Kisindžer potvrdio zaveru Zapada protiv Rusije | Autor Rainer Rup

Henri Kisindžer se smatra stenom realne američke spoljne politike, koja je u suprotnosti sa aktuelnom Bajdenovom politikom, koja je oblikovana ideološkim „vrednostima” i kolektivnim vrednostima Zapada. Kisindžerov najnoviji članak to jasno pokazuje, u kojem on takođe potvrđuje političku zaveru koju je Zapad proglasio teorijom zavere. Ali i on ima usku perspektivu i – možda zbog svojih godina – više ne shvata čitav spektar činjenica u ukrajinskom sukobu.

Nesporna je činjenica da SAD i njeni saveznici u NATO-u sada sve više ne mogu da snabdevaju Ukrajinu oružjem i municijom; Svakako ne u meri u kojoj je Ukrajina potrebna da ima šansu na bojnom polju. Tamo se stotine hiljada potpuno obučenih i dobro opremljenih ruskih vojnika sprema da se pridruže svojim drugovima na linijama fronta u Donbasu i drugde sa svojim teškim naoružanjem. Međutim, ovaj skup činjenica je u suprotnosti sa željom koju očajnički neguju zapadni političari, posebno nemačka koalicija na semaforima i njihovi glavni predstavnici, da će Ukrajina pobediti u ovom ratu i ponovo preuzeti Krim.

Samo prošle nedelje, glavnokomandujući ukrajinske vojske, general Zalušnij, otvoreno je priznao u intervjuu za britanski „Ekonomist” da mu vojska krvari, da mu ponestaje municije i opreme i da nema sredstava da izvrši velike ofanzive, da su 2 brigade, koje su mu na raspolaganju samo za takve operacije, daleko od toga da su dovoljne za ovo. Umesto toga, trebalo bi mu dodatnih 300 tenkova, 500 artiljerijskih oruđa i 800 oklopnih transportera. Tek tada je mogao da razmišlja o nekoj vrsti velike ofanzive, posebno moguć́em napadu na Krim.

Iskustvo je pokazalo da u Pentagonu i među tradicionalno konzervativnim civilnim bezbednosnim i vojnim stručnjacima SAD još uvek ima realista koji su svesni koliko se brzo pogoršava vojna situacija u Ukrajini. Nažalost, ovi realisti su još uvek mala manjina. Malo toga mogu da urade protiv ujedinjenog fronta takozvanih „vrednosno orijentisanih” ratnih huškača koji čine neokonzervativni jastrebovi u Republikanskoj stranci i liberalni jastrebovi u Demokratskoj stranci i ratnohuškački Green Havks osnovani u Nemačkoj. Ovi ideološki fanatični mrzitelji Rusije zauzimaju ključne pozicije u američkom Stejt departmentu, Beloj kući i Savetu za nacionalnu bezbednost, kao i u CIA i NSA i u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova i ekonomije. Oni zapadnim medijima diktiraju politički narativ, au SAD vode delimično poremećenog predsednika Džoa Bajdena kao lutkarske marionete.

Ipak, zagovornici realne, neideološke spoljne politike pokušavaju da dopru do širokih slojeva američkog bezbednosnog establišmenta i pridobiju ih na svoju poziciju sa sve već́im uspehom u člancima i komentarima – posebno u konzervativnim američkim medijima. Oni to čine, između ostalog, tako što prvo naglašavaju da su Ukrajinci postali politički potpuno nemilosrdni, na primer pokušajem atentata na ruskog glavnokomandujućeg generala Gerasimova, ili divljim i konfuznim pričama o navodnim planovima za ponovno zauzimanje Krima, iako svi znaju da se tako nešto moglo misliti tek nakon bezuslovne predaje Rusije, ali da bi takvu predaju sprečile ruske nuklearne rakete ako treba.

U meri u kojoj je to moguć́e, ovi realisti takođe signaliziraju Ukrajini da nije u interesu Sjedinjenih Država da podrže ukrajinske planove da povrate Krim, ili da naoružaju Ukrajinu projektilima sposobnim da dosegnu duboko u rusku teritoriju, ili visokim ruskim zvaničnicima da ubije.

U međuvremenu, bilo je i brojnih „realističnih komentara” u kojima se zagovara pregovaračka rešenja sa Rusima. Oni obično predviđaju povratak ruske vojske na linije prekida vatre u Donbasu na položaje pre početka ratnih dejstava 24. februara 2022. godine. To znači da bi Donjecka i Luganska Narodna Republika nastavile da postoje nepromenjene na svojoj prethodnoj teritoriji koju kontrolišu već́ 8 godina. Ali oko pitanja šta bi trebalo da bude sa ostatkom teritorije koju su Rusi sada osvojili, mišljenja su već́ podeljena. Ali već́ina misli da ovo treba vratiti Ukrajini. O budućnosti Krima se takođe mora pregovarati. Ne morate da ste studirali političke nauke da biste znali da takva razmišljanja nemaju nikakve veze sa realizmom.

Ali sada, jedan od najcenjenijih realista među američkim kreatorima spoljne politike, koji ima skoro 100 godina...