Еве га и овај министар, култиватор личности великог воЏе. Није лако доћи до министарске фотеље, а мора да се зна и како да се она осигура.

>>
У Србији се гради десет ауто-путева и брзих саобраћајница

НИШ – Десет ауто-путева и брзих саобраћајница се тренутно гради у Србији, без обзира на ратне околности у Европи и светску економску кризу, истакао је данас министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић, приликом обиласка радова на петљи Мерошина 1, Ауто-пута мира.
…
„Мислим да је то важно поменути у околностима када се НАШ ПРЕДСЕДНИК БОРИ ЗА ИНТЕРЕСЕ СВОГА НАРОДА У БРИСЕЛУ”, истакао је Момировић и додао да управо изградњом оваквих пројекта шаљемо поруку да се Србија залаже за мир и стабилност.

https://www.politika.rs/scc/clanak/514640/U-Srbiji-se-gradi-deset-auto-puteva-i-brzih-saobracajnica

Po svoj prilici onaj severno korejski orangutan Kim Džong Un i ovaj napaljeni psihopata i marioneta zapada koji je ničim zaslužan i na mesto predsednika Srbije su ko braća. Ne zna čovek jednostavno koji je gori od njih dvojice! I jedan i drugi vise stalno na TV ko da su oni ti od kojih sve zavisi. I jedan i drugi zaslužuju košulje sa veoma dugim rukavima i pravac psihijatrija. A također i sve one koji im se uvlače radi fotelje i radnog mesta u foteljama. Kratko a jasno.

Neko reče iznad da je Vučić sateran u ćošak. Ja mislim da je Srbija saterana u čošak a da to i ne vidi. Kako ne vidi, kao i uvek po našem dobrom receptu, „ udri brigu na veselje” i zanemari sve što se dešava.
Svaki ishod je isti, imamo sa jedne strane Kurtu (Kurti) a sa druge Murtu (Musliju) a narod vezan za rijaliti, tenis, karleuše, kristajane, gej paradama, dizajnersku garderobu i satove, kao mlade ispred ogledala zaboravljaju svoja porekla i šta je Srbija nekada bila, šta su im preci žrtvovali da bi i dalje postojali.
Na opštu žalost milenijumskog Srbstva, celo Srbstvo je doterano u ćošak a to ne vide niti hoće da znaju. Kakav natod, takav i naš političku garnizon.

https://youtu.be/LJHrYAiZSDo

каквим и којим понудама ? нема ту среће , друже мој ...Русија не зна где јој је глава , а где гузица и скоро да не постоји начин да нам помогну .
то зна Запад , знамо ми , знају Руси , а знамо и ми .
једва нас чекају , кад не ногу ништа великим Русима да бар налупају мале Русе .

шипци су једноставно осетили свој тренутак , подршку имају и не јебу 5 %.
види ово :
https://informer.rs/vesti/politika/728237/brisel-aljbin-kurti-ricard-grenel

Добро добро...ал'Вучко , која је његова 3 опција ? има ли је , постоји ли ?

Да знаш земљопис било би ти јасно да калињинград има излаз на море.

Да је Србија ушла у неки војни савез са Русијом имала би ембарго као 1999.
Черупање и отворен лов.

ПС: зашто Лавров није дошао у Србију?

Da ne zaboravimo na sigurnu mogućnost izazivanja haosa, diverzija i demonstracija na ulicama, da je javno receno da hoćemo savez sa Rusijom i odustajemo od EU. A to bi znacilo nasilnu smenu vlasti. To se desilo u Ukrajini, 2014. Kada su uspeli da u jednoj takvoj zemlji koja se granici sa Rusijom i vise od polovine stanovnika je ili ruskog porekla, ili naklonjeno Rusiji organizuju Majdan, šta mislite kako bismo mi prošli? Ili, možda, kod nas nema elemenata koji bi sproveli takav scenario?

„Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
20. август 2022. у 07.11

I šta bi? Da li je predsjednik u radio nešto da se popravi zivor ljudi na KiM? Smanje tenzije između Albanaca I Srba?”

И шта ти мислиш о томе? Је ли је?

'Мека окупација' Србије је почела одмах после 5. октобра, кад је још постојала СР Југославија. (У ствари, преврат 5. октобра је зато и режиран да би се постигло оно што НАТО није успео 1999.).

Од З. Ђинђића, до Б. Тадића, до Т. Николића и последњих 10 година А. Вучића (најпре као премијера, па председника) позиција Србије је све слабија. (Наравно, томе су допринели и други, као нпр. Вук Драшковић, Ч. Јовановић, Чанак-олизац и слични, а ојачавале су разне НВО и некакви „центри” за евро-атлантске интеграције).

Оно што је за поменуте председнике и премијере Србије у преиоду после 5. октобра заједничко је да су подржани, или постављени од стране западних амбасада, а избори су били фарса. Наиме, у предизборним кампањама су давали разна велика и нереална обећања (уз прећутну сагласност страних амбасада), само да би палили масе, а одмах после избора се видело да су то биле шупље приче.

Зато не можемо да критикујемо само А. Вучића, али може да се критички разматра оно што је он урадио од кад су Тома Николић и он напустили СРС и превукли део чланства у СНС, у који се убацила и гомила прелетача из Тадићеве странке.

Да ли су Т. Николић и А. Вучић могли да раде боље и да ли су били у стању да предвиде куда воде Србију њихове погрешне одлуке ?

Теоријски, могли су, а да ли су стварно могли другачије, ако се зна да су о њима (као и о В. Драшковићу) западне службе већ имале формиране фајлове из периода док је трајао рат у БиХ ?

Да ли је премијер А. Вучић баш морао да распусти делегацију Србије за преговоре у Бриселу и лично преузме улогу преговаача ?

Да ли је касније, председник А. Вучић опет морао да буде главни преговарач Србије у Бриселу ?

Да ли је А.Вучић морао да наставља преговоре, а да не тражи да Приштина спроведе тачке споразума које су већ претходно договорене ?

Зашто А. Вучић инсистира само на формирању ЗСО, а не и на споровођењу
тачака из Кумановског споразума и Резолуције 1244 СБ УН о повратку избеглих 250 000 Срба на КиМ ?

Лако је сада рећи да је касно за неке захтеве, али треба да се анализира шта је све „непогрешиви” воЏа урадио протеклих 10 година и тиме довео Србију и српски народ у ћорсокак.

dramo-ser vucici in action!!!