U poslednje vreme sve više eskalira drskost zaposlenih koji u svom poslu imaju kontakte sa gradjanima. To su prodavci u radnjama, naročito oni u supermarketima, onda prodavci u pekarama, onda u javnnom gradskom prevozu, radnici na šalterima banaka, lekari i medicinske sestre u državnim domovima zdravlja i državnim bolnicama...

I tu je vrlo interesantno da im je to drsko i besno ponašanje uglavnom usmereno prema starijim ljudima, prema nemocnim osobama. Na primer vrlo često prisustvujem u supermarketima i pekarama gde se prodavci izdiru na starije ljude i ispoljavaju prema njima veliku svoju nervozu i bes čak sam bio prisutan gde se jedna prodavaćica kezila na jednu baku koja je nešto pitala tu za neku salamu koju je htela da kupi.

Zatim u gradskom prevozu svakodnevno smo svedoci da stari i slabo pokretni ljudi stoje a tu pored njih deca i maladi sede na stolicama i gledaju non stop u svoje mobilme telefone, čak se i dopisuju dok autobus, tramvaj,trolejbus voze i cimaju se, stari ljudi se grčevito drže za držače a ti klinci mirno sede i gledaju u svoje mobilne. Sad nedavno pre dve tri nedelje tri starije žene su stajale u tramvaju pored grupe skolaraca a kad im je jedan putnik rekao da treba da ustupe mesto ovim starijim ženama njihova reakcija je bila kako treba da stari ljudi sede kući šta će oni u gradskom prevozu. Ali ustali su i žene su mogle da sednu a ustali su jer im je to zahtevao jedan mladji čovek koji je imao oko 40 godina pa nisu smeli da se njimu suprotstavljaju. I ovi prodavci nisu tako agresivni prema mladim ljudima kakvi su drski prema starijim i to je verovatno zato što se oni ipak plaše reakcije mladjih osoba pa onda sav svoj bes iskaljuju na ovim starim jadnim ljudima.

Pa zar treba da imamo takvo društvo gde stari ljudi ne smeju da izlaze iz kuće, ne smeju da se voze gradskim prevozom da bi otišli u posetu svojim rodjacima i prijateljima, da treba da beže iz radnji i pekara jer na njih prodavci iskaljuju svoj bes.

Ja sam imao isto jedan neprijtan slučj u jednoj menjačnici koja je nedavno otvorena u mom kraju 50-tak metara od moga stana gde ja živim. Tu sam platio račune jer je pisalo na vratima da oni imaju platni promet ali tada im nije radilo ono otkucavanje na plaćenom računu gde mašina s kojom su oni povezani sa platnim prometom otkuca broj računa na koji se uplaćuje, iznos koji se uplaćuje, i datum kad im je uplaćeno već mi je njihova radnica samo udarila na računu pečat i njen paraf i rekla mi da imaju neki problem sa povezivanjem njihove mašine sa platnim prometom ali da oni sada popravljaju tu svoju mašinu i da će ta moja uplata sugurno biti uplaćena tamo gde treba. Ja jesam posle nekoliko dana proverio kod infostana, u Elektrodistribuciji, kod MTS da li su te moje uplate legle kod njih i svi su mi rekli da jesu legle i bio sam miran. Ali jedno vreme sam te moje racune uplaćivao kod drugih menjačnica koje su otkucavale te podatke o uplati na računu. Međutom pre nekoliko nedelja udjem u tu menjačnicu pored moje zgrade da uplatim račune misleći da im je proradila ta mašina, stavim te moje račune na šalter pitam devojku koja tu radi da li im ta mašina ukucava na raćunu te podatke o uplati, ona mi odgovara da ne ukucava ali mi je dovoljan njihov pečat i potpis kao dokaz da je račun plaćen. Ja kažem pa već par meseci niste tu svoju mašinu popravili da može da ukucava podatke o uplati a jedan muškarac, visok, jak, stoji pored nje iza šaltera, drži neke papire u rukama i izdra se na mene, kaže ako vam se ovako ne svidja izadjite iz radnje i nemojte dolaziti u ovu menjačnicu. To je očigledno bio vlasnik menjačnice ali pitam se kako treba da se ponaša vlasnik neke radnje koju ju je otvorio tu u našem komšiluku gde živimo, gde svakodnevno prolazimo, otvaranjem te svoje radnje zauzeo je prostor nekoj drugoj radnji čiji bi vlasnik bio pristojniji prema klijentima a ne da nam se takav verbalno nasilni vlasnik izdire i da nas tako plaši.

Prema tome, država mora da donese propise o ponašanju zaposlenih i uopše gradjana na javnom mestu i u državnim ustanovama, bankama, prodavnicama, pa i u školama (o ponašanju i djaka ali i nastavnika) i u zdravstvenim ustanovama i stvarno je strašno da ljudi više doživljavaju svakodnevno stres a znamo do čega sve stres može da dovede, do bolesti, do infarkta, do šlogova, do strahova, pa i do ovakvih tragedija koje smo doživeli prošle nedelje. U tim propisima država treba da predvidi pored drugih mera i visoke novčane kazne za te drske i bezobrazne osobe jer kad budu znali da će plaćati novcem za svoje ponašanje smiriće onda svoj bes koji je u največem procentu usmeren sada prema nemocnim osobama.