Bratoubica,srpski krvnik,nije ubio ni jednog katolickog svestenika ili kardinala,ne kažem da je morao iako su neki i te kako zasluzivali smrt ali je zato streljao i klao Srbe gde ih je stigao...zemlja mu koske oizbacala...

Po naređenju Save Kovačevića ubijeni su u februaru 1942. godine sveštenomonasi iz manastira Duži u Trebinjskoj Šumi: otac Nikolaj – jeromonah manastira Duži, otac Evgenije monah manastira Duži, otac Petar monah manastira Duži, otac Mihajlo monah manastira Duži. Početkom marta 1942. godine ubijen je po naređenju Save Kovačevića kod sela Brani do đakon iz manastira Duži Damjan Zotović.
Sistematskim ubijanjem sveštenomonaha SPC – Eparhije Zahumsko – Hercegovačke u januaru, februaru i martu 1942. godine od strane Save Kovačevića i njegove terorističke grupe, želio se postići cilj: Uništenje nacionalnog i duhovnog (svetosavskog) identiteta srpskog naroda.
U to vreme pevale su se i pesme protiv crkve i sveštenika, a jedna od takvih i danas može da se čuje od starih ljudi iz Hercegovine: „Dolje crkva i oltari i popovi i žandari/ Pobićemo mantijaše iako su krvi naše”. Izmišljane su i prizemne „krilatice” kao npr: „Čizma, noga – nema Boga”.

Navedeni „stihovi” pokazuju koliko su tada pripadnici partizanskog (komunističkog) pokreta, do juče Srbi, postali jedni od najljućih neprijatelja i srpske nacije i pravoslavne vjere. Kao potvrdu ovom zaključku, navešćemo neke naredbe i događaje koji su potom uslijedili.

Pored ubijanja sveštenika Srpske pravoslavne crkve, Sava Kovačević hladnokrvno nasrće i na svoje krvne srodnike Kovačeviće. On je naredio 15. januara 1942. godine da se pobiju na Grahovu njegovi srodnici: Kovačević Novica, sudija iz Nikšića, Kovačević Blažo, učitelj iz sela Spila, Kovačević Marko, zemljoradnik iz sela Spila, Kovačević Mirko, zemljoradnik iz sela Spila…
Srbi iz Ljubomira nisu znali ko im dolazi u februaru 1942. godine. Po naređenju Save Kovačevića njegovi komunisti hvataju Srbe zemljoradnike iz sela Ljubomira i dovode na Radački brijeg, 27. februara 1942. godine. Na Radačkom brijegu hladnokrvno su ubijeni pred svojom rodbinom i komšijama od strane komunista: Ateljević Pajo, Budnić Trivko, Lečić Milovan, Lečić Gavrilo, Kovač Jovo, Kovač Branko, Kovač Janko, Kovač Rade, Kovač Veljko, Kovač Vidak, Kovač Gojko, Kovač Dušan, Kašiković Krsto, Kašiković Nikola, Mijanović Krsto, Milić Pajo, Popovac Rade, Sušić Pero, Sorajić Trivko, Sorajić Pero, Tomašević Obrad.
Po ubistvu Srba – zemljoradnika iz Ljubomira, Dragica Pravica prilazi mrtvim Srbima i svakom od njih puca iz pištolja u glavu. Najtužnije i najružnije je bilo kada su Sava Kovačević i Dragica Pravica ožalošćene Srbe prisiljavali da pored ubijenih Srba igraju kolo i pevaju.

Sava Kovačević je naredio da se krajem februara 1942. godine dovede iz trebinjskog sela Tvrdoš putar Vaso Popovčević. Vaso Popovčević je uspeo da pobegne ustašama sa Pridvoičke jame 23. juna 1941. godine. Sava Kovačević nije hteo da usliši molbu Dušana Popovčevića i Rista Ružića, da pusti na slobodu Vasa Popovčevića. Ono što nisu uspele da urade ustaše na Pridvoričkoj jami 1941. godine, uradio je u trebinjskoj Lastvi Sava Kovačević – hladnokrvno je ubio svedoka genocida na Pridvoričkoj jami, putara Vasa Popovčevića. Njegovo telo preneseno je iz Lastve na Petrovdan 1942. godine i sahranjeno u pravoslavno groblje sela Tvrdoš.
Jedini svetao primer iz tog perioda je komandir partizanske čete sa područja Popova polja Lazo Pribišić iz popovskog sela Dračevo koji se nije hteo provesti u delo naredbu Save Kovačevića. Svojim saradnicima je rekao: „Niko nema pravo da provodi samovolju na našem terenu”.

https://srbin.info/politika/unuka-titovog-zločinca-save-kovacevica-17-000-evra-na-rukama/?lang=lat

Већина нас на овим дискусијама је преживела деведесете и нико од нас још појма нема о томе шта се заиста догађало иза кулиса, ко се с ким договорао, ко је кога изиграо а ко кога, да опростите, заје6ао!

Е. сад. како тек проверити шта се тачно дешавало током Другог светског рата када не знамо тачно ни шта се дешавало у догађајима у којима смо и сами учествовали пре тредестак година?

Оно што мене брине је то што је интернет постао средство које могу да користе и многи подмукли људи. Данас је лако направити интерент страницу и тамо писати неку своју ''истину''.

Толико лажи и дезинформација сам видео и знам да је за велики број таквих потврђено да су најобичније лажи али ту баш нема нека велике помоћи.
Оно што је неко објавио на интернету остаје тамо за веке векова и увек ће неко поставити линк према крајње сумњивим изворима и тако се упада у тај зачарани круг из којег нема излаза а у којем свако формира неку своју истину.

Сећам се још за време Броза када је пукла гласина како је тај исти Сава Ковачевић од тог истог Броза остављен на цедилу како би погинуо на тој истој Сутјесци.
Извори су били неки, да тако кажем, великосрпски елементи који су, наравно, били против Броза па су чак и користили Саву Ковачевића да би Броза приказали човеком који је радио против српских интересе.

Сада, наравно, Сава Ковачевић више није из српских редова већ црногорских па сад имамо информације из неких других извора који тврде нешто сасвим друго.

Шта је истина? Па, понављам, не знамо ни шта је све истина била у догађајима који смо и само преживели а камоли да знамо шта се дешавало пре 80 година.

Боље би нам било да покушавамо да нађемо нашто што ће ујединити српски народ уместо што стално копамо по нечему што ће нас и даље делити.

Nisam znao da mu unuka..

https://www.youtube.com/watch?v=g7E8IMB1NlU

-

U pravu ste, Sava je poginuo 13 Juna a ne Jula. To sam je nešto bio pobrko sa nekim datumom koji isto ima veze sa Savom.

bALILUK velica zločinE komunista nad SRBIMA! POznato iz Pozderac/Djema /MYkulcy ..lomy zlovinaa..

Jel MISLIS MAJMUNE da se nE znaju ZločinI Bijedia u Avtovcu 1914-1918 i ZASTO su se „PRESSSELILI' u MuSStar?

JEL NE znaš da i DANS stoji ”trgovina„ bijedica i Popovica u nekom Avtovcu?

Nekoh 500 dusa DANAS aLI 5000 ubJenih SRBA 16-45te!

SMAR KOMUNI i USSTASSAMA, baliJskim!”