Dijaspora, od 1963. godine do danas, obuhvata milione pojedinaca koji su napustili svoju matičnu zemlju u potrazi za boljim životom. Ovaj proces oblikuje njihov kulturni identitet i iskustva u zemljama u koje emigriraju. Ovo putovanje kroz generacije često nosi sa sobom različite izazove i perspektive, od prve generacije koja se suočava sa jezičkim preprekama i ekonomskim teškoćama, do treće generacije koja doživljava dublju integraciju u novu sredinu.

Prva generacija, koja obuhvata zidare, tesare, kuvare, konobare i druge koji su direktno emigrirali iz svoje matične zemlje, često se suočava sa jezičkim barijerama i oseća duboku vezu sa svojom kulturom i tradicijom. Nostalgija prema matičnoj zemlji i oslanjanje na zajednicu istih emigranata igraju ključnu ulogu u njihovim životima. Pored toga, suočavaju se sa izazovima zapošljavanja u novoj sredini dok se trude da obezbede svoje porodice.

Druga generacija, rođena u inostranstvu, razvija jedinstven identitet koji kombinuje kulture svojih roditelja i društvo u kojem su odrasli. Često se bolje snalaze u jeziku i društvenim normama zemlje u kojoj su odrasli, ali mogu se suočiti sa konfliktima između dve kulture. Druga generacija igra ključnu ulogu u očuvanju kulturnog nasleđa i prenošenju tradicija na mlađe generacije.

Treća generacija i unuci prvih emigranata, često se još dublje integriše u društvo svoje nove domovine, a njihova povezanost sa matičnom zemljom može biti manja. Njihovo interesovanje za korene i tradicije može biti izazovno, posebno ako nisu imali mnogo kontakta sa matičnom zemljom.

Ako razmišljate o povratku u svoju matičnu zemlju nakon dugog perioda provedenog u inostranstvu, važno je razumeti šta vas može očekivati. Povratak nosi sa sobom mnoga iskustva, sa pozitivnim i negativnim aspektima. Ovaj tekst će vas upoznati sa 20 primera svake strane kako biste bili bolje pripremljeni za ovu važnu odluku. Osećaji povratka često variraju od osobe do osobe, i razumevanje ovih aspekata vam može pomoći da donesete informisanu odluku o svom povratku.

Pozitivni aspekti:

Ponovno povezivanje sa porodicom.
Slavlja i tradicionalni običaji.
Omiljena hrana i kulinarske poslastice.
Razmena iskustava i priča sa lokalnim stanovništvom.
Obnavljanje davnih prijateljstava.
Proučavanje istorije i kulturnih bogatstava.
Pravi odmor u poznatom okruženju.
Ponovno povezivanje sa starim školskim drugovima.
Učenje više o lokalnom načinu života.
Razumevanje mesta i njegovih promena.
Praktikovanje jezika i dijalekata.
Aktivno učešće u lokalnim obredima i festivalima.
Razgledanje prirodnih lepota i turističkih atrakcija.
Slušanje lokalne muzike i koncerata.
Domaći suveniri i rukotvorine.
Emotivni susreti sa mestima iz detinjstva.
Pomoć lokalnim zajednicama i humanitarni rad.
Uživanje u lokalnom piću i alkoholnim napicima.
Isprobavanje lokalnih sportova i aktivnosti.
Osećaj dublje povezanosti sa korenskim identitetom.

Negativni aspekti:

Kulturološki jaz i prilagođavanje.
Mogući jezički problemi i poteškoće u komunikaciji.
Birokratski problemi i administrativni izazovi.
Promene u infrastrukturi i urbanizaciji.
Stres od obaveza i očekivanja od porodice i prijatelja.
Poteškoće u pronalaženju posla ili zakonskim stvarima.
Sukobi sa lokalnim običajima i vrednostima.
Osećaj izolacije ili usamljenosti.
Finansijski izazovi i troškovi povratka.
Razočaranje promenama u društvu i političkom okruženju.
Nostalgija i emocionalni izazovi.
Gubitak kontakta sa novim prijateljima iz inostranstva.
Izazovi u pronalaženju odgovarajuće zdravstvene zaštite.
Osećaj nesigurnosti ili straha.
Promene u svakodnevnom životu, uključujući prevoz i radno okruženje.
Problemi sa obrazovanjem i školovanjem
Konflikti sa lokalnim vlastima i administracijom.
Osećaj gubitka nezavisnosti.
Pitanja vezana za imovinu i vlasništvo.

https://bhsc.trtbalkan.com/region/koliko-novca-dijaspora-posalje-u-zemlje-balkana-11280655

...
pored sveg priliva deviza oficijelno i na ruke.
sad zamislite neke tikvane, tajkune, političare i prodane za sitne pare koji bi da buše vrtaju po djedovini, a milioni eura ili dolara koje i vi ili svako od vas od sladoleda pa do cigle sgesno ili nesvesno ostavi u rodnom kraju.
Tabela gornja dovoljno kaže stanje Hrvata, Srba, Bosanaca i drugih

Dijaspora iz bivše Jugoslavije:

Šta Treba Znati
Ako nikada niste bili u bivšoj Jugoslaviji, možda niste upoznati s pojmom „dijaspora” i njenom važnošću za regiju. Dijaspora odnosi se na zajednicu ljudi koji su emigrirali iz svoje matične zemlje i naselili se u drugim delovima sveta. U slučaju bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), dijaspora igra izuzetno važnu ulogu, kako u prošlosti, tako i danas. Evo nekoliko ključnih stvari koje trebate znati.
Dijaspora i SFRJ: Kako su Bili Povezani
1.
Ekonomska podrška: Dijaspora iz bivše Jugoslavije često je slala novac svojim porodicama i zajednicama u matičnoj zemlji. Ovi finansijski doprinosi igrali su ključnu ulogu u unapređenju ekonomije SFRJ i poboljšanju životnog standarda.
2.
Politika nesvrstanih: SFRJ pod vođstvom Josipa Broza Tita bila je ključni član Pokreta nesvrstanih zemalja. Dijaspora je podržavala ovu politiku, čime je pomagala zemlji da ostvari međunarodni ugled i stvori veze s brojnim zemljama širom sveta.
3.
Diplomatski uticaj: Pripadnici dijaspore često su igrali važnu ulogu u diplomatskim odnosima i lobiranju za interese SFRJ u svojim zemljama boravišta. Njihovi napori pomogli su očuvanju ugleda i pozicije Jugoslavije na međunarodnoj sceni.
4.
Kulturološki doprinos: Dijaspora je često čuvala i negovala jugoslovensku kulturu i jezik u svojim zajednicama u inostranstvu, što je doprinelo očuvanju kulturnog identiteta.
5.
Emigracija i povratak: Postojala je dinamika emigracije i povratka među pripadnicima dijaspore. Mnogi su emigrirali radi ekonomskih prilika, ali su se takođe vraćali u SFRJ kako bi doprineli razvoju zemlje.
Raspad SFRJ i Promene
Nakon raspada bivše Jugoslavije, dijaspora i dalje igra značajnu ulogu, iako su se neke stvari promenile:
1.
Nove države: Raspad SFRJ rezultirao je formiranjem nekoliko novih država na Balkanu, uključujući Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju, Sloveniju i Kosovo. Svaka od ovih država ima svoje odnose sa svojom dijasporom i koristi različite strategije kako bi privukla investicije i podršku iz dijaspore.
2.
Ekonomske koristi: Dijaspora često igra ključnu ulogu u ekonomijama bivših jugoslovenskih zemalja. Prenos novca (remitensa) od pripadnika dijaspore u matične zemlje može biti značajan izvor prihoda i doprineti stabilnosti i razvoju. Na primer, BiH i Crna Gora su zemlje koje značajno profitiraju od remitensa.
3.
Dijaspora kao most za investicije: Dijaspora takođe može da bude ključni most za privlačenje stranih investicija. Pripadnici dijaspore često imaju kontakte i resurse u inostranstvu koji mogu pomoći u privlačenju