Више питања, која свако за себе захтева доказе и чињенице.
Да ли је постојао процес уништења - намера уништења европских јевреја.
Герингово писмо шефу СДа (сугурносне службе рајха) Хајдриху о налогу за израду коначног решења јеврејског питања у подручју интересне сфере европског дела под немачким утицајем. Датум 31. јули. 1941. Ради се о одстрањивању јевреја из интересног подручја рајха.
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2c/Carta_G%C3%B6ring.JPG
Овај налог Геринга је обрађен 20 јануара 1942 на конференцији у Берлину ткзв конференција на Ван-језеру. представници 15 најзначајнијих служби врха власти рајха Донели су одлуке којима је процес уништења на истоку који је текао пуном паром претворен у систематски план. Главни оперативни извођач и координатор тока решавања јеврејског питања је био РСХА - главна сигурносна служба рајха, а кључни техничку организатор шеф РСХА Хајдрих.
1920 у писму Константину Хирлу од 3 јула 1920 Хитлер, тада небитни политичар маргиналне партије НСДАП, дефинише свој однос и своју борбу, коју ће поновити у „мајн Кампфу” као идеолошка и програмска опредељења. Укратко, јевреји паразити, узрочник болести и туберколозе здравог ткива нације, без спознаје добра и зла изравнати искључиво на своју корист, и као такви морају бити одтсрњени. Та борба не треба да буде вођена сентименталним меодама анзисемитизма, већ сасвим рационално уређеним системом и методама одстрањивања узрочника болести.
Идејна основа није уопште оригинална, има своју генезу давно пре рођења Хитлера и нациста који ће организовати системе за „коначно решење” „јеврејског питања”. У склопу промена кроз настајање грађанских односа питања су постављена и у Енглеској од 1750 г., Француској после 1789., Немачкој 1843 (Бруно Бауер - „јеврејско питање”). Радикално постављање питања у облику који се даље радикализује кроз идеологију нацизма поставио је 1881 Еуген Диринг као „коначно решење јеврејског питања”. Хитлер није измислио питање и није сам створио из ничега идеолошку основу за практично политичко деловаље након ступања на власт 1932/33.
1933 након ступања на власт се доносе први закони и основа први логор - Дахау, доноси програм од 11 тачака бојкота јеврејских радњи и осталих делатности, птва аризација - одузимање имовине и забране рада, забрана наичне делатности итд. 1935 расни закони, 1938 отворени прогон - кристална ноћ...
Херцл као основач ционизма реагује на књигу Еугена Диринга од 1991 и покреће питање стварања јеврејске националне државе, све се ово дешава у време пре Хитлера или његовог раног дечачког периода, другим речима многи предуслови су постављени инерцијом тока догађаја пре Хитлера који ће их тек упијати и стварати као тоталну идеологију преиначену у праксу.
Окупациона милитарна област Србија са Банатом под војном управом - коначно решење.
Уз сва искуства и бар од 1933 званичном политиком нико не предпоставља да коначно решење значи потпуно физичко одтсрањивање и то се догодило за мање од годину дана, али на начин да до самог краја још нико није знао да се ради о потпуном одтрсњивању. Са друге стране процес тече знатно брже, али тако да до самог крајњег чина ликвидације се „игра” са очекивањима објекта коначног решења.
Окупација, прве ликвидације виђенијих, скупљање и концнетрација, захтеви за исплату одређених сума за слободу. Принудни рад. Само мушкраци, жене, деца ,старији су још у кућама и домовима. Следе забране рада, обавеза ношења давидове звезде, пуштање заточених мишкараца кући, поновна позивање и концентрација, сада и са децом, женама старијим. Одузимање имовине, поновно отпуштање и довођење из других подручја концентрисаних, поновна концнетрација и тарснспорт 18/19 аугуста за Београд. Тако је било У Банату.
У Београду мушка популација се задржава у лофору топовске шупе, женска, деца и старији региструју, обавеза јављања за њих и обавеза рада. Мушки део иде и даље на принудни рад, и септембра октобра почиње стрељање као одмазда на учесталије акције покрета отпора. Покрет отпора 1941 настаје кроз сталне мере окупационих власти да азстрашивањем и драстичним мерама укључујући стрељања угуше сваки могући отпор. Масовност отпора у Србији настаје као последица терора окупационих власти.
Од налога Геринга 31. јула 1941 сигурносној служби рајха и Хјадриху о изради плана за коначно решење, саветовања о операционализацији плана у Берлину на језеру ван 20 јануара, мушка јеврејска популација је под локалним условима у милитарној области Србија ликвидирана, на начин да је мало до нико могао знати где су уопште завршили и како. Логор на Сајмишту је био попуњен и саветовало се шта да се ради са заоћеним женама и децом углавном.
11. априла 1942 Харалд Турнер шеф штаба за управу милитарног команданта у окупационој зони Србија шаље телеграм Берлин Карлу Волфу шефу персоналног штаба вође рајха са молбом да му се пошаље возило за дезинфекцију од ваши. Документ државног тужиоца Минхен,бр. II, ознака.lOa Js 39/60 тужба[ZSL, Az. скупни кати 137, Bl. 164-167].
У Београд стиже неколико дана касније душегупка, која је прве пробе имала већ на истичном фронту у Риги и на основу докумената из архива се спомиње цифра од 97.000 решених случајева на истоку само кроз гасна возила. Логор Сајмиште ће бити испражњен на овај начин.
Да ли је постојала воља, план, намера?
Јесте
Оно што оставља немим јесте стављање у аналитичку позицију система начина функционисања нацистичких метода и праксе са једне стране и са друге однос жртава према истом процесу у току самог процеса. Жртве до псоледњег часа не верују, што и јесте људски да се ради о потпуном и наравно личном уништењу. Значајни делови механизма целог процеса такође само врше наредбе у делу плана. Концнентрација, мања пресељења, конфискација, поновна концентрација - дислокација на друго место, преузимање од нових структура мера и метода по методлошком плану. У овом ланцу извршиоци и саучесници не знају ни када ни са каквим циљем спроводе наредбе. И овакав процес тече по правилу у свакој акцији са сличним или истим основним методама. Трагова наравно нема, они се тек касније налазе кроз чињеницу масовног нестајања читавих група.