Зашто Европа ћути? Други се чуде како једна држава у ЕУ забрањује, не дозвољава српском председнику да се поклони мученичким сенима својих сународника.

Зар не знамао одговоре? Па цео 20. век је у знаку европског помагања хрватске ствари у односу на српске. Ради се о континуитету. Појам политичке Европе је мењао значења, мењала се и улога појединих европских држава, али је увек хрватска страна била на добитку.

После Првог светског рата помагала је улазак Хрвата у југословенску државу. Између два рата, фашистичке државе су помагале усташки покрет. Италија пружа уточиште за око 2.000 усташа, а Мусолини рачуна на косовске Албанце да буду нож у леђа Југославији.

Уз помоћ Енглеза створена је Бановина Хрватска 1939. године. Од 1941. до 1945. усташка држава је савезник нациста и по уледу на Аушвиц оснива Јасеновац. А 1943. Енглези праве невероватан политички заокрет: одбацују монархију и подржавају комунисту Хрвата Јосипа Броза Тита. Зашто?

Филозоф Светозар Стојановић је у једном раду поставио кључно питање српско-хрватских односа: да ли је СФРЈ била могућна после Јасеновца? Да, била је могућна захваљујући тадашњој западној Европи, пре свега Енглезима. Уместо да одговарају за геноцид над Србима, они су награђени наставком живота у држави за коју је Јован Дучић 1942. године написао да „није могућа заједница убица и убијених”.

А вође крволочне усташке државе слободно су се шетале по Европи и Америци. Анте Павелић по Аргентини и Шпанији, а Андрија Артуковић по Америци. Да ли да поверујемо да владе тих држава нису знале кога штите? За то време Дража Михаиловић, командант југословенске војске је погубљен, а тадашња Европа (савезници) је ћутала.

Европска одбрана Хрвата се наставља после рата. Помажу нови сепаратистички покрет стациониран у германском делу Европе, коме се прикључује албански живаљ са Косова и Метохије.

Жар хрватске србофобије није угашен. Напротив, распламсава се уз помоћ ЕУ крајем осамдесетих. Стиже илегалним путем оружје, а политички прваци западног дела ЕУ спремају неуставно признање Хрватске.

А врхунац политичке награде Хрватске десио се са одобравањем протеривања 500.000 Срба од 1991. до 1995. године. Оно што није урадила усташка држава урадила је европска Хрватска са све ћутањем ЕУ. А пре и после 1992. године, Хрвати подржавају све антисрпске појаве и процесе у СФРЈ, односно у региону.

Тако, европска Хрватска у проширеној ЕУ, подиже споменике неким усташама, слуша усташки позив на дом и убиство Срба, у државним установама (Архив Хрватске) објављује књиге у којима није реч о ревизији већ о комплетној измишљотини (фантазији) српског геноцида над Хрватима.

После стотину књига, хиљада докумената и фотографија, сведочења, нашао се и тај који ће поново убијати већ масакриране Србе у Јасеновцу. А данашња Европа све то мирно гледа и ћути.

Европа ће и убудуће ћутати на хрватску србофобију? Право питање је заправо како ће српска политичка јавност деловати у будућности. После трагичног утапања својих победа у два рата у југословенство, после свега шта су доживели у тој држави, једино им преостаје да колективу политичку памет посвете себи, својим интересима и правима, да се боре за своје вредности и да никад не понове такве кардиналне државне и политичке грешке и да се боре против сваке иностране (и домаће) србофобије, дакле за истину о себи. А део те истине је што се догодило несрећно државно повезивање са Хрватима почетком 20. века.
https://www.novosti.rs/c/vesti/kolumne/1140689/evropska-odbrana-hrvatskih-zločina-ceo-20-vek-prozet-pomaganj u-hrvatske-stvari-naspram-srpske
Јел неком још увек нису јасне чињенице што је човек изнео?