Шта је ту шокантно? Ја се баш одлично осјећам након одгледаног. За пуну слику ми је испред куће једино недостајао аутомобил свештеника...доктор је био ревносан на сву срећу. То је оно све по ПС-у, ништа необично.
Оно што је необично и што ми је озарило лице су оне пољопривредне машине што чувају да ко не оштети аутомобиле наших доброчинства.

„...a lekar,srpski doktor da padne ovako nisko...”
Да и ти ниси 2020, 2021, 2022... провео у склоништу, изолован, маскиран, не гледајући ни сунца , ни мјесеца слушајући инструкције „српског доктора”, штитећи планету од себе:)
Колико су те године негативно утицале на све нас, уз сва срања која сам поднио, мени су помогле да издефинишем и ослободим се баласта који ми је неријетко сметао да бих себе као човјека мало више цијенио.
Иако сматрам да је компромис битан и да га треба тражити гдје год је то могуће, ослободио сам се потребе за политичком коректношћу у многим ситуацијама, поготово према људима који то не заслужују.
Далеко од тога да сам и раније сматрао да су свештеници посебни људи, да су доктори вреднији поштовања од било ког другог човјека или да је учитељ неко ко само добро дјеци мисли, те три категорије су ми у тих пар година потпуно и недвосмислено разоткриле своје право лице.
Мислим да се за та три занимања човјек мора родити и да је бављење тиме мисија, Божији дар и Божије надахнуће и да се само на тај начим може задовољити своме позиву. И виђао сам такве примјере и дубоко цијенио такве људе.
Све остало је за све нас, са мање или више талента и пословног успјеха све се може савладати и бавити нечим.
Оно што смо доживили у доба пландемије да нам свештеници катанче цркве испред носа, да вјерују Свом господару Фаучију више него нашем Господу Исусу Христу, да форсирају вјернике да се жигошу ђавољим жигом, да се они који се теоретски смију у лице смрти у паници тресу од страха за властити овоземаљски живот је показало колико су јадни, а у исто вријеме је избацило пар зрна жита у свом том кукољу и показало ко су истински вјерници који су одбили да пред Господом покривају лице и који су исказали своју вјеру у њега без обзира на могуће више него реалне посљедице.
Доктори су убјеђивали људе у нешто о чему појма нису имали, а у исто вријеме су крили све опасности за које су знали, а које су неминовно долазиле пацијентима као посљедица њиховог лицемјерства и лажи. Обични јад. Опет, и они тако јадни су помогли да се контраст уочи јасније и да се зрнца жита одвоје од кукоља.
Шта тек рећи за педагоге и њихове мјере, шта рећи за онога ко форсира дијете са тек почетим развијањем језика да не скида маску, те да ни они пред њим то не чине и да их није брига што ће то дијете имати озбиљне посљедице са својим развојем, ако посљедица тога и са будућим животом.

Видим слику неких Мерцедеса и Аудија пред владичанским двором. А знам за доста попова који малтене гладују. СПЦ их има око 2500 (не знам јел само у Србији, или све заједно), а није баш да возе 2500 Аудија.