Pre deset godina, Vucic je još bio opozicija, doduse sa jakom novoosnovanom odcepljivanjem od radikala partijom, i dogovorima iza kulisa sa zapadnim liderima o dolasku na vlast.

Vlast je i preuzeo posle izbora 2012. godine, ali kao prvi podpredsednik vlade. Poceo je sa Tomom, koji je brzo pasivizovan, kao predsednikom, i akcijom borbe protiv „korupcije i kriminala” te spektakularnim hapsenjem Miskovica. Tu je i Briselski sporazum, gde Albanci nisu ispunili ništa ni od potpisanog, a dobili su mnogo - kao deo izdaje kojom je platio cenu dolaska na vlast, na rate, kako se pricalo - sam taj prvi korak međutim nije po sebi veci od izdaje zutih oko Kosova, ali pretnja od priznavanja i totalne izdaje visi nad glavom od tad. Premijer je bi Dacic, koji mu je glavni saveznik, relativno nezavistan od njega ali sa ogranicenim uticajem SPS-a koji je ipak opstao na sceni.

To se nije desilo sa ostatkom opozicije. Već 2014. na izborima dolazi do politickog cunamija, i opozicija biva zbrisana sa scene i potisnuta skoro cela na ivicu ili ispod cenzusa. Deo je apsorbovao (Dinkicev G17) deo pretvorio u „fikus” opoziciju (Ceda, Canak, Seselj), a deo, zahvaljujuci i njihovim sopstvenim problemima sujetama i nesposobnostima (retard BoTa, nesposobni, neslozni i/ili korumpirani lideri DS) rasturio u paramparcad (DS je danas smejurija). Ovu vlast je do danas ucvrstio toliko, da prakticno nema opoziciju, narod lobotomiziran, vlast na svim nivoima, kontrola totalna.

Vucic ima možda i najsrecniju međunarodnu politicku situaciju od svih lidera u poslednjih 30 godina. Ono o cemu je Milosevic mogao da sanja, što se nije namestilo ni 2000-tih, namestilo se Vucicu. Kina, nikad jača, Putin cvrsto na vlasti od 2014 u sukobu s Zapadom, pod sankcijama koje Srbija, mudro, nije zavela. EU u raspadnom stanju, u Americi Tramp na vlasti većim delom ovog perioda - najmiroljubiviji predsednik u poslednjih 30+ godina, najviše spreman da menja satus kvo naročito u međunarodnoj politici, skeptican prema NATO paktu, čija je žena Slovenka a tast i tasta ne bez znanja o Srbiji i čak i nekih sklonosti te nostalgije. Bez rata u okruzenju, bez pritisaka oko Haga, sa jednim jedinim teskim problemom - pitanjem Kosova, gde jeste obecao nekom možda izdaju, ali gde ga okolnosti zapravo na to nisu terale, naprotiv.

Ono sto je najgore kod Vuciceve vlasti, sem njegove agresivno-psihopatske licnosti koja iritira svojim odbrambeno-napadackim i pateticnim non-stop pojavljivanjem na TV, jeste medijski mrak i medijska kontrola. Delimicno zasnovana na i na autocenzuri, ovaj mrak progutao je Beckovickin Utisak nedelje, Dareta i Mareta koji su se usudili da pomenu Vucicevu zenidbu, pa nadalje. Vecina ovih institucija tzv. druge srbije se vratio sa TV Nova S, tu je i N1 koji je kao isposnica CNN preuzeo ulogu i novinare B92, al-Dzazira, socijalni mediji i internet - gde je i gomila SNS botova, ali je ostrica ove medijske opozicije jako oslabljena. Vucicev nedostatak kadrova, lazne diplome i slično vise nisu problem, jer su svi pohrlili kao preletaci novim mocnicima, ali ostaje još onaj gorak utisak korumpiranih vlasti, spremnih na sve, koje lažu oko brojeva umrlih od korone, daju obecanja lobotomiranom narodu, ruse Savamalu, bahato grade po Beogradu bez ikakvih obzira i ogranicenja, i generalno veliku dozu samovlasca. Ali, može im se.

Nisu ni prethodne vlasti bile bolje. Naprotiv, nasminkano Tadicevo-retard lice u reziji Sapera&co, uz bahatost Djitlera i veliku dozu izdajnistva, nije moglo da se izdigne iznad korupcije i kriminala. Zuti su uveli i tabloidizaciju medija koja im se obila kasnije o glavu, a jedino je Koštunica, tunjav kakav je bio, predstavljao neku relativno nekorumpiranu struju u DOS, a on se penzionisao pa ga već od 2014 nema nigde i vidja se po supermarketima kao penzioner apsorbovan sa ostalim stanovnistvom. Netransparentost i davanje tendera strancima je odlika i SNS vlasti, poslova kao sto je bio most na Adi, izgradjen za 150 miliona dolara u vreme zutih, kod Vucica ima jako puno, ali se s druge strane oko nekih ociglednijih vidova korupcije pod Vucicem vodi racuna. S te strane, ne može se dati kompliment Vucicu, ali se ne može reci ni da je gori od zutih.

Sve ove negativne crte, imaju međutim i drugu stranu. Niko, pa ni Milosevic, nije toliko ucvrstio vlast kao Vucic. Svim politicarima je stalo da nešto ostave iza sebe, ali Vucic je kao i u svemu drugom, tu fanatik, i, na svoj, psihopatsko-agresivan način, on se takmici da ojaca Srbiju u skladu sa svojom vizijom. Ako ne izda Kosovo, sto još nije do kraja jasno, kao vladar možda mu skor neće uopste biti los, koliko god su mu metodi nesuptilni. Ako pak izda Kosovo, neće mu vredeti ni vakcine ni Dara iz Jasenovca, ostace upamcen kao najgori izdajnik ikad. Ali, kako se to zasad nije desilo, ostavimo to sada po strani, i vidimo kakav je bio učinak ove vlasti do sada.

Ono sto dakle pada u oci je vrlo, vrlo cvrsta ruka kojom je Vucic zavladao. Zatim, izuzetni populizam i svojevrsna inteligencija kojom se drzi na vlasti. Medijska masinerija hvali i prati svaki Vucicev potez, a Vucic se trudi da ipak nešto realno i uradi.

I dok se medijske laži moraju kritikovati, realni rezultati se ne mogu sporiti.

Preuredjen je Beograd, kako god ali gradi se vise nego ikad. Nice Beograd na vodi. Ulice se obnavljaju i asfaltiraju, preuredjena je Slavija. Nicu spomenici poput onog ispred zeleznicke stanice, Stefanju Nemanji. Beograd se menja intenzivnije nego u bilo kom periodu od 70-tih.

Sredili su aerodrom, JAT funkcionise relativno dobro, pod imenom Air Srbija, iako su u tranzicionom stilu date koncesije Arapima, to ipak nije nikakav izuzetak već način kako to funkcionise i drugde. Ne samo statistickom mahinacijom ili smanjenjem broja ljudi u Srbiji, nego i realno, nezaposlenost je smanjena. Kao i u ostatku „regije”, ali u Srbiji za nijansu intenzivnije, raste i realno standard stanovnistva. Situacija jeste teska, ali Vucic koristi brojne populisticke poteze da umiri narod - cekovi penzionerima (kojim je u početku smanjio penzije za 10%) kao i jubilarne nagrade, vauceri za posetu banjama i turistickim destinacijama u Srbiji. Povecane su bitno plate medicinskim sestrama, a nešto manje i lekarima, sto je bilo neophodno zbog opste bezanije istih za Nemacku, Norvesku itd. Tu se radi o velikom populistickom daru. Ponekad mi je zao sto i Tramp, neosporno genijalan u nekim domenima i revolucionaran predsednik, nije imao vise i tog Vucicevog talenta za populizam.

Jača se vojska. Nacionalni projekti poput Dare iz Jasenovca su za svaku pohvalu, važno je da se s tim krenulo, a doći će još sa Kusturicom, Zafranovicem i do remek dela na tu temu. Posle Briselskog sporazuma Vucic, a kredit treba dati i Dacicu koji je prilično inteligentan politicar, koristi se nekooperativnost albanske strane, i situacija se pomera u nasu korist. Povuceno je petnaestak priznanja, samozvane vlasti na Kosovu imaju ozbiljnih problema, a čak su i predlozi o „podeli” koliko god bili opasni, podrili satus kvo. Ako Vucic ne bude izdao, a okolnosti su takve da može odoleti novim pritiscima ratnog zločinca retardirano-senilog Bajdena i njegove klintonovske neocon klike, u međunarodnoj politici bilans će biti pozitivan.

Vucic je dominantan i u regionu. I dok je nedostatak opozicije u Srbiji i Vucicevo sirenje po TV ekranima na domaćem terenu iritantno, u regionu je prava milina gledati kada svojim dominantnim ponasanjem riba lidercice u tzv. Hrvatskoj, BiH, kada uspesno blokira granicu prema Cg i spreči mahinacije te doprinese padu Mila s vlasti u Cg, kada salje vakcine u simboličnim ali vaznim iznosima naokolo po regionu, Vucic pokazuje ovu dominaciju. Nisu mu jednostavno dorasli kako opozicioni politicari kod nas tako i lideri u regionu, i to cisto na tehnickom nivou dominacije politickim zivotom.

Najzad, možda i najuspesniji njegov potez je ovo oko vakcina. Uspeo je u onome u cemu prakticno niko nije u Evropi - vakcinise se raznim vakcinama kao retko gde. Srbija je druga u Evropi iza Britanije, i sesta ili sedma u svetu po broju datih vakcina, a po revakcinama je stanje još i bolje. Organizacija vakcinisanja je na vrlo visokom nivou. I sam sam se vakcinisao a i vodio neke na vakcinaciju, pa sam se u to lično uverio. Vucic je dobar organizator, organizovao je i stranku, i stalno uspeva da sličnim metodama dominira politickim zivotom, a sada je to iskorisceno za nešto ipak u opstem interesu. Sve i da je u svemu drugom najcrnji, za ovo mu treba skinuti kapu. Brojevi umrlih se friziraju, ali objektivno Srbija ne stoji gore od drugih zemalja, i što se otvorenosti i pada/rasta privrede tiče, vrlo solidno prolazi.

Vucic dobro razume šta utice na narodne mase, i tu je pojacao svoju delatnost. Međutim, dok se prema politicarima često gleda sa zasluženom dozom cinizma, treba reći da tu postoje i stvarne zasluge. Postoje, naravno, i pogubni efekti ove vlasti - besomucna i kompletna partizacija drustva, medijski mrak, netransparentno i korumpirano poslovanje, unistavanje nekih institucija i segmenata drustva, bahato i čak kriminalno ponasanje (Savamala), tu je i po meni najvaznije pitanje potencijalne izdaje Kosova, ali s druge strane imamo povoljnu relativno spoljnopoliticku poziciju, jacanje države, vojske, izgradnju na sve strane i razvoj na šta se Vucic sa svitom skoncentrisao.

Uzimajuci sve to u obzir, mislim da je jasno da će Vucic nastaviti da dominira politickim zivotom Srbije još jedno desetak godina (sem ako ne izda Kosovo, kada je nejasno šta će se dogoditi), i da će ostaviti snažan pecat u istoriji ove naše napacene zemlje - kontroverzan, svakako, ali u svakom slučaju veoma dubok i zancajan.