Руски председник Путин је у свом говору напао владајуће елите на Западу јасније него икада раније.

Поштовани! Драги страни гости!

Желим вам добродошлицу на 10. међународну безбедносну конференцију у Москви.

Ваш репрезентативни форум је током протекле деценије постао важна платформа за разговоре о најхитнијим војно-политичким питањима.

Оваква отворена дискусија данас је посебно актуелна. Ситуација у свету се динамично мења, обликују се контуре мултиполарног светског поретка. Све више држава и народа бира пут слободног, сувереног развоја на основу свог идентитета, традиције и вредности.

Западне глобалистичке елите се боре против ових објективних процеса изазивањем хаоса, распиривањем старих и нових сукоба, спровођењем политике такозваног обуздавања и суштински субвертирањем свих алтернативних, суверених путева развоја. При томе свим средствима покушавају да сачувају хегемонију, моћ која им измиче из руку, покушавајући да државе и народе задрже у де факто неоколонијалном поретку. Њихова хегемонија значи неолиберални тоталитаризам, стагнацију за цео свет и за сву цивилизацију, мрачњаштво и укидање културе.

За то се користе сва средства. САД и њени вазали се немилосрдно мешају у унутрашње ствари суверених држава: организују провокације, државне ударе и грађанске ратове. Претњама, уценама и притисцима покушавају да натерају независне државе да се потчине њиховој вољи и да живе по њима страним правилима. И све се то ради са једним циљем да се одржи доминација, модел који омогућава паразитирање целог света. Као што је то било вековима уназад, али такав модел се може одржати само силом.

Управо због тога колективни Запад, такозвани колективни Запад, намерно руши европски систем безбедности и склапа све више војних савеза. НАТО блок се креће ка истоку, проширујући своју војну инфраструктуру, укључујући системе одбране од ракета, и повећавајући ефикасност својих офанзивних снага. Ово се лицемерно представља као потреба за јачањем безбедности у Европи, а у стварности се дешава супротно. Још једном, предлози Русије за мере узајамне безбедности изнети прошлог децембра једноставно су игнорисани.

Да би задржали своју хегемонију, потребан им је сукоб. Зато су украјински народ припремили за судбину као топовско месо и спровели пројекат „антирусија”, затварајући очи пред ширењем неонацистичке идеологије и масовним убиствима становника Донбаса, а напали кијевски режим са – чак и тешка – Оружје напумпано и наставља да ради.

У овим околностима, у потпуном складу са Повељом Уједињених нација, одлучили смо да спроведемо војну операцију у Украјини. Циљеви ове операције су јасно дефинисани: обезбедити безбедност Русије и наших грађана и заштитити становнике Донбаса од геноцида.

Ситуација у Украјини показује да САД покушавају да продуже овај сукоб. И управо тако поступају када подстакну потенцијал за сукобе у Азији, Африци и Латинској Америци. Као што је познато, САД су још једном намерно покушале да долију уље на ватру и распламсају ситуацију у азијско-пацифичком региону. Америчка авантура на Тајвану није само екскурзија једног неодговорног политичара, већ део свесне, смишљене америчке стратегије за дестабилизацију и хаотизацију ситуације у региону и свету. То је флагрантно непоштовање сопствених међународних обавеза и суверенитета других земаља. Ово видимо као пажљиво планирану провокацију.

Очигледно је да оваквим деловањем западне глобалистичке елите покушавају, између осталог, да скрену пажњу сопствених грађана са акутних социо-економских проблема – пада животног стандарда, незапослености, сиромаштва, деиндустријализације – како би указале на сопствене неуспехе. у другим земљама – Русији и Кини – које бране своје гледиште, граде суверену развојну политику и не потчињавају се диктату наднационалних елита.

Такође видимо да колективни Запад покушава да прошири свој блоковски систем на азијско-пацифички регион, слично НАТО-у у Европи. У ту сврху се формирају агресивни војно-политички савези попут АУКУС-а и других.

Очигледно је да се смањење тензија у свету, превазилажење претњи и ризика у војно-политичкој сфери, повећање поверења међу државама и обезбеђивање њиховог одрживог развоја могу постићи само из једног разлога...