Били смо сведоци пре неколико година сепаратистичких акција Каталоније, које сус е ближиле оружаној побуни, уз евидентну организацију и подршку из Вашингтона.

Објашњење је било: да би Шпанија, као предводница „Шпанског света” могла да угрози интересе светске елите. Нисам баш схватао како би то могло: Латинска Америка је у челичном загрљају САД, значи још Филипини - а и тамо САД ради шта оће.

Међутим данас, неколико година касније - видим да се све те државе „Глобалног Југа” буде и да гледају у БРИКС као у своје спаситеље. У новој констелацији Шпанија би могла да буде шести члан БРИКСС-а, са ипак великим ауторитетом, логистиком, културним и језичким предностима у латинском свету. Њени колонијални грехови могли би некако да се компензују, пошто углавном нису према црнцима, него према Латиносима - а ови моментално нису миљеници америчке демократије. Стоји и да латиноамеричким државама управљају Креоли, потомци Шпанаца, а не потомци робова, ни Индиоса.

Стога су Амери на време уградили бомбу у темеље Шпаније, па ће да гледамо - ко је јачи - јел Амер, јел БРИКС(С)?