Diskusije - Forumi

+1 / -0 +1

Часовне зоне

Jocko4
(observer)

14. septembar 2018. u 13.57

Поводом претходне дискусије о напуштању померања казаљки на сату због тзв. летње и зимске шеме времена, рекао сам да је „летње време” указно, а „зимско време” оно које је примењивано раније, пре увођења указног времена.

Ако се у европским земљама најзад прекине спровођење указног времена за топлији период године (померање казаљки 1 сат унапред), онда би све европске земље требало да се врате на оно што сад зовемо „зимско време”, а због усклађивања то треба да уради и Србија.

Поводом часовних зона и Сунчевог времена, навео бих неке детаље, који могу да послуже као објашњење разлика времена у оквиру исте часовне зоне.

Земљина кугла је међународном конвенцијом подељена на 24 часовних зона, јер један дан има 24 сата, а једном сату одговара угао 15 степени (24 х 15 = 360).

За Нулти меридијан одређен је онај који пролази кроз Гринич.
Нулти Меридијан је у часовној зони од -7.5 степени западно до +7.5 степени источно од Гринича и то време је UTC.

CET зона (UTC+01:00), у којој су напр., Париз и Београд, је од +7.5 до +22.5 степени источно од Гринича, са средњим меридијаном +15 степени.

Географска дужина Београда је 21.01 Е, а Париза 2.35 Е, што значи да је Париз у СЕТ зони због подешавања леве границе према државној граници (иначе би био у UTC зони), а БГД је близу источне границе CET зоне. Значи, угаони размак између њих је 18.66 степени, тј. већи од 15 степени, колико по дефиницији покрива једна часовна зона.

Као пример, узмимо неки датум, рецимо 15. новембар.
Кад је ЗВАНИЧНО ПОДНЕ у CET зони (UTC+01:00), Сунце је у зениту изнад меридијана +15 степени географске дужине. По СЕТ У Београду је Сунце у зениту у 11:22 пре подне, а по СЕТ у Паризу тек у 12:35 поподне, одн. 73 минута касније (60+13), због 18.66 степени разлике у географској дужии(15+3.66).
Изабрао сам зимско време, јер је оно право, а летње је указно.

На исти начин се јављају разлике у СЕТ временима изласка и заласка Сунца за места на источним и западним крајевима исте временске зоне.

+2 / -0 +2

Jocko4
(observer)

14. septembar 2018. u 20.37

Novak,

Румунија и Бугарска нису у зони UTC+1 (СЕТ), него у UTC+2.

>'Šta je to, ko su, i ciji su ti astronomi.'
- - -

Јел' ти то озбиљно питаш ?
Ко би то, други, требало да се бави одређивањем времена ?
У саставу сваке астрономске опсерваторије у свим земљама је Служба времена.
Технички део посла, на терену, обављају геодети.

>'Kladim se da će Srbija ostati na starom
zimskom vremenu, ...'
- - -

Тако би требало да буде. Међутим, Вучко игра, не се знаје.

>'Pa ako ostane zimsko vreme Francuzi će u Junu imati
potpun mrak u 21h a Srbi u 20h.'
- - -

Зашто те то толико чуди ?
Париз је припао СЕТ зони због угађања леве границе те зоне према западној граници Француске. Да је до строгог поштовања линије меридијана +7.5 Е степени, главни град би се нашао у зони „UTC 0”, а остали велики део Француске би био у CЕТ (UTC +1).

Узмимо 15. јуни ...
По СЕТ ВРЕМЕНУ, АЛИ ЗБОГ ЛЕТЊЕ ШЕМЕ:
Залазак Сунца - у Београду у 20:25, а у Паризу у 21:55.

Ако те не мрзи, погледај времена изласка и заласка Сунца по градовима и датумима и видећеш да се та времена из дана у дан мењају, некад мање некад више, да зависе од нагиба равни еклиптике према екваторској равни Земље, итд. па и од надморске висине места и орографије.
Због тога се као референтно фактичко узима време кад је Сунце за одређено место (његов меридијан) у зениту.
Тада је фактичко подне за то место, а оно се разликује у односу на средишњи меридијан зоне којој то место припада.

Кад је фактичко подне за меридијан +15 степени источно од Гринича, тада је званично подне у тој, СЕТ временској зони.

Чак и да потпуно укинемо часовне зоне, Париз би увек каснио за Београдом, јер је западније од њега. (У уводном тексту сам навео угаону разлику географских дужина за Париз и Београд).

+2 / -0 +2

Jocko4
(observer)

14. septembar 2018. u 22.20

abvgd,

Чувени београдски боем, чича-Илија Станојевић се под старе дане пожалио:
„Што нам Бог не даде 32 јаја, него 32 зуба, па имамо зубобољу ?”
На то му једна боемска позоришна дама одговорила:
„Е, онда би морали уместо гаћа да носите корпу за јаја.”

Година има 365.25 дана по 24 сата, а не 360.
По твом предлогу, сваке године би се јављало 5.25 дана вишка. :(
Не говоримо о лунарном, него о прецизнијем, соларном календару.
Месеци лунарног календара имају по 28 дана, а 28 х 12 = 336, тако да се до пуне године јавља разлика 29.25 дана.
Лунарни календар су некад користили и Римљани, пре него што су прешли на соларни, по коме су до Јулија Цезара и Октавијана Августа имали само 10 месеци.
Арапи и Јевреји и данас користе Вавилонски лунарни календар и спремни су да убеђују остале да је он тачнији од соларног. Уууупс !!! (Јеврејска варијанта лунарног календара је модификован Вавилонски лунарни календар).

Од Сунчаног дана прецизнији је Звездани дан, па тиме и звездани календар. Наиме, у соларном календару се оних .25 дана обрачунава тако што се узима у обзир правац осматрања из неке тачке датог меридијана према одређеној веома удаљеној тзв. „звезди некретници” (рецимо у сазвежђу Бетелгез).

+2 / -0 +2

Jocko4
(observer)

14. septembar 2018. u 22.45

Novak,

Поставио сам ову тему зато што су већ сада почеле дискусије и на сајтовима и то ће бити актуелно кад се буде доносила одлука о укидању зимске/летње шеме времена.
Не само ти, него и још неки се често везују за време изласка и заласка Сунца, а нису им јасне разлике унутар часовне зоне.
Зато сам покушао да објасним да је референтно време у односу на подне за дати средишњи меридијан.

Није тачно да ће нам Запад одређивати кад ћемо шта да организујемо, јер то није политичко питање, него питање усклађивања времена у региону, на континенту и у свету.
Србија је чланица МАУ (Међународне Астрономске Уније) и укључена је у разне пројекте осматрања и каталогизације неба, па и у одређивање времена.
Часовне зоне су уведене због практичних разлога, да би се олакшала комуникација и саобраћај у свету. Без њих би те делатности биле много компликованије.

+1 / -0 +1

Jocko4
(observer)

14. septembar 2018. u 22.58

abvgd,

>'Ти мериш лунарни месец сунчаним данима...часовници и календари су сви прилагођени обмани, тј. мерењу према Сунцу.'
- - -

Ај' кад си ме повукао за језик ... Не мерим ја, него говорим као астроном и метеоролог, а ти можеш да ме сврсташ у оне који обмањују људе - твоја ствар.

Само површно сам поредио лунарни и соларни календар и навео због чега је соларни прецизнији.

А којим данима ти мериш лунарни месец ?
Јел' као Арапи и Пакистанци, дан почиње кад Сунце изађе, а завршава се кад Сунце зађе ? И не могу да се снађу са вођењем 24 часовног времена, па су у стању да напишу 24:20, уместо 00:20.

+0 / -0 0

Jocko4
(observer)

15. septembar 2018. u 11.37

dulebg,

И то сам намеравао да кажем, али сам у журби само поменуо утицај орографије на време изласка и заласка Сунца.

У примеру који си навео, конкретно западна обала острва, Сунце се спушта све до линије хоризонта на мору, тако да сумрак (сутон) траје дуже и залазак Сунца је у каснијем времену, него у случају неког места на континенту, које је окружено брдима, или планинама. Значи, локални дан траје дуже. Исто је и на западној обали Европе, Америке, Африке и Аустралије.

Зенитна позиција Сунца (у неком конкретном месту) не зависи од утицаја надморске висине и орографије околине и тада је подне по ЛОКАЛНОМ времену, а које не мора да се подудара са подневом у датој часовној зони (зависно од географске дужине тог места).

Diskusije : Politika

Teslio

Društvo

Informacije

Zabava

Ostalo