Mirjana Marković je rođena 10. jula 1942. godine u selu Brežane blizu Požarevca, gde je njena majka bila u partizanima. Petnaest meseci kasnije, 5. oktobra 1943. godine, Veru su u Beogradu uhapsili agenti Specijalne policije. Skrivala se u jednom skloništu ispod poda kada su došli agenti. Nisu je pronašli ni nakon dva pretresa, ali su ostavili četiri agenta u stanu, što Vera Miletić nije znala pa je podigla poklopac skloništa i tako su je uhvatili. Nakon što je uhapšena, Vera Miletić je podvrgnuta strašnom mučenju, a zatim je streljana. Nije sigurno da li je tokom mučenja izdala mnoge komuniste, ili ne, ali to je nakon rata bila zvanična partijska verzija.

Kada je Vera uhapšena, Moma Marković, otac jednogodišnje Mirjane, već je bio politički komesar Glavnog štaba NOV i PO Srbije. O devojčici su se brinuli deda i baba, roditelji nastradale Vere. Deda i baba su i nakon rata nastavili da se brinu o unuci, jer je otac nakon pobede komunista i osvajanja vlasti bio zaokupljen partijskim i državnim poslovima. Mirjana je oca viđala ponajviše preko letnjih školskih praznika.

Osnovnu školu završila je u Požarevcu. Mirjana je žena sa kojom se Slobodan Milošević vezao još za vreme gimnazijskih dana (upoznali su se u komunističkoj omladinskoj organizaciji), sa kojom je proveo ceo život i koja ga je usmerila ka komunizmu.

Za njega se kasnije udala i imala dvoje dece — Mariju i Marka. Mirjana je imala gotovo jednako tragično detinjstvo kao i Slobodan Milošević. Rat je mimoišao tek rođenog Slobodana Miloševića, a njegovu sudbinu odredili posleratni tragični porodični događaji. Mirjana Marković dete je revolucionara Mome Markovića, jednog od najznačajnijih srpskih komunista i revolucionara, i Vere Miletić, jedne od najtragičnijih figura partizanske borbe u Srbiji. Porodica Vere Miletić bila je komunistička, pa je više članova porodice završilo u partizanima. Najpoznatija među njima je Davorjanka Paunović Zdenka, sestra Vere Miletić i Titova ljubav.

Otac Mire Marković, Moma je neposredno nakon rata bio je jedan od najmoćnijih ljudi u Srbiji, član Centralnog komiteta i drugih najviših komunističkih organa vlasti. Međutim njegova karijera ipak nije bilo tako briljantna kako se moglo očekivati. Već pedesetih godina izguran je iz vrha vlasti, i izgubio je na uticaju, za razliku od svog brata Draže Markovića, koji je sedamdesetih godina postao najmoćniji čovek Srbije.