao, sebican ili naopak covjek već da si postao plaho dosadan sa Jozom i pionirima. Tebi izgleda još nisu javili da je Jozo umro prije 44 godine...'
--------------------------------------------------------------------
Pazi ovako,

Nigdje se Ti ni ja nismo nigdje sreli uzivo, u oci pogledali, niti pak
ljudski rukovali (bez rukavica) - već ovako u ovoj 'cadjavoj mehani
( da ne kažem prcvarnici) sreli. Ne bas za istim astalom, ali ovde pod istim krovom.
Ako si Ti povrjedjen mojom plaho-dosadom o Jozi i pionirima, zaobidji te sjedi za drugi astal. Nismo se Ti i ja prvi puta ovde sreli, već naprotiv.
Ignoris`o sam te neko vrijeme dajuci na znanje da se okanies zadjevica
u mojem dijalogu sa drugim, sto je trajalo par godina koliko ova svjetska epidemija - čitaj: zaraza. Kad evo tebe opet nezvanog - da das na znanje
'izgleda još nisu mi javili da je Jozo umro prje 44 godine?

Koliko se sjecam, niti jednu jedinu pogrdnu-ruznu riječ nisam uputio na
tvoju adresu covjece. Kako prije, tako i dan danas. I to ti još nije
dovoljno te se spotices o pariotizam, a koji je za tebe nešto sto i mislena imenica - reklo bise.

Ostaj u zdravlju...

„...novo saznanje; crkva-posredik - poslala dve trecine od ukupnog
iznosa. Na pitanje istog svestenika zašto? 'administrativna taksa'.
Zašto toliko? On tuc-muc; 'pa znate ima još djece sirocadi koji nemaju sponzora. Meni to nije bilo po volji (naravno) te stupim uvezu sa poznanikom iz Bg. koji je radio za UMROFOR ,te preko njega pocnem slati
novac u punom iznosu na naznacenu adresu, a potom i pakete.”
-------------------------------------
Баш сам изненађен!!!
И кад ми салонци почну пропагирати уравниловке...овдје и другдје.

'Баш сам изненађен!!!'

Bas tako,

I to upravo tamo gdje se najmanje nadas, pa im posle ne vjerujes i kad
istinu govore. Ovo sto prpovjedih je samo djelic čitave price sto nebih
ovdje pripovjed`o već tamo gdje bi to imalo odjeka...

Laku noć

Знам да је дјелић, златиборац. И ја чекам прилику. Теглим ја много тога на души од раније, али кап која је прелила чашу је њихов однос према личном завјету и стаду током пландемије. То се не може прећутати, надам се правој прилици да кажем шта мислим о томе.
Вартоломеј, још ако познајеш сваки лик који се у причи помиње. Имена, родбину, вријеме и начин погибије...

Златиборац,
Овај амерички православни свештеник је рекао велику истину: https://youtube.com/shorts/6Reac0InQAE?si=CPTlZsex5qdi7K_G
Вартоломеј, и ви се бранисте 3 крваве године, успешно се и одбранисте и Слобо вас отписа као да вас ни Бог није дао.
Кад се само сјетим 25. Маја 1992. Тада су муслимани узели све оне хангаре у Жуновници, дошли скоро да узму касарну, направили покољ у селима около, колико је само наших тада изгинуло...знам и узроке, али не бих о томе, са Илиџе се морало ићи да се то враћа...

geriatrikus @ , upravo onako kako svestenik rece - nazalost.

Ali i pored svega ne treba gubit` nadu - a vera će naći svoj pravi put.

P.s. a tako je 'otkako je sveta i veka', i po onoj:'sam pao sam se udario'!

pozz...

Strah od KOBAJAGI nuklearnog rata je IRACIONALAN i sluzi da slEEEpi kod ociju daruju SVE sto mogu zarad KOBAJAGI sigurnosti...otprilike kao sto bi neki manji industrijalac dvadestih placao reket mafiji da mu ne XXebu ženu a ona se namirije od njegovih saradnika.

UDRI atomsku..PA STA...iml' šta JAčE...ionako je rod ADAMOV osuđen na nestanak zarad PERVERZIJA,,da ne pominjemo detalje jerBo su GNUSNI!

RAT,,PA STA..GLAD, nemanje, rast mora...UVEK će NEKO preziveti...sad to što oni MALOG xuxrca 'oce da ONI biDNu sigurni...NEMA ničega sigurnog jerBo osiguranje sluzi za guljenje MAJMUNA, ne banana.

SAD, plakanje,MIR, sigurnost imovina, standard...SVE su GENERACIJE gubile TO ISTO i samo nESPOSOBNI 'oce sigurnost.

Zivot je PLAVNA rEEEka u kojoj opstoje i sarani i stuke...sad ko 'OCE da ostane zaba KRASTACA...NEK se drzi podalje od rEEEke..