• Gojaznost se najčešće javlja kada se tjelesni metabolizam – proces kojim se hrana pretvara u gorivo – ne odvija pravilno.
• Osnova metaboličkog poremećaja kod gojaznosti ne mora da ima veze sa masnoćom koju unosite. Međutim mora da ima veze sa prekomjernom količinom ugljenih hidrata, koje dovodi do metaboličkih poremećaja. Ovi metabolički problemi direktno su povezani sa opštom slikom vašeg zdravlja, vjerovatnoćom da postanete žrtva takvih ubica, kao što su: dijabetes, srčane bolesti i moždani udar.
• Metabolički učinak koji nastaje od prekomjerne proizvodnje insulina može da se zaobiđe kontrolisanim unosom ugljenih hidrata. Kada kontrolišete svoj unos prekomjernih ugljenih hidrata izbjegavate namirnice koje goje.
• Dijete sa smanjenim unosom masnoće po pravilu su bogate ugljenim hidratima i donose nam upravo one probleme od kojih bi navodno trebalo da vas štite.
Ako već dugo imate prekomjernu tjelesnu težinu , skoro je sigurno da kod vas postoji nestabilan šećer u krvi ili metabolički poremećaj.
To znači da su rafinisani ugljeni hidrati, među kojima su: šećer, proizvodi od bijelog brašna i nezdrava hrana zapravo otrov koji nas lagano truje.
Možda unosite previše soli u svoj organizam, jedete presoljenu hranu ili unosite premasnu hranu odnosno mast iznad dozvoljenih granica koje su potrebne našem organizmu.
Ponoviću još jednom četiri bijele namirnice koje mogu biti presudni za vaš struk, odnosno vaše zdravlje:
a) bijelo brašno
b) šećer
c) so
d) mast
Ovdje trebamo napraviti razliku tako da bijelo brašno i šećer uopšte nisu potrebni našem organizmu.
Ove namirnice nemaju nikakvu hranjivu vrijednost.
So i mast su potrebne našem organizmu, ali u određenim granicama i iz odgovarajućih izvora.

OPASNOST OD ŠEĆERA

Šećer, pa makar ga vi i ne uzimate kašikom sastojak je hiljade različitih namirnica i napitaka koji dolaze na vašu trpezu. Prema nekim statističkim podacima više od jedne trećine od ukupnog broja kalorija , koje dnevno unosi odrasla osoba, potiče od kaloričnih zaslađivača, koji su štetni za metabolizam, a sa stanovišta hranjivosti, potpuno bezvrijedni.
Ishrana bogata šećerom i drugim rafinisanim ugljenim hidratima , radikalno povećava proizvodnju insulina u organizmu, a insulin je najbolji pojedinačni pokazatelj adipoznosti, što je medicinski termin za debljinu. Šećer podstiče određene metaboličke procese koji su u isto vrijeme štetni za vaše zdravlje i pogubni za vaš struk.
ŠEĆER JE METABOLIČKI OTROV.
Hiljadama godina ljudska bića su imala sreće, nijedna namirnica bogata šećerom nije postojala.

kod ljudi koji imaju problema sa neregulisanom secerom u krvi, nikako beli hleb, nego samo integralni hleb i peciva.

secer nikako. med nikako.
može voce, i kao zasladjivac fruktoza (vocni secer).

aspartami, ciklamati i ostalo je stetno po jetru.

i za sportiste se preporucuje da koriste secere kao sto je fruktoza...

Paukovaca,
zavisi ko preporucuje :-) neke studije kažu da je fruktoza jako los izbor,... u svakom slučaju kuhinjski secer ima jači uticaj na lucenje insulina i zato je boji izbor za slučaj koji sam gore pomenuo...

Blafonja,
kanadski nutricionisti, po pitanju meda, i jesu i nisu u pravu, zavisi iz kog ugla se med posmatra i šta su konkretno hteli da prodaju... med se sastoji u glavnom iz glukoze i fruktoze, sličan je kuhinjskom seceru,... pored glukoze i frutkoze med može da sadrzi i mnogo drugih korisnih pcelinjih proizvoda, takav med je odličan izbor, naravno u kontrolisanim kolicinama, kao i bilo koja druga hrana koju konzumiramo...

pozdrav :-)

med ima u sebi fruktoze.

tipican sastav:

Фруктоза 38%
Глукоза 31%
Сахароза 1%
Вода 17%
Шећер 9%
Пепео 0,17%
Остало 3,83%

ima secera i secera ... A najgori je beli koji se najviše jede. Ni zuti nije ništa bolji, ista stvar, samo sa po kojim vitaminom. Sve su to prosti seceri.
Problem je sto prosti seceri uznemiravaju organizam, daju mu onu instant dozu raspoloženja, koje nazalost vrlo brzo opadne...

Za zasladjivanje je najbolje koristiti voce, suvo voce, vocne sokove i malteks, tj. jecmeni slad.
Ove namirnice su takođe slatke, ali se ne absorbuju tako brzo kao prosti seceri, pa i nemaju negativnih dejstava...

paukovaca,

niste najbolje informisani.

Seceri(ugljeni hidrati) se dele na monosaharide, disaharide i polisaharide

Monosaharidi:
-glukoza (grozdjani secer) ima ga u vocu
-fruktoza vocni secer ima ga u vocu
-galaktoza u mleku

Med je smesa glukoze i fruktoze odprilike 1:1 isto kao i corn syrup kod koga se odnos ova dva monosaharida može korigovati, a obično je 45:55

Monosaharidi posto su mali odmah se resorbuju i idu u krv.

Disahariri se sastoje od dva monosaharida spojenih hemijskom vezom
-saharoza (secer) spoj glukoze i fruktoze
-maltoza dimer glukoze, slad, maltex
-laktoza(mlecni secer) sastoji se od glukoze i galaktoze

Disaharidi se brzo razlazu na monosaharide, vare se već u ustima gde pljuvacka ima enzima maltazu i amilazu koja razlaze skrob na glukozu (osecaj slatkog kad se duže zvace recimo hleb, ovaj enzim luci i pankreas.
Saharoza (običan secer) se vari u zeludcu i absorbuje u takom crevu.

Polisaharidi su skrob i celuloza oba su polimeri GLUKOZE, ali je hemijska veza razlicita. Ljudi mogu da svare skrob koji je glavni sastojak brasna i drugih zitarica, ali celulozu ne mogu da vare nju vare biljojedi.
Polisaharidi tj, skrob se razlazu uz pomoć enzima amilaza u tankom crevu.

Ugljeni hidrati su jedan od glavnih izvora energije.

ova vasa generalna prica je ok ako se uzme u obzir potpuno zdrav covek kome ne smeta beli secer i koji se bavi sportom ili bildovanjem.

ja sam mislila na one koji su bolesni ili koj iimaju nek izdravstveni problem.

osim toga, niko neće narusiti zdravlje ako ne jede beli secer, već umesto secera voce ili med u umerenim kolicinama kada mu organizam trazi slatko.

a poznato je i da su gladijatori u starom rimu jeli biljnu hranu tj bili su vegeterijanci pa su bili misicavi.

I jedno i drugo je stetno