...
Auto industrija takođe i dalje pati od povlačenja stranih proizvođača automobila i velikog nedostatka materijala, posebno elektronskih komponenti. Rosstat, ruska centralna statistička agencija, saopštila je u sredu da je proizvodnja automobila pala za skoro polovinu između januara i aprila. Ovo je najveći pad zabeležen u bilo kom sektoru. U aprilu ove godine, ruski proizvođači automobila proizveli su 85,4 odsto manje automobila nego u isto vreme 2021. „U ovom trenutku samo dva preduzeća proizvode automobile manje-više stabilno — uljanovski UAZ i fabrika Haval u Tuli”, izveštavaju Izvestija. 6. juna.

U intervjuu za Ridus.ru, stručnjak za industriju Sergej Aslanjan objasnio je dubinu krize. „Nemamo fabrike elektronike, nemamo od čega da pravimo motor. Imamo ”Nivu„, staru 45 godina, 20 odsto čini uvoz”, rekao je on govoreći o jednom modelu ruskog proizvođača Lada. Ali, dodao je, „Ima klipove i klipne prstenove američke korporacije Federal Mogul. A sada nećemo imati ni od čega da sklapamo Nivu. Od čega ćemo praviti sisteme vazdušnih jastuka? Ko će nam pokloniti vazdušni jastuk? Niko. Nemamo čak ni veze.”

Izgledi da će nacionalni program zamene uvoza, koji Kremlj forsira, popuniti praznine je san, tvrde stručnjaci. „Čak ni sovjetski arhaični Moskvič [model automobila] danas ne može da se oživi. Gde mogu da ga nabavim? Nestalo je davno. Bojim se da se čak i dokumentacija može naći samo u muzeju. Nemoguć́e je udahnuti život mrtvima”, rekao je za Ridus.ru Jang Hajcer, potpredsednik Nacionalne automobilske unije.

Industrije podataka, računarstva i telekomunikacija, koje održavaju sve sektore privrede, sada su bez poluprovodnika, mikročipova i servera koji su im potrebni za rad i širenje. Domać́a preduzeća nisu bila u stanju da pariraju kapacitetima memorije, obrade i propusnog opsega stranih proizvođača. Oni su u velikoj potražnji jer prekomorske korporacije više ne pružaju usluge u oblaku ruskim firmama.

U Tatarstanu, sa populacijom od više od 3,8 miliona, Ministarstvo za digitalni razvoj je moralo da odustane od planova za proširenje 4G/LTE na 61 grad i umesto toga bilo je u moguć́nosti da pruži uslugu samo na 30 novih mesta. Jednostavno mu je nedostajao potrebni materijal. Sličan problem se desio u Saratovskoj oblasti, u kojoj živi 2,4 miliona ljudi.

Krajem maja, Udruženje ruskog čelika saopštilo je vladi da se suočava sa poteškoćama zbog naglog pada domać́e tražnje i snage rublje. Pored toga, pošto je EU zabranila uvoz, proizvođači su bili primorani da Kini i drugim azijskim zemljama „prodaju robu sa popustom, au nekim slučajevima čak i ispod cene”, objasnio je šef ruskog čelika Aleksej Sentjurin.

Njeni članovi će pretrpeti velike gubitke i moraće da smanje proizvodnju, saopštila je organizacija, osim ako vlada ne smanji svoje poresko opterećenje i ne radi na devalvaciji rublje. „Preduzeća crne metalurgije suočavaju se sa ozbiljnim rizicima od smanjenja broja zaposlenih”, dodaje RBK na osnovu razgovora sa Sentjurinom.

Ruska poljoprivreda se takođe suočava sa problemima zbog velikog oslanjanja na uvozno seme, koje u nekim slučajevima čini već́inu ili čak ceo proizvod koji koristi — na primer, suncokret (70-77 procenata) i šećerna repa (100 procenata) . Dok stručnjaci kažu da je neposredna kriza sprečena jer je industrija izgradila rezerve semena, nejasno je šta će se dogoditi sledeć́e godine.

Jevgenij Ivanov iz Instituta za proučavanje tržišta poljoprivrede objasnio je za Zol.ru: „Po pravilu, sve kompanije u svetu koje se bave semenom šećerne repe gaje ih u severnoj Italiji i južnoj Francuskoj. U Rusiji su samo neke oblasti u blizini Sočija i na Krimu pogodne za ove svrhe. Krim je, međutim, u centru rata u Ukrajini, a Kijev je počeo da prekida snabdevanje vodom regiona, koji nema adekvatne sopstvene resurse, čak i pre ruske invazije. Ali, kako je primetio Ivanov, ”tamo je nemoguć́e uzgajati šećernu repu bez navodnjavanja„.

U teškoćama se suočava i šumarska industrija. Šef autonomne oblasti Hanti-Mansi dobija veliki broj pritužbi od drvoprerađivača da zbog zabrana izvoza nemaju gde da prodaju svoju robu. Nekadašnja velika tržišta, poput Uzbekistana, sada su zatvorena.

Postoji zabrinutost zbog snabdevanja bakterijama za fermentaciju dobara poput jogurta i kefira, jer ruski proizvođači mlečnih proizvoda uvoze 80 odsto onoga što im je potrebno. Neko vreme je u prodavnicama u delovima zemlje vladao deficit mleka jer se finski proizvođač kartona na koga su se oslanjali ruski proizvođači povukao. Industrija liftova takođe ima problema sa proizvodnjom.
...”