NAJVEĆA TAJNA Jugoslavije:

Kako je Tito SAKRIO dokaze o Jasenovcu, sve se desilo u Vatikanu
O prebacivanju jasenovačke dokumentacije u Papsku državu za Objektiv govori nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Borisav Jović

Josip Broz Tito je još 1966. godine u Vatikan prebacio čitavu dokumentaciju koja na nekoliko hiljada stranica detaljno opisuje monstruozne ustaške zločine u logoru Jasenovac, gde su na najsvirepije moguće načine ubijene stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma. Iako je Tito to činio u najstrožoj tajnosti, njegov najbliži saradnik i potpredsednik SFRJ Aleksandar Leka Ranković ipak je došao do takvih saznanja.

Upravo to je, tvrde upućeni, bila pozadina najčuvenijeg političkog sukoba nekadašnje SFRJ – između Tita i Leke Rankovića. Tito nije bio sam u misiji prebacivanja papira koji dokumentuju imena svakog zločinca i svake žrtve jasenovačkog logora.On je to učinio uz svesrdnu pomoć svog vernog saradnika, tadašnjeg predsednika Hrvatskog sabora Ivana Steve Krajačića, inače ekstremnog srbomrsca.

ZGRANUO GA RANKOVIĆ

O prebacivanju jasenovačke dokumentacije u Papsku državu kao izvoru sukoba na relaciji Tito–Ranković govori nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Borisav Jović, koji za Objektiv potvrđuje da je pojedinosti o ovom skandalu saznao još davne 1975, u vreme kad je stupio na dužnost ambasadora u Rimu.

– Ranković je sasvim slučajno saznao šta je Tito uradio, i to od našeg ambasadora pri Svetoj stolici, koji je to doznao unutar Vatikana. Pitao ga je kako je to učinjeno bez njegovog znanja. Tita je zgranulo kako je Ranković to mogao da otkrije, pa je zaključio da ovaj sigurno ima paralelnu obaveštajnu službu, koja ga špijunira s namerom da ga diskredituje i ukloni s vlasti. Zato je odlučio da ga se reši – tvrdi Jović.

ZRIČITA LIČNA NAREDBA

Taj crv sumnje u Titovoj glavi, kako navodi Jović, izazvao je svu erupciju reakcija koja je prethodila smenjivanju Rankovića, a da nikad nije rečena prava istina – da su dokumenta o Jasenovcu skrivena i da je Tito bio ubeđen da Ranković to nikako ne bi mogao da sazna da nema paralelnu tajnu službu.

O svemu tome saznao sam 1975, kad sam postavljen za ambasadora u Rimu ciju reakcija koja je prethodila smenjivanju Rankovića, a da nikad nije rečena prava istina – da su dokumenta o Jasenovcu skrivena i da je Tito bio ubeđen da Ranković to nikako ne bi mogao da sazna da nema paralelnu tajnu službu. – Ja sam o svemu tome saznao kad sam došao u Rim, pošto me je obavestio čovek koji je od jugoslovenskog ambasadora u Vatikanu saznao da je Tito lično naredio uklanjanje svih papira koji direktno svedoče o stradanju Srba u Jasenovcu. Takođe mi je pomenuo da o tome ništa ne smem nikome da pričam – priseća se Jović.

BRIONSKI PLENUM

U očito insceniranoj situaciji, koja bi navodno mogla da onesposobi i samog Tita, jer bez jedinstva u rukovodstvu ne bi mogao uspešno da vodi državu, on se obratio predsedništvu Srbije s optužbom da ga Ranković lično prisluškuje i ima nameru da preuzme vlast.

– Prvog jula 1966. održana je sednica CK SKJ na Brionima, takozvani Brionski plenum, na kojoj je Ranković optužen, smenjen i izbačen iz partije. Tada je i proglašen krivim za delo za koje bi mogao biti kažnjen najstrožom kaznom, ali ga je navodno humani Josip Broz abolirao i držao u doživotnom progonstvu i odvojenog od sveta u vili na obali Jadranskog mora u Dubrovniku. Zvanično obrazloženje bilo je da je prisluškivao Tita, u šta gotovo niko nije poverovao – podseća Jović.

Piše: Goran Mitrović