Двоје новинара Нове и Н1 надовезали су се увредљивим коментарима на објаву корисника Икса који је окачио снимак Павлине Радовановић како пева и оптужио је да позива у рат
испод видео-снимка на којем мала Павлина из Ораховца на Косову и Метохији пева песму „Христе Боже” написао: „Некада су деца певала песме попут ‘Разболе се лисица суши се ко грана’, а данас позивају у рат”, на шта је новинар Нове Жељко Вељковић додао „општенародни повратак у средњи век”, а новинарка Вања Ђурић са Н1 да „тако мала звучи као нека старамајка из косовског циклуса”.
Сво троје је изгледа понела песма, једна од оних која их толико иритира, о одбрани српске отаџбине, па су се у свом гневу занели и извређали четрнаестогодишње дете. Без икаквог повода, ако тако нешто уопште може и да има повод. Оптужујући је за ратно хушкање, сврставајући је међу оне који нас враћају у мрачно доба и, можда и најбесмисленије, исмевајући је због тога што личи на своје претке – старамајку из косовског циклуса.
https://srbin.info/drustvo/kako-je-pavlina-devojcica-iz-orahovca-postala-predmet-mrznje-druge-srbije/
Ово што су написали спада у кршење дечијих права. Уз то, дискриминација и вређање, и то још малолетника, је не само неморална и нељудска, већ и кажњива законом и новинари Нове и Н1, тако осетљиви на дискриминацију, сигурно то знају.
Има још антисрпског манијаштва из Нове и Н1. Бошњачки медији када су 2021. године хистерично извештавали о салви увреда и претњи које су се сручиле на исте антисрпске који су на „Њузмакс адрија” рекли да су Срби деведесетих били или кољачи или немоћни Слобини таоци.
Ево кога су из Нове и Н1 напали :
„Напади на Павлину Радовановић, нашу Павку, само су показатељ танке линије од самомржње тј. аутошовинизма до вербалног а можда и физичког насиља”, написао је на свом телеграм каналу професор Православног богословског факултета у Фочи и колумниста РТ Балкана протојереј Дарко Ђого.
За оне који не знају, описао је како мала Павлина и њена мајка Лела живе.
„Пријатељу, оне изађу из Ораховца кроз све могуће и немогуће ОВК страже, певају и бодре нас, почесто и чувену песму о ослобођењу Ораховца ‘Генерале, нек је твојој мајци хвала’, и онда – након свега, опет кроз све страже и патроле, у Ораховац, енклаву, гето… Не знам шта је храброст, ако није то. И зато није просто ружно већ неприхватљиво, морбидно и џиберски малтретирати то величанствено дете.
А Павка ће даље. Да пева о снази овог народа која тек треба да се пробуди. Српкиња је то и то из дивне Метохије. Њу само расплаче красота народа који је воли”, написао је Ђого.
Суштина свега је да једно дете на Косову и Метохији неће да скрива своје порекло, неће да заборави свог деду, прадеду, чукундеду, а поготову не старамајку, прабаку и чукунбаку чију ношњу носи, неће да кличе с љубављу ропству и „реалности на терену” већ пева о слободи и части.
Таква Павлина Радовановић смета зато што пева. Она кочи наш европски пут, онај на којем нам отворено траже да признамо самопроглашену државу Косово, вековну српску земљу.
