Popaj,

Разумео сам, али онај „мисионар” је скренуо тему и затрпао је безбројним линковима и измишљеним причама. :(

dulebg,

>'- ако дође топло - хоће ли бити више или мање кише? Обзиром на веће исправање?!'
- - -

Требало би да буде тако, због више температуре, као и зато што топлији ваздух може да садржи већу количину влаге, али поред чешћих падавина важно је и уз које друге појаве до њих долази.
Рецимо, да ли би се чешће јављали тропски циклони (са великим количинама падавина по квадратном метру), или изузетно јаке обилне пљусковите падавине (torrential rain) које би доводиле до поплава, бујица и ерозије земљишта, и сл.
Такође треба узети у обзир да су термичке разлике главни покретач струјања ваздуха и да већи контрасти у температурама ваздушних маса изазивају интензивније временске непогоде.

Popaj,

Нема ту неке противуречности, да би се опредељивали.

У наслову вести коју сам пренео (Метан не загрева земљу колико се раније сматрало) и у тексту се налази објашњење, да је утицај метана двострук, тако да су обе вести тачне.
Упоредо се одвијају два процеса - у нижим слојевима тропосфере и вишим слојевима, изнад тропосфере. У тим слојевима, што се тиче краткоталасног зрачења, метан делује на супротан начин.

У нижим слојевима тропосфере метан појачава ефекат стаклене баште,
али због супротног ефекта у слојевима изнад тропосфере, где апсорбује краткоталасно зрачење Сунца, смањује количину тог (топлотног) дела спектра која допире у ниже слојеве тропосфере и до тла.
Даље,
у нижим слојевима тропосфере, због ефекта стаклене баште, долази до већег испаравања и формирања дебљих слојева облака, који делом рефлектују већ метаном (у вишим слојевима) ослабљено краткоталасно зрачење, тако да се на крају овог билансирања СМАЊУЈЕ коначни утицај метана на ефекат стаклене баште.

dulebg,

Претпостављам да си мислио на употребу термина, а не на сам ефекат стаклене баште.

Тај термин се користи и у временском стању које називамо спарина (или оморина), при коме нема изразитих хоризонталних струјања ваздуха, кад је небо потпуно заклоњено нижим облачним слојем (сгратусима) и, при одређеним вредностима ваздушног притиска и температуре, водена пара (настала испаравањем са тла) остаје заробљена између тла и базе облачног слоја.
Наиме, тај сгратусни облачни слој делује као полупрозрачна завеса, кроз коју водена пара не може да настави своје узлазно кретање, а у слоју у коме се налази температура ваздуха је изнад температуре тачке росе (кондензације), тако да нема падавина.

Слично је у случају повећаног присуства метана (и угљен диоксида) у нижем слоју тропосфере.

Температурна колебања и климатске промене нису исте ствари и нису последица само астрономских појава, премда је тај утицај најзаступљенији.
Узми у обзир да постоји и утицај вулканских активности, великих шумских пожара, ослобађања метана из дубљих слојева Земљине коре и, на крају, човека.
Међутим, по неким проценама, утицај човека је релативно мали, само око 3%. Због тога сам у оној групи која не подржава исполитизовану борбу против глобалног отопљења.

Иначе, утицај астрономских појава је дуготрајан, док остали утицаји могу да наступају нагло, али су релативно краћег трајања.

Што се тиче утицаја човека, већи је значај других врста загађивања природе отпадним материјалима (нарочито оним који се тешко рециклирају), неконтролисаном сечом шума и загађивањем водотокова.

Popaj,

>’Ponekad je promena u procesu od 0,001% dovoljna da preokrene vagu. Voz je krenuo i sam sebe ubrzava. Zalivska struja teče zbog temperaturnih razlika i ima ogroman uticaj na našu, evropsku, umerenu klimu, a kada se smanji ili promjeni tok? Glečeri u Švajcarskoj se povlače, sneg se smanjuje. Ove zime su mi bile potrebne zimske gume samo par dana, a sezona skijanja je skoro propala.’
- - -

На овоме бих морао да се задржим мало више …

Најпре треба да се схвати разлика између:

1. промена климе, које се могу установити упоређивањем параметара и појава из два климатска периода и
2. поремећаја и варијација параметара и појава у оквиру истог климатског периода.

То што промена 0.001% у неком процесу ПОНЕКАД може да покрене промене, још не представља доказ да је човек једини и доминантан узрочник тих 0.001%.

Колико се сећам, раније си поставио тему поводом неког истраживања о слабљењу Голфске струје. Закључак који сугерише то истраживање је на климавим ногама.

Да би се разумео механизам Голфске (и осталих океанских струја), неопходно је да се зна да су оне последица доминантних и стално присутних:

- глобалне циркулације у атмосфери (као дела физике атмосфере);
- геофизичких закона (нагиб еклиптике, ротација Земље, гравитациона и Кориолисова сила);
- у екваторском појасу, утицаја ћелијске циркулације ваздуха (Хадлијеве ћелије) и
- географске конфигурације континената.

Наведени фактори су доминантни и константно присутни - докле год постоје, одржаваће се и Голфска струја.
Она може у појединим годинама да показује мање или веће варијације у интензитету, али се не може прихватити тако кардиналан закључак (да ће се то слабљење наставити) на основу неколико година, у којима је било нетипичног понашања Голфске струје и сугерисати да је и за то крив само људски фактор.

Да ли су узети у разматрање и други могући узроци за неке промене у понашању Голфске струје ? (О томе бих могао још детаљније да говорим ...),

С обзиром на доминантан утицај узрока које сам горе навео, човек не може фундаментално и трајно да поремети понашање океанских струја.

Није спорно да се примећују извесне промене (које си поменуо), него колики је у томе утицај човека и зашто се политички напумпава да је тај утицај већи од оних других, који су постојали и у ранијим столећима и миленијумима (о којима се зна у науци и о којима је говорио и Миланковић у својој теорији о климатским променама и добима), а који су присутни и наше време ?

Поводом метана, резултати из поменутог истраживања не негирају његов утицај у нижем слоју тропосфере, него су допуна нашем разумевању његовог супротног утицаја у слоју изнад тропосфере.
Треба узети у обзир да је метан лакши од ваздуха и да се зато не задржава дуго у нижем слоју тропосфере, тако да његов утицај на ефекат стаклене баште није дуготрајан.

Такође, постављају се два питања:

- Да ли краве могу да напрде толико метана, колико се у инцидентним ситуацијама тог гаса испусти кроз пукотине на дну океана (мора, језера) и пукотине на копну ?
- Да ли су краве тек у ХХI Веку почеле да прде метан, одн. да ли су раније прделе неки други гас ?