„U svemu postoje dve strane, od kojih dve istine i dve laži. Od toga jedna je istina a druga je laž i tako to posmatra čovek kada odabere jednu od tih strana verujući da je on u pravu jer ego ili ”svoje ja„ ne daju da vidi drugačije. I religija je takva. Dok vreme teče, većina istina mutiraju i postaju laž. Tako, što dalje vremenski se čovek odvaja od nekog dogaďaja taj događaj se menja izobličuje, uveličava i poprima nove dimenzije u zavisnosti od vladara i pisaca. Podela i prepucavanja iz ovih razloga su jedna of najvećih odlika homosapiensa.”
Која дисертација!!! Да си рођен раније, сигурно би ме Соца(професорима Социологије) тјерала да ово учим напамет...као Кардељеву дефиницију нације.

Можда би ми ово написано винчанским писмом било јасније?:
„U svemu postoje dve strane, od kojih dve istine i dve laži.”
Написано латиницом не контам никако.
Прекуцао сам и на ћирилицу:„У свему постоје две стране, од којих су две истине и две лажи.”
Џаба, опет не контам, које двије лажи и које двије истине?
Превише је ово дубоко за мене.

Проста математика велиш.
Оно претпоставка, тврдња, доказ...ако а није б, а ц није г, онда је џ ништа друго до ш. Сад сам уфатио.
Значи, ја мислим да су 2 јабуке и двије крушке 4 воћке, а ти тврдиш да се бабе и жабе не могу сабирати, офарбани пресуђује да се ту не ради о сабирању већ множењу и то доказује тврдњом да је најздравије сирће од дивљака, а да крушке иду у туршију. Али то опет не значи да и ти ја нисмо у праву. Када се све сабере, а потом помножи испадне све тачно са становишта хомосапијенса или бар крапинског човјека. И ту је математика недвосмислена.

„U svemu postoje dve strane, od kojih dve istine i dve laži. Od toga jedna je istina a druga je laž i tako to posmatra čovek kada odabere jednu od tih strana verujući da je on u pravu jer ego ili ”svoje ja„ ne daju da vidi drugačije. I religija je takva. ”

У овим реченицама је проблем твоје теме, Сањар.

Елем, у преводу то је „У музици је главно једно, а то су две ствари: ”секс, дрога и рок енд рол„.

1. У свему постоје две стране. Добро, то смо се договорили.
2. ...од којих две истине и две лажи. Хммм...значи на једној страни две истине а на другој две лажи? Или свака страна има по једну истину и лаж?
3. ...и тако то посматра човек кад одабаре једну од тих страна...мени бар није уопште јасно шта човек може да одабере из прве две ставке.

Недоречен ти је почетак и тешко је пратити даље текст. Бар за мене. ”

Ujkan pobjedio,taman zavrsio citanje svih opservacija svih akademija kad mu naleteshe sanjar i dman i raskuka se nasta je on vreme gubio kad na sc chuche dva najveca ljudska uma od kako je svinjce rep uvrnulo...🤣🤣🤣

de gerijatrikus ne zayebavaj sa nadreal metafizikom, nego slobodno im reci
„Aj ne s3rite vise”🤣🤣

Nisu to dvije istine i dvije laži, nego dezinformacija o „antinomiji lažova”.
Laži su govorni činovi, a ne samo rečenice ili propozicije.
Grubo rečeno, laži su izjave o propozicijama u koje njihovi govornici ne vjeruju. Govornici koji iznose svoja lažna uverenja često ne lažu. A govornici koji iznose istinite tvrdnje u koje ne vjeruju često lažu – bez obzira na to da li je „nevjerovanje” nevjerovanje.

Ljudi koji iznose predloge o kojima nemaju mišljenje, lažu isto koliko i oni koji iznose predloge za koje vjeruju da su lažni. Nisu sve laži izjave lažnih propozicija – neke laži su istinite,... neki nemaju istinitu vrijednost.
Ljudi koji samo povremeno lažu nisu lažovi. U grubo receno, lažovi stalno i po navici lažu. Ipak, neke poluistine su izjave koje imaju za cilj da dovedu u zabludu iako govornici „tumače” rečenice koje se koriste kao izražavanje istinitih propozicija.
Druge opet,.. da prevedemo, su izjave propozicija za koje govornici vjeruju da su upitne, ali bez otkrivanja njihove navodne problematične prirode.

Dvije „formulacije” „antinomije lažova” nemaju nikakve veze sa lažima ili lažovima. Prvi se fokusira na „izraz” koji Alfred Tarski u „Koncept istine u formalizovanim jezicima” naziva „C”, odnosno na sljedeći. „C” nije istinita rečenica.
Druga se fokusira na drugi „izraz”, koji se takođe naziva „C”, odnosno na sljedeći.
Za sve „P”, ako je „C” identično sa rečenicom „P”, onda nije „P”.
Bez argumentacije ili čak rasprave, Tarski implicira da su ovi čudni „izrazi” jezicke rečenice.

Fakticki, da prevedemo,..implicira da su ljudi koji se služe poluistinama „svjesno zlo” i od samih lazova, jer ciljaju zabludu laznim propozicijama utkanim u istinite tvrdnje ali radi svog nekog cilja koristi ili satisfakcije. Ali su i oni čak takvi po definiciji manje zlo od grubo receno glupana, koji jezicki iznose lazne propozicije a da sami u tome nemaju nikakvu ličnu korist ili satisfakciju.

Naravno ovako na forumima se poznavaocu jasno sami definisu oni koji iznose laži, poluistine ili su jednostavno glupi,..

Ovo takođe replicira i postavljacu teme a u kojoj sam i sam pomenut, da nije to u pitanju a u vezi 'vremenskog udaljavanja od teme, koje generise nešto drugaciji pogled„, nego je u sposobnosti pojedinca da u zaru diskusije ne izgubi iz vida pravilo da ”nije bitno ko je u pravu, nego šta je Istina između diskutanata„
Kada vrijeme učini svoje i strasti utihnu, onaj koji trazi istinu, ali je zaveden ne samo pogresnim premisama, nego i sopstvenim ego slabostima,..će se ipak tranziciono pomjeriti ne ka nekadasnjoj temi iskaza diskusije, nego ka samom suparniku u diskusiji, naslucujuci Istinu ali koju je u onom momentu diskusije zanemarivao iz raznih razloga, premisa, uverenja, ciljeva ili ličnih slabosti koje svaki covjek ima.
t

”