Tada nije bilo struje ni televizora čak je i tranzistorski radio bio retkost. Dan je sestog Januara uvek kratak, ujutro se ustaje i oblaci uz petrolejku pa se ide u skolu
a meni bas i nije bilo do nje jer u celom selu je neka toplija atmosfera iako u skoli ne spominjemo praznike ljudi su ipak nekako drugaciji, zato posebno smo bili srećni kad bi Bozic pao za vikend.
Post je i na Badnjak postimo svi i mi decurlija, vazi za sve.
Nema da se mrsi a pecenka od jucer ceka na raznju u hladnom podrumu. Otac je negde otisao i vraca se sa osrednjom hrastovom granom ulazi u kucu i pozdravlja sa, čestan Badnjak pa istu granu zadene za gredu iznad dedinog americkog Big Ben vekera.
Baba mesi pogacu kovrtanj bez kvasca i soli sa svezom izvorskom vodom
dok u rerni se pece krompir u gacama i bundeva, deda kuva rakiju, a nama deci kompot od suvih sljiva.
Majka obavezno tog dana sprema kolace kao da su nečiji svatovi, Ja svsrdo pomazem sa receptima a biće kaže cupavci u kokosu, šape, punjene oblande, keks na masinu, pita madjarica, pun sto svega nije mi jasno odkada smo mi to tako imucni, imamo čak i vanilij secer kao cvebe i stangle cokolade za kuvanje. Bog te materin pa Bozic je sutra.
Baba sprema posni pasulj i kuva krompir salatu, glavice kiselog kupusa su tu jer treba za salatu sa ljutom paprikom a sutra je i sarma obavezna
Mislim u sebi kako je lepo kad se ima, verovao sam da će tako u zivotu biti, samo malo da se strpimo.
Posle posnog dorucka ocekujemo nekog od komsija da nam bude polaznik.
Najcesce je dolazio moj tetak, kad udje u kucu i iscestitamo badnjak posade ga pored ulaznih vrata da malo sedne i da bude miran kako bi nam tako i kvocke mirno lezale na jajima dok budu legle pilice a za to smo ga nagradjivali rakijom i kafom.
Kada pocne da se snocava to je znacilo dolazi Bozic.
Majka bi pospremala i cistila kucu jer od sutra se tri dana metla ne uzima u ruke.
Preko stola se postavlja novi stoljnjak iznosi rakija i vino i cinija sa raznim vocem. Deda donosi manje sito do pola izmesano sa raznim zitom i tri zute svece okicene trobojkom.
Svi smo spremni za Bozicnu veceru a onda u kucu ulazi otac sa sveznjem slame preko ledja i kaže, dobarace čestan Bozic, deda kaže Hristos se rodi a mi svi u glas va istinu se rodi i posipamo ga sa lesnjacima i orasima. Slama se stavlja ispod stola gde ćemo moj stariji brat i komsije da naredna dva dana pravimo nas mali cirkus.
Deda uzima nekoliko slamki i postavlja ih na svaki cosak stola u obliku krsta ispod stoljnjaka. Sito sa upaljenim svecama se stavlja pored prozora da se vidi da se zna. Na stolu je sve spremo, stize pasulj i krompir salata kupus voce i nešto za popiti. Deda uzima neku njegvu knjizicu sa trosnim koznim koricama i iz nje cita molitvu a ja se trudim da pokazem da znam da se prekrstim kao i oni.
Ono sto ostane na stolu ostaje tako celu noc i ne dira se do jutra, Petrolejka je skroz napunjena i ne gasi se celu noc ali se fitilj malo uvrne da ne trosi previse gasa , nije bas jeftin kaže deda.
Bozic je zvanicno stigao. Mir Boziji Hristos se rodi je na snazi...
Par godina kasnije dobili smo polovni radio, nakon bozicne vecere koja bi bila upravo zavrsena oko 8:30 deda Titomrzac koji je imao sina majora preuzimao bi radio i pojacao ga da se cuje,
Dobro vece dragi slusaoci Ovde Glas Amerike govori Grga Zlatoper,
Svim pravoslavnima želimo Sretan Bozic. To je bilo predivno za cuti iz daleke i omiljene dedine Amerike. Znao je samo reč, eee vidis ti to a kad će ovi kod nas to reci...