Ovih dana i nešto više, provodim više vremena na SC od uobičajenih nekoliko minuta. Sanjarim ovde već dvajes i kusur godina. Retko zalazim na druge teme. U početku sam isključivo išao na „naučnu fantastiku” koja se brzo ugasila a posle na „zonu sumraka”. Voleo sam nekad da odem i na „igre bez granica” , čisto da se ismejem svakojakim ljudskim nebulozama i glupostima a nekad i glupim genijalnostima. Voleo sam i rokenrol i dosta novih grupa sam tu pronašao koje i dan danas slušam, od kojih su mi 2 među 5 najomiljenijih, „Dream Theatre” i „Porcupine Tree” koji su pre par nedelja izdali album nakon pauze od 13 godina. Možda je to uticalo da malo razmišljam o SC -u kakav je nekad bio i o diskutantima kojih odavno ovde više nema.
Zadnjih par nedelja sam počeo da listam nekoliko godina u nazad na pojedinim forumima i video dosta pseudonima koji su bili toliko aktivni a odavno ih više nema. Bio sam tužan. Povezalo me sa nekim mislima iz tih vremena, sa životom uopšte i koliko se sve promemilo za relativno kratko vreme. Kako sam dublje prodira o u prošlost pojavljivali su se imrna diskutanata koje sam takoreći i zaboravio. Odmah sam se setio kako su se predstavljali njihovih načina izlaganja i moje percepcije o njima. Setio sam se i pojedinih avatara.
Posle nam poskidaše te avatare...pa nam uvedoše minuse i pluseve. Pitam se što se uopšte sve to menjalo, jer koliko mi se čini sa svim tim promenama sve je postajala manja posećenost SC-u koja inače nekada bila najaktivniji Srpski portal na planeti zemlji. Ovih dana sam otvarao i druge forume na SC i otvarao zadnju temu da vidim kad je postavljena. Po neki nisu imali novih tema još od 2018 !. Žao mi je..., što, jer deo života ovde provodim već više od 20 godina i nikad nisam učestvovao na neki drugi forum drugog portala. Ostao sam veran SC-u kao da mi je žena. Kao što rekoh ovih dana malo više sanjam/maštam i tako emotivno uplovio u prošlost koja se u ne čini da je bila tako davno. Sve teče, sve se menja.

Vacuum, Novaka sam spomenuo kao odraz opšteg stanja u Srbiji. Hteo sam reći da je žalosno da jedan teniser je za mnoge najveći događaj u Srbiji, najveća sreća i najveća tuga kada izgubi. To je odraz praznine i zapostavljanja istinskih vrednosti. Materijalno stanje Novaka sam spomemuo tako šti za njega nema zime i on živinu potpuno drugom svetu od onih koji ga idoliziraju. Za dobar deo Srba okn je danas najveći ponos i najveći Srpski sin, što pitam se, samo zato jer dobro udara lopticu preko mreže ni od toga se obogatio?
100 puta više ljudi okupilo ispred skupštine kada je Novak dobijao gren slemove nego ljudi koji su se protivili aneksije Kosova, Crne Gore, Martovskog pogroma 2004 i mnogo toga što je milion puta važnije od tenisa.
Nemam ništa protiv Novaka , čovek je doživeo neverovatan uspeh onim čime se bavi i to mu je pružilo mogućnosti i da se bavi humanitarstvom i da ponekad donira novca u dobrotvorne svrhe, ali on je samo jedan čovek, koji istovremeno njegovim idoliziranjem mnogi se teše i zaposravljaju istinske probleme koje imaju i koje ima Srbija.
To je moj pogled, sad dali dali sanjam ili sam budan, a možda smo svi sanjari a tek poneko je svestan toga. Možda je i život jedan veliki san.